Lažne vesti, korona virus i Srbija: Kome da verujemo

Ovo je priča o tome kako da razlikujete proverenu od neproverene informacije.

Stiže vam poruka od prijateljice.

Trinaesti je mart 2020. godine – u Srbiji je 35 registrovanih slučajeva zaraženih novim korona virusom, a Svetska zdravstvena organizacija je proglasila Evropu novim epicentrom pandemije.

U Beogradu su već gužve u supermarketima.

Čitate poruku.

„Dobra vest. Otkrili su da je korona osetljiv na askorbinsku kiselinu. Dva grama dnevno kap prevencija, a tri do četiri u terapiji… Kupite vitamin C dok ga još ima. Od moje koleginice sa pulmologije…“.

Prosleđujete poruku, ni ne sluteći da širite neistinitu informaciju.

Poslali ste je i roditeljima koji imaju više od 65 godina i spadaju u rizičnu grupu stanovništva.

Vaš otac kreće ka apoteci, do koje dolazi gradskim prevozom, i time se izlaže kontaktu sa velikim brojem ljudi, potencijalno već zaraženima.

Sve to radi da bi kupio vitamin C za koji veruje da može da ga zaštiti.

Istina je da još ne znamo da li vitamin C, odnosno askorbinska kiselina, utiče na zaražene korona virusom.

Da vitamin C ne leči korona virus objavio je sajt Raskrikavanje.

Istraživački portali na srpskom jeziku koji proveravaju informacije za vas

„Naučnici u Kini kažu da je vitamin C važan u prevenciji prehlada i da je nedostatak vitamina C povezan sa povećanim rizikom od virusnih infekcija, ne i da leči korona virus“, pisali su novinari ovog portala.

Raskrikavanje je jedan od sajtova na srpskom jeziku na kome istraživački novinari rade na razotkrivanju lažnih vesti.

„Kako se povećavao broj vesti o novom virusu, shvatili smo da je ljudima potrebno da imaju sve dezinformacije na jednom mestu i otvorili smo posebnu stranu posvećenu lažnim vestima i dezinformacijama o korona virusu“, kaže urednica Vesna Radojević.

Luk ne leči od korona virusa, kao što tvrdi objava na društvenim mrežama, niti je vest, koju je jedan od najčitanijih tabloida u Srbiji preneo, da korona virus nestaje, tačna.

Netačna je i vest koja se pojavila na društvenim mrežama o tome da je predsednik Rusije Vladimir Putin na konferenciji za štampu poručio građanima da za vreme epidemije imaju dve opcije – 15 dana izolacije ili pet godina zatvora.

Ovo su samo neke od lažnih informacija koje su novinari ove redakcije proverili i registrovali kao netačne.

„Svako od nas ima neverovatnu potrebu da bude informisan zato što se radi o našem zdravlju i kako da sačuvamo bližnje“, kaže Radojević.

Baš zbog toga se i povećao broj lažnih vesti, smatra ona.

„Iako se radi o zdravlju celog sveta, ljudi koji profitiraju od lažnih vesti ili tiraža novina, sada neće postati moralni i reći da neće zarađivati od Gugl reklama i ostalih klikova na internetu“, dodaje Radojević.

Lažnu vest da je patrijarh Irinej rekao da tamjan štiti od korona virusa preneo je još jedan od najprodavanijih tabloida u Srbiji.

Da vas tamjan neće zaštiti od korona virusa, nešto kasnije, objavio je Fejknjuz tragač, sajt na srpskom jeziku koji je posvetio celu stranu proveri informacija o novom virusu.

„Postoje dve osnovne grupe lažnih vesti – jedne koje poručuju da nam sledi katastrofa i druge koje kažu da će sve biti u redu“, kaže urednik ovog sajta Stefan Janjić.

Vesti koje najavljuju katastrofu često objašnjavaju nastanak pandemije korona virusa obračunima, teorijama zavere, globalnim pokoravanjem čovečanstva, promenom monetarne politike, objašnjava on.

„Kao sagovornici u tim tekstovima pojavljuju se kvazieksperti i kvazinaučnici“, dodaje Janjić.

Lažne pozitivne vesti Janjić definiše kao one koje „previše optimistično najavljuju otkriće leka i vakcine“.

Takva je bila i vest koja je kružila na Fejsbuku da Rusi koriste lek Abidol za lečenje korona virusa.

Istina je da ovaj lek ne može da izleči virus.

Od lažnih naslova do vašeg telefona – lažne vesti ne poznaju granice, ni jezike

Koliko brzo netačne vesti i objave putuju na društvenim mrežama u kriznim situacijama pokazuje iskustvo iz 2014. godine, kada su Srbiju pogodile nezapamćene poplave.

Šest godina kasnije, novina su lažne i neproverene informacija kao cirkularne poruke.

„To su poruke koje dobijete na SMS-om, na Vajberu ili Vocapu“, objašnjava Radojević.

Poruke obično sadrže savet ili upozorenje.

„Obično vas savetuju ‘kume iz Italije’, ‘doktor koji radi u Vuhanu’, ‘prijateljica sa te i te klinike'“, objašnjava ona.

Pošiljalac vam obično savetuje da poruku prosledite dalje, a saveti su nepotpuni i, najčešće, potpuno netačni.

„Ovakvih poruka do sada nije bilo u Srbiji, a jako su opasne“, dodaje Radojević.

Zašto sadržaj nije tačan ako piše da je savet stigao od nekoga za koga biste pomislili da želi najbolje svima, u jeku pandemije?

Evo jednog primera i objašnjenja – slučaj „Ujaka sa master diplomom“ i neproverenih simptoma korona virusa.

BBC monitoring i BBC trending

BBC novinari pratili su kako se jedna objava, prvi put objavljena u Fejsbuk grupi, raširila od Velike Britanije do Gane, promenila oblik i stigla sve do grupnih poruka na Vajberu i Vocapu.

Originalna poruka koju je neko objavio na Fejsbuku glasila je ovako:

„Ujak mog školskog druga i nećaka, koji ima master diplomu i radi u bolnici u Šenženu, sada proučava novi virus iz Vuhana. Upravo me je zvao i rekao da prenesem prijateljima…“.

Saveti koji su sledili nisu bili u potpunosti tačni.

U jednom je pisalo da „nemate virus ukoliko vam ne curi nos“.

Britanski istraživački sajtovi Ful fekt (Full Fact) i Snoups (Snopes), citirajući zvanične medicinske institucije, objavili su da ova informacija nije potpuna.

„Iako curenje iz nosa nije čest simptom korona virusa, nije tačno da nije zabeležen ni kod jednog zaraženog“, napisali su.

Post je sadržao još saveta – jedan od njih je da unošenje velikih količina tople vode štiti od virusa.

Objava je stigla i do Fejsbuk grupa u Indiji, a onda je i u Ganu jedan televizijski prezenter poruku objavio na Instagramu.

U trenutku kada je postala viralna u Velikoj Britaniji, sadržaj se već promenio – ljudi koji su je delili dodavali su nove informacije.

Neke od njih bile su tačne – potrebno je često prati ruke.

Međutim, ostale su bile lažne – poput one da sunce ubija korona virus.

BBC je razgovarao sa osamdesetčetvorogodišnjim Britancem koji je ovu poruku podelio u nekoliko Fejsbuk grupa.

Nije rekao odakle je dobio objavu kada je odlučio da je podeli, ali kaže da je verovao osobi koja mu je poruku poslala.

„Verovao sam da je izvor u nekoj vezi sa ovim čovekom koji ima master diplomu, medicinskim radnikom koji je dao sve savete i naučne činjenice“, rekao je.

Poruka je dalje kružila društvenim mrežama i na različitim jezicima – arapskom, vijetnamskom, italijanskom, španskom, francuskom…

U nekim verzijama, „ujak sa master diplomom“, postao je „član odbora bolnice Stanford“, u drugoj „japanski doktor“.

Celu priču o ovom slučaju možete pročitati ovde.

Kako da prepoznamo lažne vesti o korona virusu?

Verujte samo proverenim izvorima.

Svetska zdravstvena organizacija ima kredibilne i naučno proverene podatke o korona virusu.

Kakve su sankcije za širenje lažnih vesti?

Član 343. Krivičnog zakonika Srbije – izazivanje panike i nereda – propisuje kaznu zatvora do tri godine za osobu koja lažnim vestima i tvrdnjama „osujeti mere državnih organa“.

Ukoliko to delo učini preko sredstava javnog informisanja, sličnih sredstava (društvenih mreža) ili na javnom skupu, preti kazna zatvora do pet godina.

Od početka epidemije korona virusa, u Srbije je uhapšeno nekoliko ljudi zbog širenja panike.

U Kruševcu je uhapšen muškarac zbog sumnje da je širio paniku na Fejsbuku time što je „delio neistinitu informaciju da je jedan građanin, čije je lične podatke objavio, zaražen korona virusom, što je izazvalo strah i paniku“.

Podneta je i krivična prijava protiv muškarca iz Kladova koji je „na jednoj društvenoj mreži objavio da je voće i povrće koje se prodaje u marketima zaraženo korona virusom“.

Milijana Rogač, novinarka Istinomera, sajta koji je bavi proverom činjenica na srpskom jeziku, upozorava da je, bez obzira na zakonsku regulativu, teško ući u trag izvorima lažnih informacija na različitim platformama.

„Jedan od velikih problema kako za novinare, tako i za nadležne organe, jeste što ima mnogo informacija, a među njima i mnogo lažnih vesti“, kaže ona.

Dodaje da je u prošlosti bilo nedoslednih reakcija nadležnih organa.

„Ako pogledamo šta je bilo nakon poplava u Obrenovcu, vidimo da je najteže dokazati vezu između lažne vesti koja izaziva paniku i posledica – da li je neko nešto učinio ili propustio da učini zbog iznete tvrdnje.“

U vanrednim okolnostima, i novinarima je teško da provere sve informacije koje dolaze iz različitih izvora, „na društvenim mrežama, a tu su i tvrdnje koje dolaze od zvaničnika i institucija“, kaže Rogač.

Sa tim se slaže i Radojević.

„Mi smo svi prikovani za konferencije za štampu koje se održavaju svake večeri. Na jednoj od njih smo od zvaničnika čuli i da je korona virus `najsmešniji virus`“, kaže.

Dodaje da netačne i nepotpune informacije u situaciji u kojoj se radi o zdravlju, mogu biti pitanje „života i smrti“.

„Za neke od nas, informacija koju možemo da pročitamo na društvenim mrežama, poput – `ako imate temperaturu, za vas je već kasno, nemojte ići u bolnicu`, može biti fatalna“.