Lešinari nad telom deteta

Smrt deteta - najstrašnija porodična tragedija, postala je glavna vest najvećem broju medija u Srbiji. Bez obzira na to što je reč o troipogodišnjem sinu poznatog glumca, minimum ljudske empatije i dostojanstva nalaže da u tim za svakog roditelja najbolnijim trenucima porodicu treba ostaviti na miru da u tišini, bez paparaca i zivkanja za izjave, odboluje ono što joj je sudbina namenila.

Svi štampani mediji, osim listova „Politike“ i „Danasa“, osvanuli su sa vešću da je od sindroma iznenadne smrti u snu preminuo troipogodišnji Dejan, sin poznatog glumca Srđana Žike Todorovića i unuk još poznatijeg dramskog umetnika Bore Todorovića.

U prvim informacijama, kada je samo bilo potvrđeno da je nesrećno dete preminulo, po portalima se spekulisalo da je smrt nastupila usled trovanja, pa je nesrećna majka Ana dala izjavu u kojoj je to demantovala, opisujući kako je bezuspešno pokušavala da probudi iz popodnevnog spavanja svog dečaka.

Paparaci su dežurali ispred njihove stambene zgrade, videlo se uplakano lice nesrećne majke i lovio se na prozoru stana „izgubljeni“ pogled oca, a vrhunac beščašća i lažnog saučešća je bio kad je voditeljka Pinka plačnim glasom čitala izjavu majke nesrećnog dečaka.

Nezavisno udruženje novinara Srbije juče je najoštrije osudilo kršenje profesionalnih standarda, etičkih načela, pa i odsustvo elementarne ljudske empatije u izveštavanju medija o porodičnoj tragediji glumca Srđana Todorovića.

„Više dnevnih listova i onlajn portala je od smrti jednog deteta napravilo medijski spektakl u kojem su sebi dozvolili sve: od neprofesionalnog i nehumanog ataka na svaki segment privatnosti porodice Todorović, do bezobzirnog ignorisanja njihovog dostojanstva i ljudskih prava“, navelo je Udruženje u saopštenju.

Ponovo se otvorilo večita dilema o pravu na privatnost javnih ličnosti. Činjenica je da je ono donekle ograničeno, ali ne u ovakvim tragičnim događajima za roditelje i porodicu.

Šta je sindrom iznenadne smrti

Rezultati obdukcije još zvanično nisu potvrđeni, ali su mediji naveli da je dečak preminio usled sindroma iznenadne smrti, što je potvrdila i njegova majka. Ovaj pojam je za većinu ljudi nepoznat, pa je na sajtu Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj dato objašnjenje dr Snežane Rsovac.

Sindrom pogađa decu koja su prethodno bila zdrava, bez kliničke slike ili simptoma neke konkretne bolesti.

Češće se javlja kod dečaka, u zimskom periodu, kod dece koju ne doje, najčešće u uzrastu od četvrtog do šestog meseca života. Dešava se i kod dece starije od godinu dana, takođe najčešće u snu.

Smatra se da je ovakva smrt posledica više faktora, a u svetu trenutno postoji veliki broj istraživanja uzroka, jer i pored svih raspoloživih dijagnostičkih mogućnosti, uzrok često ostane nerazjašnjen. Ispitivanja idu u pravcu respiratornih i poremećaja centralnog nervnog sistema, centra za kontrolu budnog stanja, poremećaje srčanog ritma.

Prevencija za iznenadnu smrt odojčeta predstavlja niz mera: spavanje na leđima, dojenje jer su deca koja sisaju budnija, tvrda osnova kreveta, spavanje u sopstvenom krevetu ili kolevci, nekorišćenje prekrivača, nekorišćenje cucle, održavanje temperature u prostoriji između 18 i 22 stepena, korišćenje bebi alarma. Prevencija kod starije dece je režim spavanja i ishrane koji podrazumeva da dete ne leže odmah posle obroka, prijavljivanje pedijatru težeg buđenja i sličnih simptoma koji su nažalost nekada neprepoznatljivi i nespecifični.

Prema statistici, na 100.000 živorođene dece od sindroma iznenadne smrti premine u proseku 38,7 mališana.