Poštovana predsednice Vlade,
Početkom jula (08. 07.), na inicijativu poslanice SPS-a Snežane Paunović, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je dijalog na temu zaštite i unapređenja prava građana Srbije u oblasti mentalnog zdravlja.
Učesnici dijaloga bili su predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, nadležnih ministarstava, stručnih udruženja kao i nevladinih organizacija.
Na skupu je usvojen dokument u kojem je usaglašen niz “obavezujućih postupanja”, među kojima su usvajanje zakona o psihološkoj delatnosti, formiranje jedinstvenog registra organizacija i institucija koje se bave očuvanjem i unapređenjem mentalnog zdravlja, otvaranje centara za mentalno zdravlje i savetovališta za preventivnu zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja, kao i za pružanje psihosocijalnih usluga na lokalnom nivou, nezavisno od zdravstvenih centara.
Za razliku od gore navedenih postupanja za čiju je realizaciju nesumnjivo potrebno vreme, među obavezujućim postupanjima navedena je i preporuka koja se odnosi na medije – da njihovo izveštavanje bude “u skladu sa zaštitom ličnosti žrtava”, kao i da se radi na “destigmatizaciji korisnika pshološko-socijalnih usluga”.
Poštovana Predsednice Vlade, želim da verujem da zvanični dokumenti koji se usvajaju nisu “mrtvo slovo na papiru” te apelujem na Vas, članove Vašeg Kabineta, a posebno na ministarstva zdravlja, kulture i informisanja, prosvete, omladine i sporta, na ministarstvo za rad i socijalna pitanja, ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da sa nadležnim institucijama i regulatornim telima preduzmete zakonom predviđene mere kako bi se konačno stalo na put praksi besprizornog načina izveštavanja kako o osobama koje se nose sa mentalnim poteškoćama i poremećajima (navešću samo jedan od nedavnih naslova: “Pomahnitali medicinski tehničar u Bogatiću tukao pacijente i koleginicu: spominjao vile i demone”), tako i o slučajevima suicida (mediji ovih dana naširoko pišu o dva tragična slučaja suicida u Crnoj Gori – jedna od žrtava je maloletni dečak).
Duboko verujem da ćete se složiti da pitanje zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, posebno sada, u doba pandemije kojoj se nažalost još uvek ne nazire kraj, nije samo stvar pojedinca već društva u celini, kao što to nije i ne bi smelo da bude pitanje na kojem će se lomiti koplja politčkih neistomišljenika.
Mesta politizaciji tu nema – reč je o opštem dobru, javnom zdravlju, najdragocenijem kapitalu svake države, pa tako i Srbije.
Nije li to samo razlog više da se konačno stavi crvena linija kojom bi se obuzdao senzacionalistički i krajnje lešinarski način izveštavanja o tako osetljivoj temi, uz kršenje ne samo novinarskog etičkog kodeksa, već i zakona i Ustavom zagarantovanih prava građana, Konvencije o pravima deteta?
Iako nam realnost često govori suprotno, i dalje želim da verujem da živimo u zemlji u kojoj je, kada je u pitanju opšte dobro kao što je zdravlje, moguće postići konsenzus i sprovesti mere kako bi isto bilo zaštićeno, kao i da pitanje odgovornosti u ovom društvu neće zauvek biti tek puka misaona imenica.
S poštovanjem,
Anne Marie Alves-Ćurčić, ispred neformalne inicijative građana “Za Tebe #VAZNOJE”
Gospodja Curcic je u pravu i vreme je da se predje sa reci na dela. Mada to nije striktno vezano za pitanje mentalnog zdravlja, mislim da bi trebalo izbegavati upotrebu tudjica u slucajevima kada imamo nase izvorne reci. Tako, umesto „suisida“ gospodja bi trebalo da koristi rec „samoubistvo“ – treba stititi nas jezik jer nam je to skoro jedino sto nas vezuje.