Krivi vlasnici i urednici

Ne znam kako ih drugačije nazvati nego „ne-vesti“, ocenila je ona i kao primer za to pomenula informaciju od pre nekoliko meseci da su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić u Predsedništvu razgovarali o važnim pitanjima.

Volela bih da mi onaj ko je pustio tu „ne-vest“ u medijski prostor objasni šta je tu informacija, poručila je Gligorijević, u okviru serijala Pres Ekstra.

Ona je novinarki Ivani Šanjević rekla da je mislila da predsednik i premijerka redovno održavaju sastanke i da to ne zavređuje ni da bude pomenuto. Pod maskom vesti, emituje se nešto što je potpuno ispražnjeno od sadržaja, a posebno sadržaja koji je u sferi interesovanja javnosti, predočila je Gligrijević.

Prema njenom stavu, lažne vesti apsolutno postoje i svako ko barata elementarnim veštinama pretrage na internetu vrlo lako može da utvrdi njihovo postojanje.

Lažne vesti kreiraju svi, pitanje je samo namere i cilja koji neko želi da postigne, rekla je ona, duboko uverena da su građani, koji su širili lažnu vest o metanu u vodi, imali najbolju nameru da upozore javnost.

Kada je reč o političkim elitama, Gligorijević ukazuje da širenje lažnih vesti najčešće ima za cilj širenje propagande.

„Lajt mediji“ imaju za cilj da zabave publiku, pa svako malo pročitate da se neko razvodi ili da Megan Markl nosi blizance. To čak i nije lažna vest, ali koga briga, ilustrovala je Gligorijević.

Ona ne veruje da mediji šire lažne vesti zbog tiraža, već za sve što ne valja na srpskoj medijskoj sceni, uključujući i širenje lažnih vesti, krivi vlasnike, menadžment i urednike medija.

Oni prave trule kompromise, zarad ličnih interesa, da bi bili ostavljeni na miru ili da bi njihovi mediji ostvarivali profit koji ne dolazi od prodaje i čitanosti, objasnila je Gligorijević.

Zato se građani, kako smatra, kao konzumenti informacija i vesti, udaljavaju od medija i ne percipiraju ih kao nešto što služi njihovom interesu.

Novinarsku profesiju ne posmatraju kao profesiju onih koji paze da nosioci vlasti ne rade ništa suprotno javnom interesu i interesu građana. Percipiraju nas na vrlo loš,ružan način i ne mogu da kažem da nisu u pravu u većini slučajeva, rekla je Gligorijević.

Protiv lažnih vesti se treba boriti istinom i raskrinkavanjem, istakla je Gligorijević, koja oseća strahovitu nemoć.

Osim objavljivanja istine, ona ne vidi drugi način, osim da institucije rade svoj posao, a pravosuđe procesura one koji objavljuju lažne vesti.

Savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević je pre neki dan, čini mi se, rekla da država preduzima mehanizme za „rano uočavanje lažnih vesti i njihovo suzbijanje“, podsetila je Gligorijević.

„Meni je, metaforički rečeno, mozak eksplodirao i ja sam samo, iako nisam vernica, mogla da se prekrstim“, ukazala je Gligorijević, koja bi „stvarno volela da gospođa Vasiljević elaborira šta joj je rano otkrivanje“.

Mi možemo o lažnim vestima da govorimo metaforički, kaokanceru u javnom govoru, predočila je ona, „ali to rano otkrivanje, pa prevencija i još da mi država to radi, mene ozbiljno plaši“.

Pogotovo mi se čini, napomenula je Gligorijević, da se radio domenu interneta koji apsolutno mora da ostane slobodan prostor, inače ćemo imati „putinizaciju javnog prostora u Srbiji“.

Šta znači rano otkrivanje, upitala je Gligorijević, da li će oni koji kreiraju lažne vesti biti praćeni, a redakcijski sastanci prisluškivani. Bolje da je prazna fraza, nego da stvarno urade nešto po tom pitanju, jer onda ulazimo u domen kršenja ljudskih prava.

Pa, i ti ljudi koje ne smatram kolegama, imaju ljudska prava i ne smeju se kršiti, obrazložila je Gligorijević.

Nju je nedavno osoba, prisutna u javnom prostoru, optužila da je prozivala za stranačko zapošljavanje. Duboko verujem da me pomešala sa nekim, ali ta lažna optužba me je poremetila, priznala je Gligorjević.

Kako je rekla, slično je bilo i da optužbama da, kao Kragujevčanka, sakriva informacije o Vojno-tehničkom zavodu u tom gradu , u kojem je pre godinu i nešto dana bila stravična eksplozija. Zatekla sam se u Kragujevcu kad se to dogodilo, pa sam napisala reporterski tekst. Ostanem zbunjena, a ponekad se zaista potresem, jer vidim da me osoba pomešala sa nekim, a ne mogu da je ubedim da to nisam ja, naglasila je Gligorijević.