Lažne vesti i poigravanje sa emocijama

Naše poglede na stvari, čini se, ne može da promeni jedan običan novinski tekst. Ipak, konzumiranje sadržaja, vesti i informacija neminovno ima uticaj na izgradnju naših stavova. Vrlo često, podsvesno prikupljamo informacije na internetu i društvenim mrežama i isto tako nesvesno ih prihvatamo kao istine, reagujući impulsivno, tako što ih delimo sa drugima pre nego što damo sebi vremena da promislimo da li je informacija koju smo upravo pročitali tačna. Međutim, često se događa da su upravo neka saznanja koja su došla do nas putem medija ili društvenih mreža lažna ili manipulisana.

Po preporuci svetskih stručnjaka

Na sajtu portala Alo nedavno se pojavila lažna reklama u kojoj se navodi da izvesni „endokrinolog Dragan Jovanović“ i jedan zadovoljni korisnik svedoče o čudotvornim kapima koje leče dijabetes. Reč je o lažnoj stranici, do koje vas vodi jedan klik na reklamu, a koja podseća na Fejsbuk stranicu, dok su lekar i zadovoljni korisnik koji svedoče o preparatu zapravo izmišljeni, kako je to objašnjeno u tekstu na sajtu portala Raskrinkavanje.

Naslov ove reklame glasio je: „Prorodni pripravak protiv dijabetesa koji preporučuju svetski stručnjaci”, a informacije poput ove koriste se kao mamci za klikove, iako se na ovaj način manipuliše i emocijama i zdravljem jer se preparati zapravo prodaju.

Slična vest, koju je takođe razotkrio portal Raskrinkavanje, pronađena je i na sajtu Republike, a link vodi ka sajtu prirodnolijecite.com. Naslov je ovoga puta glasio: „Naučite da razlikujete stvarnost od fantazije, a onda se izlečite od dijabetesa“. Sličnih primera je mnogo, a iz priloženog možemo zaključiti da ovakav način manipulisanja postaje sve češća praksa i da čitaoci u želji da poboljšaju svoje zdravlje neretko nasedaju na ovakve obmane.

Milijana Rogač, novinaraka portala Istinomer koji se bavi ukazivanjem na lažne vesti, govori da su lažne vesti zapaljive i brzo se dele, te da je to još jedan od razloga zašto često možemo da naiđemo na takav sadržaj.

„Ne poznajem osobu koja makar jednom nije nasela na dezinformaciju. I to je okej, potpuno razumljivo, laž je primamljiva, uvek bolje upakovana od istine. Problem je šta to znači za javnost i kako dugoročno utiče na poverenje među ljudima i poverenje u medije. Potreban je sada korak više i među publikom – da se informišu ko širi lažne vesti, pa onda da procene da li takvom mediju treba uopšte pokloniti klik, pažnju i poverenje“, ističe Miljana.

Anksioznost i panika – nagon za opastanak?

Različite, uglavnom negativne, reakcije čitalaca često izaziva tema u vezi sa izbeglicama. Naime, oni su u domaćim medijima najčešće okarakterisani kao „lopovi“, „neuredni“, „nekulturni“, „opasni“, što kao posledicu ima povećan osećaj straha kod ljudi kada se nađu u blizini pripadnika ove manjine. Takođe, pored straha, izostaje osećaj empatije, a antimigrantski narativi rastu, pa su u Beogradu organizovani i protesti, dok Fejsbuk grupe protiv migranata broje oko 150.000 članova. Ova tema je, pokazalo se, jako plodna i za manipulaciju fotografijama, ali i za senzacionalističke naslove poput: „Nožem napao mladića u mračnoj Prvomajskoj, oteo mu telefon”. Ovaj naslov našao se na portalu subotica.com, navodi se u izveštaju Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a uprkos tome što u zvaničnim dokumentima stoji da identitet napadača nije utvrđen, ipak se u subotičkim medijima o njemu pisalo kao o migrantu.

Na ovaj način, teži se tome da se kroz upečatljive naslove privuče pažnja bez daljeg čitanja teksta i na taj način izazove emocija. Polemike na ovu temu ne izostaju ni u komentarima na društvenim mrežama, te se dodatno raspiruje strah, bez prethodne provere verodostojnosti informacije.

Milica Popović Stijačić, docentkinja na Departmanu za psihologiju, Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, govori da je u psihologiji oduvek poznato da su ljudi prijemčiviji za informacije koje imaju negativnu konotaciju, odnosno one koje izazivaju negativne emocije. Takođe, kako ona ističe, postoji objašnjenje koje nude evolucionističke perspektive, gde nam veća usmerenost ka negativnim stimulusima omogućava opstanak (jer smo smo u tom slučaju spremniji da odgovorimo na opasnost iz okruženja).

Samim tim, negativno frejmovane vesti kod ljudi izazivaju povećanu pažnju, što kod ranjive populacije (omladine, starijih ljudi, dece, osoba sa psihičkim smetnjama) može proizvesti dodatnu anksioznost i paniku.

„Jedna skorija kvalitativna analiza sadržaja lažnih vesti (Acerbi, 2019), pokazala je da se 50% takvih vesti mogu okarakterisati kao negativne. Drugim rečima – ljudi, kad naiđu na neku lažnu vest, velika je verovatnoća da će biti izloženi nekim sadržajima sa pretećim informacijama, a takvi sadržaji su opet privlačni ljudima, kao i da su ljudi skloniji i da češće „šeruju“ takve stvari na mrežama. U istom istraživanju zaključeno je da je za prijemčivost (atraktivnost) vesti važnija emocionalnost nego istinitost  i eto razloga zašto se lažne vesti brzo šire i teško zaboravljaju,“ objašnjava Milica.

Možda, na prvi pogled, deluje bezazleno, kao da jedan uznemirujući naslov sa paničnim narativom ne može da bude previše štetan po čitaoce, ali ipak – nije tako.

Lažne vesti datiraju iz davnih dana, ali proteklih par godina postaju sve učestalije i neretko poprimaju teatralni karakter. Početak pandemije korona virusa u medijima je predstavljen poput apokalipse (virus koji ubija, tihi ubica), a pobrao je klikove isto koliko je izazvao i strah. Društvenim mrežama, na samom početku pandemije, širile su se neistinite informacije o različitim priprodnim lekovima protiv virusa, a kasnije i o štetnosti vakcina, čipovima i smrtnim ishodima. Panika i strah šire se i sada, nakon dve godine od početka pandemije, samo se vesti modifikuju u odnosu na aktuelnosti i novi soj.

Strah kod ljudi počinje da jenjava kad osete da stvari koje se dešavaju nisu u njihovoj moći. Isto tako, panika se brzo širi kapilarno, po komentarima na društvenim mrežama ili kroz ćaskanje sa drugima. Možda ne bismo osetili paniku da od nekoliko osoba ne čujemo informaciju koju su pročitali na internetu, a na primer, glasi da „dvesta puta više smrtnih slučajeva izazivaju vakcine, nego korona virus“. Odmah zatim, kreću razne polemike ko je gde šta čuo, pročitao, gledao, a uz to, budi se osećaj neizvesnosti šta će se sa nama desiti.

Danas je prilično lako da se teorije zavere i glasine šire kroz višestruke kanale. Poruke su neprekidne, a okruženje često zanemaruje kontradiktorne informacije. Suočeni smo sa paradoksalnim porukama, te nam često bude jednostavnije da poverujemo u bilo koju vest, nego da se upustimo u istraživanje.

„Dugoročno, šteta koju prouzrokuju lažne vesti i dezinformacije odnosi se i na zbunjenu publiku, koja u jednom prezagađenom informacionom ekosistemu ne ume i ne može da razlikuje činjenice od dezinformacija. U tom kontekstu, još lakše je manipulisati ljudima i zastrašivati ih, na primer, bombastičnim naslovima, najavama rata, fotografijama žrtava itd.“, objašnjava Milijana Rogač.

Apokalipsa danas

Uznemirujuće lažne vesti koje potencijalno mogu da utiču na povećan strah kod ljudi ne moraju uvek da budu globalne pandemije ili ratovi. Nekada kod ljudi i vesti poput „Planeta Nibiru udara u Zemlju“ mogu biti podjednako zastrašujuće. Ova vest je svojevremeno kružila brojnim portalima, a jedan od njih je i tekst na portalu Informer. Iako postojanje ove planete ili takozvane planete Iks nikada nije dokazano, to nije sprečilo spekulacije o potencijalnoj apokalipsi, po ko zna koji put.

U decembru prošle godine, nakon što je usledio drugi paket pomoći građanima, portal Alo se dosetio da tu informaciju iskoristi kao siguran način za prikupljanje klikova. Naime, kako se navodi u tekstu Fake News Tragača, portal Alo je u više navrata manipulisao naslovima u vezi sa ovom temom, te se u jednom od njih navodi da: „DRŽAVA DAJE 800.000 DINARA PO DOMAĆINSTVU – Ne propustite šansu da se prijavite“. Međutim, ova vest nije se odnosila na sva domaćinstva u Srbiji, već isključivo na ona koja se bave stočarstvom. Reč je o pravilniku koje je objavilo Ministarstvo poljoprivrede, a koji se tiče podsticanja za investicije u novu opremu i mašine u stočarstvu. No, to nije sprečilo ovaj portal da i to iskoristi kao povod za manipulaciju, smeštajući u naslov teksta informacije u iskrivljenom kontekstu.

Milica Popović Stijačić govori da postoje biološki aspekti, odnosno impulsi koji reaguju na ovakve vesti ili pojave koje uključuju intuitivno i automatsko reagovanje na stvari, prizore ili dešavanja, te da se racionalni aspekt, sporiji, analitički uključuje tek kada rešavamo neke probleme ili donosimo važne odluke. Pored toga, tu su i socijalni aspekti, ekonomski i politički, ali i obrazovanje.

„Istraživanja su pokazala da čak i upozorenje da je vest lažna (npr. Grady et al., 2021), dugoročno ne može da spreči uverenost u istinitost i tačnost informacija. Takve intervencije (davanje upozorenja) imaju trenutne efekte. Već nakon dve nedelje, ispitanici koji su imali upozorenje o tome da su u pitanju lažne vesti, u podjednakoj meri su bili uvereni u tačnost tih istih vesti, kao i oni ispitanici koji nisu imali upozorenje“, objašnjava Milica.

Da li na nas utiču impulsi ili smo analitični?

Uprkos tome što ćemo verovatno na brojne vesti i informacije reagovati automatski, impulsivno, nije na odmet i za ovakve stvari koristiti analitičku stranu. Lažne vesti i takozvani mamci postoje od kad i mediji, međutim, dubinsko sagledavanje stvari koje nam se plasiraju, treba da postane praksa. Samim tim, to će sprečiti dalje i dublje emocionalne situacije, poput povećane panike kada naiđemo na uznemirujući naslov ili straha od izmišljene apokalipse, rata ili neizvesnosti. Zato sledeći put kada naiđete na sumnjive naslove, ili primetite nedoslednosti u tekstu, istražite vest i na ostalim sajtovima, proverite izvore i citate i na taj način ne dozvolite da se lažne informacije poigrajavu sa vašim emocijama.