Kemtrejls, HAARP i, naravno, Tesla: Kako jedan ugledni fakultet pomaže medijima u širenju neutemeljenih tvrdnji i zavera

„Kažite suprugu neka stane u podnožje solitera. A vi se popnite na deseti sprat i pokušajte da ga odatle pofajtajte.”

Ovako profesor Vladimir Đurđević s Fizičkog fakulteta u Beogradu, između ostalog, objašnjava zašto je teorija o tragovima na nebu koji su posledica namernog zaprašivanja iz aviona – čuveni „kemtrejls” – jednostavno nemoguća.

Ovo je van svih očekivanih granica. Nikakva ‘B’ produkcija science fiction filmova ne bi ovo prihvatila kao ideju (prof. Vladimir Đurđević, Fizički fakultet)

„Prah mikronskih razmera ne može se tek tako baciti na tačno određenu, željenu lokaciju. Vetar na tim visinama kreće se veoma brzo. Zato, i ako verujete da vas prskaju, ne brinite: hemikalije koje bi puštao avion iznad Novog Sada nisu namenjene vama, nego nekom ko je, recimo, u Moldaviji”, slikovito objašnjava Đurđević.

Odakle nam onda misteriozne linije na nebu? Trag se javlja jer postoji kondenzaciono jezgro, a atmosferski uslovi su ti od kojih zavisi koliko će se tragovi zadržati.

A odakle, pobogu, to kondenzaciono jezgro? Svi smo bili u kontaktu s jednim takvim jezgrom. Lako se uočava i vrlo je rasprostranjeno u urbanim sredinama: dovoljno je gurnuti prst u auspuh automobila.

Ko da je u režiji Miroljuba Petrovića

Đurđević je nedavno u Novom Sadu, zajedno s kolegom Milanom Ćirkovićem iz Astronomske opservatorije u Beogradu i Stefanom Janjićem, urednikom FakeNews Tragača, učestvovao u svojevrsnoj „fektčeking analizi uživo”.

Ova trojka analizirala je knjigu apokaliptičnog naslova „Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na planeti Zemlji” autorke Elane Frilend.

Knjiga koja obiluje neistinama, neutemeljenim teorijama i pokojim suludim scenariom u prevodu na srpski jezik pojavila se 2019, i to u izdanju ugledne akademske ustanove koju finansiraju građani Srbije.

Mediji često preuzimaju dezinformacije iz knjige koju je izdala jedna takva institucija, koristeći se strategijom zaklanjanja iza autoriteta. Ponekad nam eksperti kažu da su tvrdnje previše glupe da bi uopšte bile demantovane (Stefan Janjić, FakeNews tragač)

„Možda bi neko pomislio da je objavljena u režiji Miroljuba Petrovića, ali ne, ovo je izdanje Mašinskog fakulteta u Beogradu”, kaže Stefan Janjić.

„Mediji često preuzimaju dezinformacije iz knjige koju je izdala jedna takva institucija, koristeći se strategijom zaklanjanja iza autoriteta. Veoma je važno proveravati ove navode, jer oni imaju potencijal da se prošire. A ponekad nam eksperti kažu da su tvrdnje previše glupe da bi uopšte bile demantovane.”

I zaista, pokušaj dekonstrukcije ideja da, na primer, „jonosferski talasofod” predstavlja „odličan nosač talasa niskofrekventnog zvuka u alfa opseg ljudskog mozga”, ili možda da HAARP „u tandemu s nekim drugim grejačem jonosfere” može izazvati sušu u Iranu, kod prisutnih stručnjaka izazvala je samo glasan, ciničan smeh.

Autorka, koju urednik izdanja Vladimir Davidović naziva „osvedočenim borcem protiv globalizma”, tvrdi da je građu u najvećoj meri prikupljala „iz otvorenih izvora na internetu i prepričavanja pronicljivih posmatrača”.

„U FakeNews Tragaču važno nam je da koristimo relevantne izvore informacija. Tako nas je zanimalo na čemu autorka temelji svoje tvrdnje”, priča Janjić.

„Videli smo da citira stvarno svašta: nekakve paverpoint prezentacije, jutjub snimke, opskurne blogove krajnih entuzijasta, knjigu koje nema u slobodnoj prodaji… Obračunava se čak i sa rečima izgovorenim u poznatoj humorističkoj emisiji Saturday Night Live.”

Etička dilema i Teslin HAARP

Cenzolovku je zanimalo kako ovakve lažne vesti dospeju u mejnstrim medije. Kako izgleda ta etička dilema? Taj misaoni proces jednog urednika?

Da li to (a) osoba koja je poverovala u „potpunu dominaciju na planeti” i uverena je da „govori istinu o moći”; (b) oportunista koji računa na klikove, lajkove i šerove; (c) novinar u zabludi da pružanjem platforme za lažnu nauku ostvaruje balans u izveštavanju; (d) nešto sasvim drugo?

Postoji trend u medijima, smatraju učesnici diskusije, da se svaka bitna tema može svesti na jednostavnu dihotomiju.

Da je sahranjen, a ne kremiran, Nikola Tesla bi se okretao u grobu kao ventilator kada bi video na koje se sve načine njegovo delo interpretira (Milan Ćirković, Astronomska opservatorija u Beogradu)

Nema analize zasnovane na činjenicama, tu je samo TV emisija u kojoj jedna osoba personifikuje vlast, a druga opoziciju, jedna nauku, a druga pseudonauku.

Pa nek publika glasa SMS-om i odluči ko je u pravu.

„Pokušavao sam da zamislim taj uređivački kolegijum na Mašinskom fakultetu. Kako su oni odlučili da objave ovu knjigu? Verujem da deo odgovora leži u tome što se mnoga navodna dostignuća povezuju s Nikolom Teslom”, kaže Janjić.

„Krivo mi je što ne govorimo o Tesli kao naučniku i o tome kako je realno doprineo čovečanstvu. Nažalost, mnogi su zainteresovan isključivo za ovaj ezoterični deo priče. Dramski tekst o Tesli iz devedesetih pojedini domaći mediji tretiraju kao stvarne biografske podatke.”

I po Elani Frilend, HAARP nije ništa drugo do „Teslin uveličavajući predajnik (TMT)”.

Njegova tajna, dalje se tvrdi, leži u „lakoći upravljanja i impulsnom prenosu”. Priča se dalje sama razvija. Podiže se jonosfera, kontroliše se vreme, bežično se prenosi energija, deluje se na populaciju na velikim geografskim područjima. Sve te dobre stvari.

„Kada vidite da se spominje Teslino ime, i to u obliku skraćenice poput ove TMT, znajte da je u devet od deset slučajeva u pitanju čist nonsens”, upozorava Milan Ćirković.

„Da je sahranjen, a ne kremiran, okretao bi se u grobu kao ventilator kada bi video na koje se sve načine njegovo delo interpretira. Potpuno sam uveren da je to deo specijalnog rata protiv prosvećenosti koji je pokrenula vlast devedesetih godina.”

Tako se gradi pseudonauka

Šta se još može naći u knjizi koju Mašinski fakultet u Beogradu smatra vrednom objavljivanja, a domaći mediji pouzdanim izvorom?

Govori se i o „klišeu o ugljeniku”. Termin globalno zagrevanje dosledno se piše pod navodnicima. Pojavljuju se, recimo, veštački, to jest antropogeni oblaci. Vreme se, dakle, određuje geoinženjeringom.

Pokušavao sam da zamislim taj uređivački kolegijum na Mašinskom fakultetu. Kako su oni odlučili da objave ovu knjigu? Verujem da deo odgovora leži u tome što se mnoga navodna dostignuća povezuju s Nikolom Teslom (Stefan Janjić, FakeNews tragač)

A ako se vreme ne planira, to su „povratne reakcije gornje atmosfere na decenije emitovanja veoma niskih frekvencija strujnih dalekovoda i HAARP talasa krajnje niske frekvencije, koji se mešaju sa strujnim mlazom, auroralnim mlazom (jonosferska električna struja koja kruži oko polova) i atmosferom”.

„To je pokušaj stvaranja semantičke konfuzije, rečima se pridaje novo tumačenje, insinuira se. Dugačke rečenice u kojima je teško uhvatiti sled, upotreba naizgled naučnih termina… Tako se gradi pseudonauka”, smatra Ćirković.

„Neke stvari nisu ni dovoljno smislene da bi uopšte bile pogrešne. Jednostavno, ne mogu se ni analizirati u terminima koji bi bili logički prihvatljivi.”

Na kraju, autorka nam poručuje da „gledamo u jonizovano nebo iznad sebe”.

Sve, dabome, u „atmosferi punoj barijuma i aluminijuma, koji se pumpaju, dok se usmerava obližnji tornado”. Da „gledamo gore” i „prihvatimo ovu borbu za čovečanstvo”.

„Ovo je van svih očekivanih granica. Nikakva ‘B’ produkcija science fiction filmova ne bi ovo prihvatila kao ideju”, zaključio je profesor Đurđević.