Medijski sistem u Srbiji, ovakav kakav je, jedan je od najneodgovornijih društvenih entiteta, a politička arena, ovakva kakva je, fenomenalan je ambijent za „žutare“ koji su u stigmatizovanju toliko ekstremno surovi da se čak i ja zapanjim, a mene je teško šokirati, rekao je Lekić.
Više nije u pitanju tabloidizacija medija, smatra Lekić, već tabloidiotizacija Srbije, a to prevazilazi ingerencije novinarskih i medijskih udruženja.
Lekić ukazuje da se ovih dana odvija „jedna čuda priča“, jer je u tim koji radi na izradi nove Medijske strategije državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović, nekadašnji čelnik Udruženja novinara Srbije, ispred „medijskih udruženja“ kooptirao Ljiljanu Smajlović, sadašnju predsednicu UNS.
O tome pojma nemaju ni NUNS, ni ANEM, ni Lokal pres, ni Asocijacija medija. Uradili su čak i Zakon o informisanju pre nego što je završen rad na Medijskoj strategiji, što je svojevrstan nonsens. Nama iza leđa pripremili su i „dva rešenja“ za Tanjug, firmu koja ne postoji, predočio je Lekić.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.