Kosovo: Upoznajte prodavce lažnih vesti na koje svi klikćemo

Ispred mene je čovek nervozno sklanjao lice od kamere.

On je prodavac lažnih vesti i pristao je – na kraju – da mi ispriča kako zarađuje za život.

Prvi put sam na Kosovu bio pre godinu dana, tokom istraživanja načina na koji se moć menja u digitalnom dobu.

Čuo sam priče o sumnjivim ruskim akcijama na tom polju i vojskama ljudi koje se, pre svega, bore informacijama.

Ipak, ljudi koje upoznao sam u Prištini pokazali su mi da postoji drugi, veoma jednostavan razlog zbog kojeg ljudi šire lažne i senzacionalističke vesti.

Novac.

Zato što klikćemo na to.

Klikbejt i „lažne vesti“ su termini koje svet koristi za opisivanje lažnog i senzacionalističkog materijala koji kruži internetom.

Šta digitalna pop kultura pripoveda o Lidlu

Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu na Tviteru

Kako Fejsbuk javlja, ja te volim

Pre godinu dana, „Burim“ mi je objasnio da su lažne informacije industrija koja cveta.

Nešto od toga ima veze sa politikom, ali se uglavnom radi o „nećete verovati šta se dogodilo“ vestima.

„Oslobođen muškarac koji je šutirao psa dok mu nije slomio rebra“, glasio je jedan naslov.

„Dečak se posle 12 godina probudio iz kome, roditeljima šapnuo mračnu tajnu“, bio je naslov druge priče.

Većina tih tekstova deluje kao vesti, ali oni postoje samo iz jednog razloga – zbog klikova.

Zarađivati od interneta, pre svega, znači privući publiku, pa trgovac sa kojim sam pričao poseduje niz Fejsbuk stranica o raznim temama – od hrišćanstva do prazničnih donacija.

O čemu god da su, publika im je velika – 90.000 lajkova, 240.000 lajkova, 26.000 lajkova.

Burim tako sadržaj plasira pred oko milion očiju, a sve pretvara u materijal za reklamu.

Zarađivao je oko 600 evra dnevno, što je mnogo više nego od bilo kog legitimnog posla koji je mogao da obavlja na Kosovu.

Međutim, tehnološki giganti su u međuvremenu obećali da će ugasiti industriju kojom se on bavi.

Čak je i Mark Zakerberg lažne vesti nazvao „ličnim izazovom“.

Fejsbuk je tako u 2018. bezbednosni tim povećao na 20.000 ljudi i zatvorio mnoge grupe i stranice koje šeruju klikbejt naslove.

Zbog toga sam se prošlog meseca vratio u Prištinu, ovog puta sa BBC ekipom.

Želeo sam da vidim da li se iz ugla onih koji šire lažne vesti nešto promenilo i da li je Fejsbukova akcija protiv lažnih vesti zaista imala efekta.

„Publika te stranice je uglavnom iz Velike Britanije“, kaže mi mladić sa osmehom, nadvijen nad telefonom tako da kamera ne može da mu uhvati lice.

Fejsbuk reforme o kojima sam slušao zaista su imale nekog efekta – zatvoren je niz stranica.

Prihod je sa 600 evra dnevno pao na oko stotinu.

Širenje lažne vesti postalo je manje profitabilno – a verovatno i manje političko.

Sada je više je usmereno na poznate, sa pričama da je neki fudbaler polomio nogu ili nešto što ima veze sa sekom. Oni koji prave lažne vesti šeruju triviju, ne Trampa.

Mladi

Međutim, iako donosi manju zaradu, ova praksa je i dalje široko rasprostranjena.

„Četrdeset procenata mladih sa Kosova se time bavi“, kaže mi jedan od njih.

„Hiljade“, dodaje drugi.

A to je neverovatno – 100 evra dnevno je suma koja mnogima menja živote, naročito njemu koji je kao konobar zarađivao sedam evra dnevno.

Odgovor na pitanje „zašto“ bio je jasan. Zbog novih Fejsbuk reformi, glavno pitanje je „kako“.

Druga strana industrije lažnih klikbejt vesti nije nam vidljiva – postoji mreža zatvorenih grupa sa od nekoliko stotina do više hiljada ljudi.

A da biste bili deo nje, neko mora da vas pozove da postanete član.

Kada uđete u grupu, shvatite da Fejsbuk nije samo mesto za traženje publike – na njemu mnogi prodavci lažnih vesti međusobno trguju.

Video sam Fejsbuk stranice sa više hiljada lajkova kako se prodaju za hiljade dolara.

Drugi prodaju lažne lajkove i lažne naloge ili jednostavno nude savete kako izbeći Fejsbukove bezbednosne mere.

Čak sam pronašao i „uvod u lažne vesti“ za početnike, sa sve kolekcijom Fejsbuk stranica za privlačenje publike.

Dakle, nije samo Fejsbuk inovativan – i prodavci lažnih vesti su pronicljivi.

Širom sveta postoji hiljade i hiljade prodavaca lažnih vesti, a obično su to mladi muškarci koji su digitalno pismeni.

Spremni su da bilo kakav sadržaj šeruju za klikove.

A zna se šta najbolje prolazi na internetu – „šokantno“, „užasavajuće“ i „nećete verovati“.