Na ekranima 13 televizija tog 6. marta gledaoci su mogli da vide leševe, kako nam je predočeno, ručni rad bande Veljka Belivuka.
Konferencija za javnost koju je predsednik Srbije danima najavljivao, na kojoj su prikazani snimci izmasakriranih muških tela, bila je, zapravo, svojevrsna predstava na kojoj smo, kao i danima kasnije, videli manipulaciju, demonstraciju svemoći, poslušnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), opasno targetiranje istraživačkih novinara, uvod u kampanju tabloida sa ciljem da se skrene pažnja sa drugih krupnih afera, ali i sukoba u vrhu vlasti. Regulatore i odgovorne urednike u slučaju emitovanja fotografija ubijenih muškaraca glumili su tog dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.
Možda su građani i poslušali tragične vapaje ove dvojice da sklone decu, ali se, najverovatnije, sami nisu postarali za svoje mentalno zdravlje. Zatamljenje ekrana u trenutku prikazivanja fotografija brutalno ubijenih muškaraca, pokazaće se, nije bila opcija nijednoj od televizija koje su konferenciju te subotnje večeri prenosile uživo. Ni onima koje knjižimo kao profesionalne. Ta činjenica je utoliko više poražavajuća ako imamo u vidu da ni dan-danas nije jasno na koji je tačno način borbi protiv organizovanog kriminala doprinelo objavljivanje fotografija.
Ustav ili leševi
Od obrazloženja predstavnika vlasti da građani moraju da vide koliko je grupa Veljka Belivuka brutalna u ratu s drugom grupom, došlo se do obrazloženja Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) da bi objavljivanje fotografija trebalo da pomogne u utvrđivanju identiteta ubijenih. TOK je za CINS naveo i da je tužilac dao saglasnost za prikazivanje fotografija. Nijednom rečju predsednik, ni ministar policije, niti premijerka Ana Brnabić na konferenciji nisu spomenuli da je cilj objavljivanja fotografija ubijenih muškaraca utvrđivanje njihovog identiteta.
Nikoga nisu pozvali da se javi, ukoliko može da pomogne u rasvetljavanju zločina.
„Jedino je logično da konferenciju za štampu u pogledu toka predistražnog postupka drži javni tužilac koji rukovodi tom fazom postupka“, kaže za Dosije o medijima poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić.
Tako je predsednik, vodeći konferenciju na ovu temu, ponovo prekršio Ustav. Kada je, između ostalih, fotografija obezglavljenog muškarca već prikazana, postavljeno je pitanje gde je i šta radi REM. Ispostaviće se da Savet REM-a ne bi ni razmatrao zakonitost emitovanja uznemirujućih fotografija da Judita Popović, jedina članica tog tela koja zvanično vidi zakonski i etički problem u ovakvom postupku, nije podnela prijavu.
Kada je ta tema došla na dnevni red, pod tačkom razno, članovi Saveta su gotovo jednoglasno odlučili da nema osnova za pokretanje postupka, jer tim emitovanjem nije prekršen zakon. Naprotiv, članica Saveta Olivera Zekić izjavila je da je to bilo u interesu javnosti, i da je utvrđeno da javnost nije uznemirena.
Leš više ili manje…
Judita Popović za Dosije o medijima kaže da ona ipak smatra da Zakon o elektronskim medijima jeste prekršen, da nije videla “nijedan validan razlog” za emitovanje fotografija, te da je to nanelo duševni bol roditeljima ubijenih muškaraca, ostalim ljudima s kojima su im bili bliski, ali i svima koji su te subotnje večeri sedeli kraj televizora.
„Kao građani smo svesni koliko je organizovani kriminal rasprostranjen i opasan po naše društvo i državu, pa ne vidim zašto sve to još dodatno ’začiniti’ odrubljenim glavama i telima ubijenih ljudi“, kaže naša sagovornica.
Logika većine članova Saveta REM-a, prema kojima je objavljivanje fotografija bilo u interesu javnosti, jeste da Savet za nacionalnu bezbednost predstavlja autoritet koji se mora poštovati i koji ima primat u odnosu na sve što je upitno, ističe članica Saveta REM-a.
„Njihov argument je bio i da se javnost već navikla na brutalne scene nasilja. ’Pa šta, i ranije se prikazivalo nasilje na televizijama’, to je rečenica obrazloženja“, kaže Judita Popović.
Novinarka Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, kaže za Dosije da bi bio „kopernikanski obrt“ kada bi REM odlučio da su fotografije ubijenih mladića protivzakonito emitovane i da je predsednik zloupotrebio televizije u dnevnopolitičke svrhe.
„Ne možemo da očekujemo od REM-a da ovakvu situaciju osudi i sankcioniše, kad to telo od svog nastanka, od 2003. godine, otvoreno služi svakom režimu. To je srce tame medijskog haosa u Srbiji“, kaže sagovornica Dosijea.
Ona ističe da nije bila šokirana objavljivanjem fotografija, jer se u Srbiji „na svakih pet dana“ objavljuju fotografije ubijene pevačice Jelene Marjanović ili opisi u kakvom su stanju deca koja su bila žrtve fizičkog ili seksualnog zlostavljanja.
Surovi nadrealizam
„Ali, mislim da je konferencija od 6. marta jedna od najvećih predstava Aleksandra Vučića. Pravo je pitanje zašto i kako je moguće da se vrh države bavi takvom vrstom medijske manipulacije, i to na više od deset kanala. Vlast nas drži u stanju iščekivanja, holivud[1]skog saspensa, da vidimo kakav će na kraju biti rasplet. Nadrealno je to što je danima najavljivana ta konferencija, nadrealno je što predsednik prikazuje te fotografije, nadrealno je što televizije to emituju“, kaže Tamara Skrozza.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković u potpunosti je podržala objavljivanje fotografija, jer je, kako smatra, „bez obzira na njihovu svirepost, važno to što su građani imali prilike da se sami uvere koliko su opasne kriminalne grupe za naše društvo, državu, stabilnost i budućnost“.
Obaveštenje i za ministarku, i ostale članove Vlade, predsednika, REM, medije: nije bilo potrebe da se emitovanjem fotografija dočara koliko su brutalni kriminalni klanovi, to je već svima jasno. Posao države je da se izbori s organizovanim kriminalom, a ne da građane zastrašuje pokazivanjem koliko on buja i do kog je stepena brutalnosti došao, i to uz pomoć ljudi iz državne strukture (od kojih su neki i uhapšeni). Zastrašivanje i sluđivanje, saradnja države s kriminalcima, ne zaslužuju aplauze i divljenje građana, ma koliko to vlast priželjkivala.
Prvi put s leševima na doručku
Advokat i stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak kaže za Dosije da smatra da je Savet REM-a trebalo da pokrene postupak, pošto postoji „čitav niz pitanja koje bi valjalo razmotriti“. „Među tim pitanjima su, na primer, da li su fotografije sadržaj koji samo može naškoditi razvoju maloletnika, ili im tom razvoju može naškoditi teško; da li je postojalo naročito programsko opravdanje za emitovanje, i na koji način uopšte vrednovati i ceniti pojam programskog opravdanja; da li je izbegnut senzacionalizam i da li je poštovano dostojanstvo žrtava, njihovih srodnika i drugih bliskih lica“, pojašnjava Kremenjak.
On posebno naglašava da ostaje problem što su fotografije ponovo emitovane sutradan, u jutarnjim programima pojedinih televizija.
„Sve ovo su pitanja koja je REM nužno i pažljivo morao da razmotri, kako bi se utvrdila odgovornost, ili makar izbegle neke buduće kontroverze i definisala jasna pravila, kojih bi se nadalje svi morali pridržavati“, ističe naš sagovornik.
Kada su u pitanju prava maloletnika, Kremenjak napominje da Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga izričito kaže da razvoju maloletnika može teško naškoditi prikazivanje brutalnog nasilja, a koje je bez naročitog programskog ili umetničkog opravdanja.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.