Lažne vesti, spekulacije i nasrtaji na članove porodice: Kako su pojedini mediji izveštavali o nestaloj devojčici u Banjskom Polju?

Tako je i u slučaju Danke Ilić, dvogodišnje devojčice za kojom se traga od utorka kada je nestala u selu Banjsko Polje kod Bora.

Portal Glas Javnosti je otišao toliko daleko da je objavio vest sa naslovom „EKSKLUZIVNO: Mala Danka je živa i zdrava“, a u tekstu su naveli da su od svog izvora nezvanično saznali da je devojčica pronađena.

Nepotvrđena od strane nadležnih institucija ova vest je očigledno lažna, i u trenutku pisanja ovog teksta ona i dalje stoji na sajtu Glasa Javnosti.

„Objavljivanje neproverene i nepotvrđene informacije da je devojčica pronađena je flagrantno kršenje kodeksa koje je i uznemirilo mnoge ljude i u krajnjoj liniji bilo ugrožavanje potrage“, kaže za Danas advokat Rodoljub Šabić, član Komisije za žalbe saveta za štampu.

Jedan od najtežih primera kršenja novinarske etike pokazala je juče redakcija Informera.

Naime, novinarke njihove televizije pravile su prilog ispred kuće ujaka male Danke, koji je od njih tražio da se sklone, što one nisu učinile. U programu koji je emitovan uživo čula su se uputstva iz režije gde se kamermanu Informer televizije sugeriše da udari ujaka „jer će to biti dobro za šer“.

Iz spornog snimka izbrisan je deo obraćanja iz režije novinarima na terenu, ali je portal Informera objavio tekst pod nazivom „Ujak male Danke nasrnuo na novinarke Informera“.

Šabić smatra da će za ukupnu ocenu medijskog izveštavanja o nestanku devojčice Danke Ilić trebati još vremena, i kako kaže, nada se da će takva ocena uslediti kada devojčica bude pronađena živa i zdrava.

„Do tada mediji treba da rade tako da ispune svoj zadatak objektivnog informisanja javnosti“, ističe Šabić.

Dodaje da će to najbolje uraditi ako vode računa o dve stvari koje podrazumeva Kodeks novinara Srbije.

„Prvo da ne ugroze istragu, odnosno očekivane efekte mera koje se preduzimaju, i drugo da ne vređaju ili zloupotrebljavaju osećaje roditelja odnosno porodice nestale i njihovu privatnost devojčice“, objašnjava Šabić.

To, kako kaže, podrazumeva ne samo uzdržavanje od spekulacija nego i od objavljivanja i deljenja nekih informacija odnosno dokumenata.

„Trebaće vremena za ozbiljnu analizu izveštavanja ali se već sad može reći da je bilo objavljivanja neproverenih spekulacija i postupaka koji su uznemiravali čak i izazivali reakcije porodice“, kaže Šabić.

Pored objavljivanja netačnih informacija, u situacji kao što je ova opasno je objavljivati i istnite vesti ali u pogrešnom kontekstu.

Tako je protal Blic poslao „puš notifikaciju“ koja kaže da je pronađena dvogodišnja devojčica, ali kada uđete u vest vidite da devojčica zaista jeste pronađena, ali u Australiji.

Mediji uzimaju izjave od nerelevantnih sagovornika

Generalna sekretarka saveta za štampu Gordana Novaković kaže da, pored objavljivanja lažnih i polutačnih informacija, problem predstavlja i što mediji nastoje da uzimaju izjave od nerelevantnih sagovornika kao što su rodbina i komšije.

„Komšije ne znaju ništa u vezi sa istragom, ništa u vezi sa događajem, i pogrešno je da se mediji bave privatnim životom oca i majke deteta kada je ovakva situacija u pitanju“, kaže Novaković.

Navodi da je u određenoj meri razumljivo da mediji ovako postupaju jer postoji veliko interesovanje javnosti za nestanak devojčice, pa nastoje da fokus publike drže na ovoj priči.

„Nema novih informacija, jer je policija rekla da u cilju dalje istrage informacije više neće deliti. Kada mediji nemaju ništa zvanično, onda nekako moraju da popune prazan prostor pa uzimaju izjave od komšija i rodbine“, navodi Novaković.

Mediji ovako postupaju, kako dalje priča naša sagovornica, zbog toga što praktično žive od broja klikova.

„Ti klikovi su razlog zašto se ovako radi, tada sve prestaje da bude bitno, onda novinari pišu šta god im padne na pamet, ili šta god kaže neki od tih nerelevantnih sagovornika“, ističe Novaković.

Naglašava da su posebno opasne i spekulacije, navodeći primer medija koji su objavljivali informacije o poligrafskom ispitivanju roditelja nestale devojčice i veštačenju njihovih telefona pokušavajući tako da skrenu sumnju na njih.

„Te spekulacije su besmislene. To su sve verovatno normalne procedure tokom istrage i sad mediji od toga pokašavaju da nešto iskonstruišu. Po Kodeksu novinara Srbije je zaista nedopustivo spekulisati na taj način o ovakvim stvarima, kada ne znamo ništa o nestanku tog deteta“, naglašava Novaković.

Prema mišljenju naše sagovornice, izveštavanje o nestanku Danke Ilić je prvi dan proteklo kako treba i tako sve do podneva drugog dana od nestanka.

„Onda je sve krenulo naopako i onako kako inače mediji neodgovorno izveštavaju o ovakvim stvarima – počeli su da se bave komšijama i privatnim životima porodice“, navodi Novaković.

Naglašava da bi mediji u ovako osteljivim situacijama trebalo isključivo da objavljuju proverene i zvanične informacije.

„Dete je nestalo i pokrenut je sistem Pronađi me, mediji su imali obavezu da to objave. Posle toga treba objavljivati samo zvanične informacije koje su važne za javnost i koje bi pomogle da se dete pronađe, a gde je majka išla u školu potpuno je besmisleno“, zaključuje Novaković.

Kako prepoznati devojčicu ukoliko je vidite i kome da prijavite?

Dvogodišnja Danka Ilić nestala je u utorak oko 13.45 sati u Banjskom polju kod Bora, a u potragu za devojčicom uključile su se sve dežurne službe MUP.

Majka je nestanak deteta prijavila oko 15 časova.

Roditelji apeluju na sve one koji imaju bilo kakvu informaciju ili vide negde Danku da obaveste policiju na broj 192 ili da se jave na broj telefona 0652816041.

Nestala devojčica ima smeđu kosu, braon oči i visoka je oko 85 centimetara.

U trenutku nestanka imala je maslinasto zelenu jaknu, ljubičaste pantalone, crne patike i kosu vezanu u rep.

Ona je nestala u Boru, tačnije Banjskom polju, a Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je pre dva dana sistem „PRONAĐI ME“.