Lažne i kuražne vesti

I taman kad smo bili spremni da zaboravimo one mučene perače prozora, nek im je laka crna zemlja o koju treskaju na svakih deset sekundi, vlast je najavila da će formirati telo za borbu protiv lažnih vesti. I formirala ga je – u telu ministra policije. Koji je, opet, svoje telo formirao udarajući pred kamerama maljem u onu traktorsku gumu.

Naravno da zadatak ministra policije nije toliko u tome da se bori protiv lažnih vesti koliko u tome da lažnim vestima kuraži vlast. Zbog čega je i ove subote prebrojavao demonstrante na beogradskim ulicama. I nerado priznao da je njihov broj porastao, ali ne na desetine hiljada kako su izvestili inostrani mediji već skromno, sa „hiljadu petsto, hiljadu šesto, nije važno“ na „matematički egzaktnih“ četiri hiljade i dvesta „neka to bude i pet hiljada ljudi“. (Samo je falilo da, uz ono standardno pregovaračko „ajd se nađemo na pet ‘iljada i moj prenos“, entuzijastično pljune u šaku i ponudi rukovanje.)

A kad ministar policije tako shvata svoju dužnost onda je valjda logično i što nije reagovao na jednu istinitu vest – izjavu predsednika države kako na protestima nema policije da demonstranti ne bi „igrali igrice kao po belom svetu“ da policajcima daju cveće a onda policija pređe na njihovu stranu.

Dakle, policija se ne šalje na demonstrante ne zato što bi to bilo nezakonito budući da su to mirni protesti pa za intervencijom i nema potrebe – nego zato što predsednik države predviđa da bi policajci prešli na stranu građana?! Pa to je toliko pogrešnih stvari u samo jednoj rečenici, od zloupotrebe položaja i ovlašćenja do opanjkavanja, da bi ministru policije pametnije bilo da je ovo proglasio za lažnu vest ili makar lažan video zapis, proizvod modernih tehnologija koje vam omogućavaju da bilo kojoj osobi stavite bilo koje reči u usta. Ne znamo tačno za šta je i da li je uopšte ministar policije nudio ostavku (pa saznao da će sa položaja otići samo zajedno sa predsednikom države) ali je neverovatno što mu ovo nije bio razlog.

Ne, nije nam zemlja u tolikom rasulu da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Tačno se zna, pije vlast i ozbiljno je opijena svojim odrazom u medijima, opijena je izbornim listićima i parama koje halapljivo a nesmetano trpa u svoje džakove, opijena je mogućnostima da se svakodnevno opija iznova. A plaćamo mi, svi stanovnici Srbije. Dok vlast ne privedemo na prinudno trežnjenje.