Malčanski urednici

Bio bi to, name, jedan od retkih trenutaka u životu kada bi se ovlašćeni državni novinar, poznatiji pod nadimkom „Malčanski urednik“, setio obavezne školske lektire, ružne prošlosti koju svakako treba zaboraviti ako uređujete neki srpski režeće-režimski tabloid.

-Braćo i sestre, u ovoj otmici imamo sve elemente književnog remek-dela – obznanio bi „Malčanski urednik“ na kolegijumu „Malčanskog Informera“, ovlašćenog državnog informatora za paranormalne pojave.

„Malčanski urednik“ onda bi na flipčart tabli, sastavnom delu svoje kancelarije, napisao krupnim slovima: „Don Kihot“.

-Ali, šefe, kakve veze ima taj Don Kihot sa otmicom Dragana Đilasa? – upitao bi se svaki razumni član kolegijuma „Malčanskog Informera“.

-Vi, bre, ništa ne čitate! Pa ni lektiru! – viknuo bi „Malčanski urednik“ teatralno kako samo on to zna i ume.

Hm, pitali bi se u sebi urednici „Malčanskog Informera“, šta li mu je na sad na umu?

-Odakle je bio Don Kihot? – pitao bi značajno urednik „Malčanskog Informera“, glumeći nesporni autoritet profesora srpskog jezika i književnosti.

-Šta je urednici!? Maca pojela jezik! – viknuo bi „Malčanski urednik“ autoritativno.

-Šefe, je l’ mislite na Macu Diskreciju? – konačno bi se jedan od urednika okuražio, raspitujući se o literarnoj poruci rečenice: „Maca pojela jezik“.

-Ma jok, bre, kakva Maca Diskrecija, to se tako kaže kad ne znate gradivo, posebno kada ne znate obaveznu lektiru – nastavio bi „Malčanski urednik“.

Onda bi na flipčart tabli još krupnijim slovima napisao: „La Manča“.

-Don Kihot je, dakle, bio iz La Manče. A otmičar Đilasa je iz Malče. Tako da imamo neviđenu sreće za sutrašnju naslovnu. Stavićemo naslov: „Don Kihot od Malče“, kao naš nastavak čuvenog Servantesovog romana „Don Kihot od Manče“ – kazao bi urednik „Malčanskog Informera“, moderni Ser(v)antes.

U stvarnosti, međutim, stvar je bila mnogo užasnija – dva srpska tabloida objavila su ispovest iz istrage psihopate koji je oteo dvanaestogodišnju devojčicu, ali je još užasnije bilo što je bar 150.000 ljudi dobrovoljno kupilo po primerak ta dva tabloida da bi na miru, uz jutarnju kaficu, pročitali detalje pakla.

I niko od tih 150.000 ponosnih redovnih kupaca Informera i Srpskog telegrafa nije se pobunio zbog detaljnog upustva za mučenje dvanaestogodišnjih devojčica iz usta takozvanog „Malčanskog berberina“, zato što se taj tip štampanih stvari i pravi za publiku koja voli da čita o tuđoj nesreći i naprednjačkoj sreći.

I Informer i Srpski telegraf organizovano se kreiraju za publiku koja strasno podržava predsednika u nastojanjima da od naše zemlje napravi „pristojnu i normalnu Srbiju“ još strasnije čitajući najnepristojnije i najnenormalnije novine. I manijakalno gledajući najnepristojnije i najnenormalnije televizije.

Tako da je njima savim svejedno da li predsednik od države želi da napravi „pristojnu i normalnu Srbiju“ ili „nepristojnu ili nenormalnu Srbiju“.

-Nama je potpuno svejedno. Kako god naš reformator odluči da je najbolje, imaće našu podršku! – kaže svih tih 150.000 ponosnih čitalaca puta pet, zato što se računa da jedan primerak neke novine tog tipa pročita u proseku pet osoba, što u zbiru dođe do 750.000.

Malo manje od ukupnog članstva vladajuće partije.

Zato valjda Srbija i ima nesreću sa čitaocima i glasačima, pa joj se i dešava sve što joj se dešava.

Tip žurnalističkog pregaoca poznatijeg kao „Malčanski urednik“ karakteriše svakodnevno zlostavljanje zdravog razuma i svakodnevno šišanje 750.000 naivnih ali krvožednih čitalaca koji u svemu tome uživaju.

Eto, baš u jučerašnjem broju „Malčanski Informer“ je obznanio da iza cele brljotine o njihovoj naslovnoj strani stoji namera opozicije da zloupotrebe tragediju otete devojčice za obračun sa časnim pojedincima, poput Dragana J. Vučićevića, našeg najpoznatijeg junaka svoje mašte, za koga je predsednik lično pre koju godinu rekao: „Vučićević je častan i pristojan čovek“.

Što dosta govori o pristojnoj i normalnoj Srbiji kakvoj težimo. I o pristojnoj i normalnoj štampi, omiljenom štivu svekolikog naprednjaštva, koja na prvoj strani linčuje devojčicu, na drugoj strani linčuje opoziciju, na trećoj linčuje Bjelogrlića, a na petoj Kesića…

Ta divna „Malčanska Srbija“.