Logoraši podneli prijavu REM-u protiv televizije „Hepi“

Marić je naveo da su logori bili otvorenog tipa iz kojeg je svako mogao izaći, na šta je Antonijević spomenuo „onog mršavog od tuberkuloze“, misleći na Fikreta Alića, čoveka iza žice sa čuvene fotografije iz 1992. godine koja je obišla svet.

„Od izbijanja rata u Bosni i otkrivanja logora Omarska kod Prijedora, celokupna svetska propaganda htela je dokazati da su se pojavili nacisti novog doba. I to su Srbi“, rekao je Marić. Antonijević se saglasio, rekavši: „To je onaj s tuberkulozom što je kao bio mršav“. Marić je potom dodao: „Jest. Ali to je bilo otvoreno. Oni su mogli izaći iz tog logora kad god su hteli. To je bio sabirni logor da se sklone, da ih neko ne ubije. I oni su njega posle nahranili. Odveli su onog mršavog i prikazivali su ga po cirkusu u Evropi. To je njihova propaganda“.

Satko Mujagić, bivši logoraš, potvrdio je za Danas da je prijava od 16 stranica poslata na adresu REM-a, te da su podnosioci osim njega, takođe nekadašnji logoraš Fikret Alić i Udruženje logoraša Kozarac, kojeg zastupa Senad Husić u svojstvu predsednika tog udruženja.

– Ova prijava je pokušaj da se u Beogradu konačno javno kaže istina. Ja sam 9. avgusta 1992. bukvalno natjeran pred kamere RTS-a da izjavim na engleskom da Omarska nije koncentracioni logor. Ako je neko i dalje u dilemi, dovoljno je proći nekoliko presuda Haškog tribunala, kao onu Milomirovom imenjaku Stakiću, ratnom načelniku opštine Prijedor, koji je osuđen na 40 godina zatvora, da razumije kakvi su „sabirni centri“ bili Keraterm, Trnopolje i Omarska – ističe za Mujagić.

On ukazuje da Marić po drugi put ismeva Alića i da na taj način ismeva sve preživele i mrtve logoraše.

– Prvi put gost mu je bio Ivica Dačić, nedavno ni manje ni više nego režiser „Dare iz Jasenovca“. I hajde da kažemo i to, njima na obraz, ili ono što je od toga ostalo – kakvu poruku šalju gledaocima u Srbiji? Marić je istraživački novinar, ali Fikretu Aliću ni danas ime ne zna. Za njega je on „onaj mršavi“. Marić kada priča o Trnopolju, gdje je 5. avgusta 1992. napravljen snimak Fikreta Alića iza bodljikave žice, on kaže „Omarska“, što je drugi logor 15-ak kilometara dalje. Nešto kao pomiješati Jasenovac i Gradišku. Isto, a nije isto – objašnjava Mujagić.

Dodaje da je netačna Marićeva tvrdnja da je Alić 1992. imao tuberkulozu zbog čega je bio mršav.

– I ja sam u Omarskoj spao na ispod 50 kilograma, krajem jula od gladi nisam mogao stajati na nogama, a pored mene i oca čovjek od 30 i nešto umro je od dizenterije. I nije bio jedini. Marić tvrdi da su Fikreta „vodali po cirkusima“ po Evropi. Kad i ko? Još jedna izmišljotina. Nisu Fikreta vodali po cirkusima, nego Marić ovim istupima, kao pravi klaun, pravi cirkus po Beogradu – ističe Mujagić.

Naš sagovornik ukazuje da niko ne kaže da su Srbi nacisti, kako tvrdi Marić ili genocidni kako govori Milorad Dodik, „ali slavljenje zločinaca ili ismijavanje žrtava je u najmanju ruku opravdavanje“.

– Srpski narod nije kolektivno kriv za zločine Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ali ima odgovornost da se s njima suoči. I u tom kontekstu, Marićeve bljuvotine čine više štete Srbima, nego preživjelima – navodi Mujagić.

S druge strane, Milomir Marić za Danas ističe da ne negira zločine u Prijedoru i kaže da je 1992. bio u Rimu kada je na svim televizijama video stravične scene iz Omarske, ukazujući da su se Srbi tada opisivali kao „novi nacisti“.

– Čuo sam da su bili stravični zločini u i oko Prijedora, da je dosta ljudi ubijeno, da su čak i muslimani bežali u te sabirne logore da sačuvaju živu glavu. Posle sam u „Dugi“ istraživao o čemu se radi… Shvatio sam da je bilo dosta propagande koju je u toj novoj Evropi vodila Nemačka kako bi se zaboravili nemački zločini, a da se u novoj epohi sve pripiše Srbima. U emisiji u kojoj je bio gost Antonijević, ja sam samo rekao da ne mogu da se mere Omarska i Jasenovac. Ja nisam negirao zločine u Prijedoru, mnogi ljudi su odgovarali u Hagu za te zločine, ko god je to radio, makar bili i Srbi, ja sam za to da se kazne – naglašava Marić.

Ipak, kako dodaje, u tekstovima nemačkog novinara Tomasa Dajhmana je čitao o Fikretu Aliću da je prikazivan u cirkusu u Evropi.

– To je mnoge ljude uvredilo, ali to se zaista dešavalo. Dobio sam pismo od nekih ljudi, koji za razliku od logoraša nisu protiv mene. Oni znaju da nisam nacionalista. Rekli su mi da je on (Alić) bio mršav, da je imao neku bolest… Ali je očigledno da su mediji izabrali njega da postane simbol propagande, presude koja je Srbima unapred presuđena, jer drugi izgledaju normalno. Ne negiram srpske zločine, ko god ih je činio treba da odgovara – ukazuje Marić.

Mujagić, pak ukazuje, da je priča o Dajhmanu davno pala u vodu, jer nakon što je list Living Marxism objavio da logori nisu bili logori, taj list je tužen od ITN televizije i izgubio je proces, nakon čega je bankrotirao.

– To se stalno zaboravlja, a sudske presude se negiraju – zaključuje Mujagić.

„Dokle ćemo više da se lažemo?“

Satko Mujagić poziva Milomira Marića, Ivicu Dačića, Predraga Antonijevića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na komemoraciju u logoru Omarska ovog 6. avgusta. „Obići ćemo usput i Trnopolje, tamo je podignut spomenik srpskim borcima, pa i grobnicu Stari Kevljani gdje su nađeni ostaci 456 logoraša. Ne mora niko da klekne kao Brandt u Varšavi, ali možda je došao momenat da se konačno okrene ta stranica. Jer, dokle ćemo više da se lažemo?“, navodi Mujagić.