U spornom TV prilogu emitovanom 13. oktobra ove godine na “One America News”, novinar Pirson Šarp tvrdi da je rat u Ukrajini “režiran kako bi se veštački stvorila svetska ekonomska kriza i izazvao Treći svetski rat”.
Kako kaže, glavne konce u toj predstavi vuku američki milijarder i filantrop Džorž Soros i predsednik Sjedinjenih država Džo Bajden.
“Prodaje nam se lažni rat. Tako je jednostavno. Od američkog naroda se traži da veruje da mala Ukrajina brani sebe od monstruoznog diva Rusije…Ovaj rat je od početka proizveden od strane globalista i tirana u Vašingtonu. Dizajniran da osakati našu ekonomiju i sunovrati svet u Veliku depresiju koja će pomoći centralizaciji globalističke moći.”
Prilog je do sada podelilo preko dve hiljade korisnika Fejsbuka u Srbiji.
Šarp svoju teoriju potkrepljuje brojnim odavno raskrinkanim dezinformacijama i kombinuje ih sa sveže neutemeljenim tvrdnjama.
Njegovo izlaganje obliluje nelogičnostima i nedovršenim argumentima koji se ne oslanjaju na činjenice.
Šuplje optužbe na račun Soroseve navodne umešanosti u rat u Ukrajini
Džordž Soros je američki biznismen, pisac, filantrop i aktivista mađarskog porekla, navodi se na sajtu enciklopedije “Britannica”. Uspešne investicije učinile su ga jednim od najbogatijih ljudi na svetu, a poznat je i kao moćan i uticajan pristalica liberalnih političkih stavova. Česta je meta teoretičara zavere.
Kao dokaz navodne umešanosti Sorosa u “režiranje rata u Ukrajini”, u spornom prilogu pušten je njegov intervju za “CNN” iz 2014. godine, u kojem on kaže da je osnovao fondaciju u Ukrajini pre nego što je ta država postala nezavisna od Rusije.
Ta Soroseva izjava se u septembru ove godine delila na društvenim mrežama kao dokaz da je on “priznao da stoji iza političkog preokreta u Ukrajini”, o čemu je pisao “Poynter”.
Međutim, Soros je u intervjuu zapravo govorio o njegovim filantropskim naporima u kontekstu sukoba koji se tada dogodio između Ukrajine i Rusije.
Novinar “CNN”-a Farid Zakarija postavio mu je pitanje vezano za revolucije među zemljama istočnog bloka 1989. godine, koje su dovele do kraja komunističkih režima u istočnoj Evropi.
“Jedna od stvari koje su mnogi ljudi prepoznali kod vas je da ste tokom revolucija 1989. godine finansirali mnoge disidentske aktivnosti, grupe civilnog društva u istočnoj Evropi i Poljskoj, Češkoj Republici.. Radite li slične stvari u Ukrajini?”, pitao je Zakarija.
Soroš je odgovorio: “Pa, osnovao sam fondaciju u Ukrajini pre nego što je Ukrajina postala nezavisna od Rusije. Fondacija od tada funkcioniše. I to je sada odigralo važnu ulogu u događajima.“
Međutim, nije tajna da su Soroseve fondacije za otvoreno društvo finansirale projekte 1980-ih koji su imali za cilj da “potkopaju vlast Komunističke partije”, kako je “Politico” naveo pre nekoliko godina, objašnjava “Poynter”.
Naime, otprilike godinu dana pre nego što je Ukrajina postala nezavisna od Sovjetskog Saveza, Fondacije za otvoreno društvo osnovale su Međunarodnu fondaciju “Renesansa” u Kijevu. Cilj fondacije je, kako se navodi, “razvoj otvorenog društva u Ukrajini u kojem su građani uključeni u formiranje države, a vlasti transparentne i odgovorne”.
Ali 2014. godine, kada je Zakarija intervjuisao Sorosa, antivladini demonstranti u Ukrajini srušili su vladu i proterali predsednika kojeg podržava Rusija. Predsednik Viktor Janukovič odbacio je sporazum o većoj integraciji sa Evropskom unijom, što je dovelo do masovnih protesta. Rusija je tada izvršila invaziju i anektirala Krim, a do aprila proruski separatistički pobunjenici počeli su da zauzimaju teritoriju u istočnoj Ukrajini.
U intervjuu, Soros je dalje rekao da će ruski predsednik Vladimir Putin pokušati da “destabilizuje Ukrajinu” iako je “velika većina Ukrajinaca odlučna da bude nezavisna od Rusije”.
Dakle, tačno je da fondacije Džordža Sorosa deluju u Ukrajini, kao i u mnogim drugim zemljama, međutim to nije dokaz da je Soros “režirao rat u Ukrajini”.
Novinar Pirson Šarp u spornom prilogu takođe tvrdi da je Soros “izbačen iz Mađarske i Rusije zbog mešanja u unutrašnje poslove”.
Ni to nije tačno. Soros sem američkog ima i mađarsko državljanstvo. Rusija nije “izbacila” Sorosa, već je 2015. godine zabranila delovanje njegove fondacije.
Nejasno uplitanje Džoa Bajdena i izmišljena donacija od 100 milijardi dolara
U prilogu se potom prikazuje Soroseva izjava da “svet nikada nije bio bliže Trećem svetskom ratu”, kao i Bajdenova da “svet nikada nije bio bliže nuklearnom armagedonu”.
Na to se Šarp nadovezuje i kaže: “Obraćate li pažnju? Pokušavaju da započnu Treći svetski rat. Pokušavaju da isprovociraju Rusiju da započne Armagedon. Zašto? Moć. Moć i kontrola.”
Međutim, upozorenja o Trećem svetskom ratu i nuklearnoj katastrofi upućivali su i drugi političari i analitičari. Te izjave Sorosa i Bajdena ne dokazuju da oni žele da započnu novi svetski rat.
U prilogu se pojavljuje i snimak Džoa Bajdena iz 1997. godine gde on kaže da bi primanje baltičkih država (Estonije, Latvije i Litvanije) u NATO u tom trenutku moglo imati negativne posledice na odnose Rusije i NATO-a.
Nejasno je kakve to ima veze sa navedenim optužbama.
Šarp, zatim, govoreći o finansijskoj pomoći koju je SAD donirala Ukrajini zbog ruske invazije, navodi da se radi o 100 milijardi američkih dolara.
Kako je istakao, “u besnu vatru ukrajinske mašine za pranje novca ubačeno je 100 milijardi dolara”.
Međutim, Šarp za tu tvrdnju ne navodi izvor.
Prema poslednjim podacima Ministarstva odbrane SAD, Sjedinjene države su od januara 2021. godine donirale Ukrajini 16,9 milijardi dolara novčane pomoći.
Kulminacija konspiracije – lanac trgovine decom
U sledećem delu priloga Šarp dezinformaciju o donacijama uvezuje sa pričom o navodnom “lancu seksualne trgovine decom u Ukrajini”.
“Zašto onda slati sav taj novac u Ukrajinu? Pa, Ukrajina je bila u središtu masovnog događaja, lanac seksualne trgovine decom pre nekoliko godina”, navodi Šarp.
I ta njegova izjava ostaje nepotkrepljena dokazima, budući da je nejasno na koji to “masovan događaj” referiše.
Najverovanije se radi o aluziji na dezinformacije koje su ranije cirkulisale mrežama o tome da je “Ukrajina svetska prestonica pranja novca i trgovine decom”, kao i da je “Putin izvršio invaziju na Ukrajinu da bi slomio lanac trgovine decom”.
Više portala za proveru činjenica, među kojima su “PolitiFact” i “USA Today”, ustanovilo je uz pomoć zvaničnih izveštaja i stručnjaka da nema dokaza da je Ukrajina jedinstveno problematična u ovim kategorijama.
Naime, iako je stvarne “prestonice sveta” po ovim pitanjima teško odrediti, različiti izveštaji, indeksi i eksperti ukazuju na to da iako se trgovina ljudima i pranje novca dešavaju unutar granica Ukrajine, ovi problemi su češći u mnogim drugim zemljama.
Isto tako, nema dokaza da je okončanje trgovine decom cilj ruske invazije na Ukrajinu. Tvrdnja potiče iz članka koji je objavio veb-sajt poznat po izmišljanju priča i izvora. Putin nikada nije pomenuo to kao razlog.
“Poynter” takođe navodi da prema izveštaju američkog Stejt depermenta, Rusija ne uspeva da se izbori sa problemom trgovine ljudima ni unutar svojih granica.
Hanter Bajden i čuvene bio-laboratorije
Na kraju svog izlaganja Šarp pominje i odavno raskrinkanu dezinformaciju da Sjedinjene države razvijaju biološko oružje u Ukrajini.
Teorija zavere dobila je novi obrt kada je u nju umešan Hanter Bajden, sin predsednika Džoa Bajdena. Šarp u prilogu referiše na netačnu tvrdnju da je Hanter finansirao ukrajinske laboratorije za biološka istraživanja.
“PolitiFact” je objasnio da je Agencija za smanjenje odbrambenog rizika SAD (koja deluje u okviru Ministarstva odbrane SAD) uključila različite kompanije u Program za smanjenje biološke pretnje koji Sjedinjene države sprovode u saradnji sa Ukrajinom.
Iako Hanter Bajden jeste suosnivač kompanije “Rosemond Seneca” koja je investirala u kompaniju “Metabiota” koja je bila uključena u ovaj program, on nije bio deo komisije koja je odlučivala o investicijama niti je profitirao od ovih investicija, jer je u međuvremenu bio izbačen iz firme “Rosemond Seneca”. Takođe, kompanija “Metabiota” potvrdila je za “PolitiFact” da je njihov rad u Ukrajini u potpunosti finansiralo Ministarstvo odbrane SAD.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.