Komesarski agitprop za Đilasa

„Neću ćutati, sigurno“
Slaviša Lekić, Danas, ponedeljak 5. novembra 2018.

A da razmisliš malo o tome da je ipak bolje da ćutiš? Pošto više, očigledno, nemaš šta da kažeš, osim da je Dragan Đilas filantrop, čije su „firme sa preko (pravilno je „više od“, a „preko“ se koristi kada „preko plota“ ogovaraš. prim. aut.) šest miliona evra pomogle raznim sportskim organizacijama, bolnicama, školama, vrtićima i pojedincima“.

U nečemu što bi trebalo da bude priča o novinarstvu, ako si već hteo da se osvrneš na ono što sam pisao, glavna stvar bude to? Prepisani PR pasus iz neke predizborne brošure o Draganu Đilasu, kojom se veličaju njegov lik i delo?

I to u nedelji u kojoj filantrop Đilas, pred kamerama, na Vučićevićevo pitanje o tome zašto je za njega tražio tri godine zatvora, mirno kaže: „Dovoljna ti je i jedna“. Predsedniče NUNS-a?! Nisi to primetio?

Nego ti je važnije bilo da se baviš onima koji ne misle da treba to da budeš, između ostalog i zbog prioriteta koje si izabrao.

A prvi je da dokazuješ da je Đilas dobar čovek, svima pomaže, daje pare vrtićima, pa, ako još nekoga, usput i uhapsi, ništa strašno, niti vredno spomena.

Drugi je da Vučko i nije novinar, niti je to bilo ko za koga Đilas nije filantrop, ko nije protiv Vučića i ko nije potpisao Apel sto, a posle se još toga nije i odrekao.

Sve zajedno, nije novinar nijedan koji ne smatra da mu je posao politički aktivizam, i to za jednu opciju, ili je, ne daj bože, za drugu.

Treći prioritet je tek sladak. Dokazati da je NUNS – Lekić, i da je svaka primedba Lekiću napad na NUNS, i na slobodno novinarstvo.

Ma nemoj? Kada te je tačno pogodila ta manija veličine? Zbog koje je Vučko, kada je o uvredama reč, malo dete za tebe. I zbog koje misliš da imaš prava da, umesto da odgovoriš, na pitanja o profesiji u čijem uništavanju učestvuješ, o stvarima koje si radio i radiš (a jesi ogovarao Slavka, da sve drugo i preskočim ovaj put), podeliš okolo par etiketa, tek da bi sebi mogao da kažeš da nisi ćutao.

Pa, ne može. Pošto nikako nije dovoljno da stavljaš znakove pitanja i uzvika uz moje ime, ili da izmisliš za koga sam radio i koga zavrnuo.

Pogotovo zbog činjenice da se, na to šta ja radim, primenjuju drugačiji standardi.

Vlasnik sam PR agencije, imam klijente, ugovore s njima, plaćam porez i, kao bivši novinar, koji jeste sam sebe ekskomunicirao iz profesije, baš zbog takvih kao što si ti, imam pravo da kažem šta, o profesiji, onima koji je vode, mislim.

Da preciziram – ja se lažno ne predstavljam, a biografija mi, pogledaj je, tek da ne bi lupetao, daje pravo da pišem o nesrećnom novinarstvu.

A ti? Novinar? Predsednik NUNS-a? Sa tekstom u predizbornom pamfletu Dragana Đilasa? Sa potrebom da ga braniš i hvališ, u svakoj situaciji?

Sa jasnom namerom da od novinarskog udruženja napraviš politički ogranak jedne političke opcije?

Sa komesarski rukovođenjem, uz isti takav rečnik, kojim čak i ljudima iz NUNS-a lepiš epitete, u stilu – „narodni neprijatelj“, „kulak“, „reakcija“.

Pa je, zahvaljujući tome Cenzolovka „opskurna“. A Gunjić je „redigovao dlačice“. Olja Bećković „kučka nedo…ana“.

Ko ti je, leba ti, dao pravo da to radiš, lažno se predstavljajući kao zaštitnik profesije?

One koju si ti podelio, na one „za“, i one „protiv“.

I one koju si izbacio iz zanata, a ubacio u ideologiju, društveno politički rad i agitprop za filantropa Đilasa.

Na kraju, one koju prodaješ, za funkciju sa koje možeš da se baviš PR-om.

Zašto, zaštitniče samog sebe, ne napustiš NUNS, profesiju, novinare koje ionako mrziš, i lepo ne napraviš PR agenciju, potpišeš ugovor s Đilasom i radiš šta god hoćeš, uz plaćanje poreza, naravno?

Tada bi, i isključivo tada, imao prava i da trguješ ugljem i da pišeš za Đilasa, da bilo kome radiš kampanje, pišeš govore (Lepomiru Bakiću, taman), pa čak i da veruješ u sopstvenu izmaštanu veličinu i vaskoliku žrtvu.

Jedino bi, i tada, o novinarstvu morao da ne govoriš. Zato što mu nisi samo „seruckao pod nosem“, nego si mu se, bukvalno, posrao po glavi.

I vreme je da ti ono uzvrati istom merom. I da te najuri, da ga više ne brukaš.

Da bi samo moglo da odgovori na sva ona, važna, pitanja na koja ti odgovor nemaš.

Prema tome, da se vratim na početak, pokrij se ušima, stidi se malo, klekni na kukuruz, bar tri godine, i ćuti.

Nemaš ti više šta da kažeš.