Mediji i internet: Smrt Krisitine Kike Đukić

U četvrtak je preminula dvadesetjednogodišnja jutjuberka iz Beograda Kristina Kika Đukić. Mnogima do juče njeno ime nije značilo ništa, sve dok se nije saznalo da dolazi sa jutjuberske scene i da deca i tinejdžeri veoma dobro znaju o kome se radi

Uzrok smrti: samoubistvo, iako postoji tačnija formulacija – Kika Đukić preminula je od suicida. Suicid je smrtni ishod bolesti, depresije. Na društvenim mrežama vođena je rasprava o tome da li je u redu reći da je neko preminuo posle duge i teške bolesti, ako iza te fraze stoji istina da je bolovao od depresije i da je život okončao samoubistvom.

Ako napravimo poređenje sa onkološkim bolestima, videćemo da nema prepreka: depresija i rak su slični – neki ih prežive, neki ne.

Smrt Kike Đukić, međutim, otvorila je još neka pitanja, otvorila je Pandorinu kutiju iz koje je pokuljalo mnogo lošeg. Kika Đukić, nije nikakva tajna, godinama je bila izložena nasilju u internet prostoru, komentarima mržnje, mizoginiji, seksizmu, koji nisu prestali ni na dan kad je preminula.

Mediji su pohrlili da to proglase razlogom njene smrti. Posao medija nije da spekulišu o razlozima za suicid. Posao medija je da budu prostor za otvorenu diskusiju o mentalnom zdravlju mladih, nasilju na internetu, da obaveštavaju gde i kako potražiti pomoć.

Posao medija nije da zivkaju za izjave Kristinine prijatelje, saradnike, majku… Kodeks novinara Srbije izričito kaže: “Novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja.”

Mediji ne bi smeli ni da zovu lekare kod kojih je Kristina Đukić odlazila, pa su ipak to uradili. Ovde imamo dvostruki penal: osnovne etičke norme prekršio je i medij i lekar.

Pa ipak, dva vrlo čitana medija objavila su izjavu “Kikine doktorke”, koju lekarska etika nije sprečila da tu izjavu da. Dodatno, ova dva medija dovela su čitaoce u zabludu: reč je o doktorki koja se bavi estetskom medicinom, a toga nema ni u naslovima ni u tekstovima. Namera je jasna: čitaoce treba navesti da pomisle kako psihijatar preminule devojke otkriva zašto je došlo do samoubistva.

Tema koja je izazvala najveću buru u javnosti jeste odnos između Kristine Đukić i najpraćenijeg srpskog jutjubera Bogdana Ilića, poznatog kao Baka Prase. On je 2019. iz čista mira ušao u otvoren sukob sa Kikom, snimio pesmu u kojoj je ismeva, snimio gomile i gomile videa u kojima poziva svoje pratioce da je vređaju.

Želju su mu ispunili i nisu je ostavili na miru ni na dan kad je objavljeno da je umrla. Postoje na mrežama sačuvane uvrede upućene mrtvoj Kristini. Postoje oni koji su spremni da izvređaju i mrtvu devojku. Tu nije kraj užasa: oni koji su vređali Kiku Đukić, i živu i mrtvu, u ogromnoj većini su deca, u svakom smislu deca, koja imaju od 10 do 14 godina.

“Baka Prase kriv što se Kika ubila”, samo je jedan od jučerašnjih naslova. Javnost je bila besna i pogođena smrću mlade žene, a mediji su odmah pokazali prstom u “krivca”.

Da, sajber nasilje gura mlade ljude u depresiju i suicid. To je odavno dokazano. Ali, ako olako jednu osobu proglasimo krivom, čak i ako ta osoba to jeste, a Bogdan Ilić jeste bio nasilnik u ovom slučaju, šta se događa? Od smirenih ljudi stvorićemo nove sajber nasilnike, a nasilnik postaje žrtva nove ture sajber nasilja. I tako u beskonačno.

Domaća internet scena strašno je surova i nemilosrdna. Kad pogledamo slična iskustva većih zemalja, može se reći i da je ovde samo bilo pitanje ko će i kada stradati od suicida, a ne da li će. Važno je da postavimo pitanje gde su bili zakoni, institucije, roditelji dece koja prate Jutjub scenu, jer svi znaju šta se događa i svi odmahuju rukom.

Gde su bili mediji, osim u onom jednom trenutku kad je sukob između Bake Praseta i Kike kulminirao, pa ih je jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom dovela u studio da bi sebi podigla gledanost?

I ne, nećete oprati savest ako uz najužasniji mogući tekst okačite brojeve SOS telefona za prevenciju suicida.

Ako se vi ili neko vaš oseća loše, potražite pomoć na nekom od ovih telefona: 0800 309309 (Nacionalni SOS telefon, dostupan 24 sata); 0800 001002 (Pokret Nesalomivi, dostupan 24 sata); 0800 300303 (Centar Srce, od 14 do 23 sata)