Mediji i izborna kampanja (II): Nagli rast gomile smeća, prostakluka, paranoje i beščašća

Od početka izborne trke, većina televizija najviše je prostora ustupila Aleksandru Vučiću, njegovim premijerskim aktivnostima i aktivnostima u kampanji, kao i ljudima koji ga podržavaju i koji o njemu mogu da kažu samo nešto dobro i lepo.

Prema monitoringu Novosadske novinarske škole, od 1. do 7. marta 2017, čak 67 odsto ukupnog broja aktera u centralnom dnevniku Radio-televizije Srbije pripada Srpskoj naprednoj stranci ili tu stranku podržava, dok je u slučaju centralne informativne emisije RTV-a – to neverovatnih 84 odsto.

U dnevnicima televizije Pink, SNS-u politički pripada 74 odsto glavnih aktera, a u dnevnicima N1 polovina. Ako se zna da na RTS-u drugim vladajućim strankama pripada 23 odsto glavnih aktera vesti, ispostavlja se da od ukupnog trajanja Dnevnika, čak 90 odsto otpada na pripadnike ili aktivnosti vladajuće koalicije! U slučaju RTV-a, to je 96 odsto; Pinka 92 odsto, a N1 56 odsto.

Da REM radi kao što ne radi, samo bi ovi podaci bili dovoljni za hitnu i vrlo oštru akciju uređivanja etra: zakonom je predviđeno da svi učesnici izbora budu ravnopravno zastupljeni u programima nacionalnih i drugih emitera, a učešće jedne političke opcije veće od devedeset odsto u ukupnom sadržaju centralne informativne emisije, svakako se ne bi moglo smatrati ravnopravnošću.

Kako ta situacija praktično izgleda, objasnila je Maja Divac, novinarka produkcijske grupe „Mreža“, na tribini „Istinomera“ održanoj 10. marta povodom odluke REM-a da ne prati medije. Ona je veče pre tribine analizirala Dnevnik TV Pink i utvrdila da je u njemu Aleksandar Vučić bio zastupljen 49 puta više od svih ostalih kandidata.

„Uključili su se u predizborni miting u Požarevcu, koji je trajao petnaestak minuta. Posle toga bilo je predstavljeno pet drugih kandidata, što je ukupno trajalo minut i po, dakle po 18 sekundi za svakog od njih. Pritom se nije čuo glas nijednog od njih, videla se samo njihova slika, a spiker je iz ofa čitao delove nekih saopštenja. Onda su usledila dva priloga koja su primer medijske manipulacije koju običan gledalac ne može ni da prepozna, niti može da razume te poruke. Iznete su i neke optužbe i uvrede. Niko od njih se nije pojavio, već je sve bazirano na komentarima analitičara koji tumače neke nedokazane tvrdnje“, objasnila je Maja Divac.

Sveprisutan, moćan i sa malom pišom

Prema analizi organizacije CRTA, koja je rađena neposredno pre raspisivanja izbora – od 15. do 28. februara, aktuelni premijer bio je dominantna ličnost na trećini naslovnih strana, od čega je na samo tri naslovne strane bio prikazan u negativnom kontekstu. U istom periodu, Saša Janković zauzeo je dominantno mesto na ukupno 10 odsto, a Vuk Jeremić na četiri odsto naslovnica – od čega na većini u negativnom kontekstu.

Da REM radi kao što ne radi, samo bi podaci o tome kako televizije prate aktivnosti predsedničkih kandidata bili dovoljni za hitnu i vrlo oštru akciju uređivanja etra: zakonom je predviđeno da svi budu ravnopravno zastupljeni

Istraživanje za period od raspisivanja izbora tek bi trebalo da bude objavljeno, ali je sasvim sigurno da će tu doći do nekih promena. Pre svega, pojavile su se neke naslovne strane za koje se bez određenog stepena predznanja ne može utvrditi koga prikazuju u pozitivnom, a koga u negativnom svetlu.

Tu se pre svega misli na dnevni list Informer koji se u četvrtak, 9. marta, pojavio s velikim naslovom „Vučić ima mali penis“. One koji prate ovo glasilo i dobro poznaju njegovu uređivačku politiku, takav naslov mogao je prilično da iznenadi ukoliko prethodno nisu bili upoznati s poreklom tvrdnje koja premijera prikazuje u tako neslavnom kontekstu.

Jer, ne samo da je Informer inače otvoreno u službi Aleksandra Vučića i njegove predsedničke kampanje već je svojevremeno objavio naslovnu stranu na kojoj se navodi kako ovaj „Ima muda“: te dve naslovne strane nisu u suprotnosti s anatomijom (onaj ko ima mali penis, može i te kako da ima velike mošnice), ali svakako nose kontradiktornu poruku.

Iza svega toga je zapravo jedna mala jezička zabuna. Nakon što je Ivan Ivanović na društvenim mrežama obznanio kako mu je emisija cenzurisana u delu u kojem se učesnici sprdaju s veličinom premijerovih genitalija – što jeste prostakluk sam za sebe, ali ovde nije tema – Dragan J. Vučićević je momentalno zaključio kako je u pitanju „program novog DOS-a“ i kako su svoju kampanju na premijerovom penisu bazirali drugi predsednički kandidati.

Jedan „veličanstven život“

S druge strane, naslovne strane Kurira znatno su jasnije i daleko manje tragikomične. Nekoliko dana nakon antologijske Vučićeve posete redakciji tog lista, na naslovnoj strani od 5. marta pojavio se Vojislav Šešelj s tvrdnjom „Zapad želi Vučića mrtvog zbog Rusije“, dok je na drugoj i trećoj takvo bulažnjenje zamenjeno porukom premijera sa skupa u Kruševcu „Haos u Srbiji: Tajkuni opoziciji daju pare za nerede“.

Sutradan će štafetu unošenja nemira i napetosti među građane preuzeti Informer s portretima Saše Jankovića, Vuka Jeremića i Boška Obradovića i  naslovom „Imaju plan za rat“.

Tema rata i krvoprolića biće nastavljena i krajem te sedmice – najpre naslovnom stranom Srpskog telegrafa s porukom „Lov na Vučićevu glavu“, a zatim i Informera, na kojoj je jedan (istina ishitren i slabo promišljen) tvit Jelene Maćić zloupotrebljen i na osnovu njega obznanjeno da se spremaju „krvavi neredi i ubistva političkih protivnika posle izbora“.

Sporni tvit neće zloupotrebiti samo Informer, zloupotrebiće ga i sam Aleksandar Vučić, kojem je sad priča o krvoproliću postala lajtmotiv kampanje, ali i TV Pink u saradnji sa Draganom J. Vučićevićem. Tu je, kao ilustracija do čega sve nemiri mogu da dovedu, u nedelju, 12. marta uveče (dakle, na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića) doveden ni manje ni više nego Dragoljub Milanović.

Za neupućene, to je direktor RTS-a u vreme najcrnjeg mraka koji je tom kućom vladao krajem XX veka, osoba direktno odgovorna za smrt šesnaestoro ljudi stradalih u bombardovanju zgrade RTS-a, čovek kojem – da na ovoj planeti ima prava i pravde – ne bi bilo dozvoljeno da vidi sunčevu svetlost, a ne da gostuje u udarnom terminu najgledanije televizije.

Taj i takav Milanović ispričao je zaista svašta, ali je za ovu priču najvažnije to što je snimak na kojem ga demonstranti prebijaju 5. oktobra 2000. pušten nebrojeno puta tokom emisije i to što je skrušeni DJV isto toliko puta apelovao na ljude da imaju u vidu kako bi sve ovo moglo da se završi.

Tokom emisije, Milanović je između ostalog rekao da je oduvek bio novinar, da nijednu lošu reakciju nije doživeo od svojih sugrađana, da je imao „veličanstven život“ i da je „naročito ponosan na ono što je radio za vreme NATO agresije“.

S druge strane, Dragan J. Vučićević je u ulozi voditelja pomenuo zavere, urote, Jelenu Maćić, Vladu Georgieva i ostale plaćenike.

Iako je s određenom dozom strahopoštovanja nastupio prema Milanoviću („Izvinite ako nešto nije bilo u redu“, rekao mu je na kraju) – bio je uobičajeno nervozan.

Za medijski početak izborne kampanje to je valjda sasvim dovoljno, jer prava uzbuđenja tek slede.