Teško je odrediti šta je veći medijski skandal 30. marta 2017: činjenica da je sedam od ukupno devet „nacionalnih“ dnevnih novina osvanulo s „omotom“, tj. plaćenim oglasom Aleksandra Vučića, koji obavija kompletne novine, ili činjenica da je u Blicu objavljen kraći intervju s maloletnom Vučićevom ćerkom Milicom.
Bele gaće, al’ sa šarom
„Omot“ dnevnih novina nije nikakvo čudo. I do sada se dešavalo da neke dnevne novine osvanu „u gaćama“ štampanim u reklamne svrhe (nikom nije smetalo, jer se zna kako mediji ovde žive). Ne pamti se, međutim, da su praktično sve novine istovremeno dobile istovetni izgled i dan pred izbornu tišinu – voljno ili nevoljno – prihvatile da budu uniformisane i na neki način pod istim barjakom.
Kao i u mnogim drugim medijskim marifetlucima tokom izbora, Aleksandru Vučiću je sada teško prebaciti kršenje zakona – nema, naime, dokumenta u kojem bi se jasno i nedvosmisleno saopštilo da je istovremeno reklamiranje u svim dnevnim listovima, na ovaj način, neka vrsta medijskog monopola, zloupotrebe prava na informisanje ili oglašavanje.
Ipak, ovo se sasvim slobodno može nazvati bezobrazlukom, degradacijom građana i građanki, mentalnim atakom i agresijom spram njihove političke orijentacije i biračke volje. Jer, kako drugačije objasniti potrebu jednog čoveka da se na ovaj način oglašava?
Da je u pitanju osoba koje nije bilo u medijima – ni po jada. Reklo bi se, mora čovek nekako da se izreklamira i saopšti javnosti da je tu, prisutan. Ali, ovde je reč o čoveku koji je tokom nepunih mesec i po dana kampanje bukvalno izlazio iz rerne i iz pegle. O tome su ovih dana više nego jasno i precizno govorile analize Centra za elektronske medije i komunikacije, Biroa za društvena istraživanja, Novosadske novinarske škole, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA.
Zloupotreba sopstvenog deteta u kampanji koja je i inače bila vanserijski agresivna, potpuno je nepotrebna i neiznuđena, a u iole civilizovanom društvu premijeru bi donela samo negativne poene
Nema više svrhe ni nabrajati neverovatne brojke koje ilustruju koliko je puta Vučić bio prisutniji u medijima nego svi ostali kandidati zajedno – bilo je o tome i previše reči. Čemu, uostalom, priča? Pitanje da li ga je bilo pet, deset, hiljadu ili pet hiljada puta više od ostalih učesnika na izborima (zajedno), zapravo je suvišno, jer da ga je bilo samo i sekund više od ostalih kandidata – ovi izbori ne bi mogli da se smatraju fer i poštenim. Ako ništa drugo, Zakon o elektronskim medijima u tački 5 člana 47 jasno nalaže da se „u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije. Toga u ovoj kampanji nije bilo ni u naznakama.
Čak i na naslovnim stranama, koje je sada tako silovito „osvojio“, Vučića je bilo neuporedivo više nego ostalih. Prema podacima CRTE, još od 15. februara, redovno se pojavljivao na šezdeset odsto naslovnih strana, u zanemarljivom broju slučajeva u negativnom kontekstu.
Kako god da okrenemo, dakle – simultano oblaganje dnevne štampe šamar je u lice svima koji su se ponadali da je u vladajućoj stranci i njenom lideru ostalo makar i zrno obzira prema medijskim slobodama, prema čitaocima, pa i prema novinarima i urednicima. Da je ostalo makar i zrno – plaćao bi reklame u kontinuitetu, pa naizmenično obmotavao dnevne novine. Ovako, u samo jednom danu, tri dana pred izbore, zavladao je kioscima, očima i mozgovima svih nas. Svima je poručio da je najjači, nepokolebljiv i nepobediv.
Nedostaje mi tata
Ovom skandalu konkuriše još jedan, koji se krije ispod „omota“.
Pod naslovom „Milica Vučić: Nedostaje mi tata“ i nadnaslovom „Ekskluzivno: prvi intervju ćerke premijera“ na naslovnoj strani Blica najavljen je intervju s petnaestogodišnjim detetom. To je, trebalo bi reći bez ikakvih preuveličavanja – nezapamćeno.
Intervjue su svojevremeno davali Marko i Marija Milošević, deca Slobodana Miloševića, ali oni su u tom trenutku već bili odrasli ljudi koji su se bavili stvarima od izuzetnog javnog interesa: Marko je bio viđen kao čovek blizak podzemlju i nezvanični vladar Požarevca, dok je Marija rukovodila TV Košavom. Kakva god bila pozadina tih njihovih poslova, interes medija bio je sasvim legitiman, baš kao i njihovo pravo da se u medijima oglase.
Ovde, međutim, imamo devojčicu koja je učenica i čija je jedina „zasluga za narod“ činjenica da je ćerka Aleksandra Vučića. Čemu to? Posebno u slučaju čoveka koji, rekosmo već, medijima dominira daleko izvan granica zakona, kodeksa, profesionalnih standarda i dobrog ukusa.
Da je Srbija zemlja u kojoj je pravno regulisano učešće dece u političkim kampanjama, odnosno zloupotreba maloletnika u političke svrhe – premijer i predsednički kandidat bi sasvim sigurno pod hitno morao da odgovara za to. Ovako – biće nikom ništa.
Blic će sasvim sigurno zabeležiti rekordnu prodaju, jer će čak i oni kod kojih ovo izaziva mučninu pohrliti da vide šta se u tom intervjuu zapravo dešava.
Ovo se sasvim slobodno može nazvati bezobrazlukom, degradacijom građana i građanki, mentalnim atakom i agresijom spram njihove političke orijentacije i biračke volje. Jer, kako drugačije objasniti potrebu jednog čoveka da se na ovaj način oglašava?
Čitaoci su prevareni, jer u tom kratkom razgovoru nije izrečeno ništa iole vredno pažnje.
No, pre i iznad svega, na gubitku je medijska scena i javnost uopšte, jer se prag tolerancije na prostakluk, medijske manipulacije i neukus dodatno spustio na nivo koji je do pre samo neki dan bio nezamisliv.
Prema Kodeksu novinara Srbije, „maloletnici se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja“. Ovde je taj uslov očigledno ispunjen, pošto je tata istovremeno dao intervju Blicu, pa se on i ćerka zajedno pojavljuju ne samo na fotografiji na naslovnoj strani, već i u najavi teksta. Zapravo, ovde nisu prisutni samo otac i ćerka, prisutan je čak i deda – porodičnu duplericu Blica zauzeo je i razgovor s premijerovim ocem (što čitavu ovu priču čini još bizarnijom).
S druge strane, Kodeks propisuje da je „novinar obavezan da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom“. Ovde svakako jeste ugrožena sigurnost deteta, ali ono je ugroženo već samim tim što je dete vodećeg državnog funkcionera – u ovom konkretnom slučaju, dakle, ni manje ni više nego obično.
Sve u svemu, neverovatno je – ali intervju s premijerovom ćerkom nije kršenje bilo kakve regulative. Izuzev one nepisane, koja čoveka drži daleko od neukusa i prelaženja moralne granice.
Zloupotreba sopstvenog deteta u kampanji koja je i inače bila vanserijski agresivna, potpuno je nepotrebna i neiznuđena, a u iole civilizovanom društvu premijeru bi donela samo negativne poene.
Takođe, u iole civilizovanom društvu, medij koji je u stranom vlasništvu i ne bori se za opstanak, medij koji je do sada imao još kakve-takve relikte ugleda – sebi sigurno ne bi dozvolio ovako nešto.
Ovako nešto moglo je da se dogodi samo u društvu koje je daleko od uređenog, na političkoj sceni koja je daleko od kultivisane, u medijima koji su izmučeni, osiromašeni, lišeni dostojanstva i osećaja sopstvene važnosti.
Možda samo zbog „omota“ ne vidimo da smo odavno tresnuli o dno.
Prikriveno oglašavanje
Član 12
Prikriveno oglašavanje je zabranjeno.
Prikriveno oglašavanje jeste predstavljanje robe, usluge, poslovnog imena, žiga ili druge oznake, odnosno aktivnosti fizičkog ili pravnog lica koje se bavi proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, sa namerom da to predstavljanje ima svrhu oglašavanja i da može da dovede javnost u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, s tim da se smatra da namera naročito postoji, ako se obavlja uz novčanu ili drugu naknadu.
Prilikom ocene da li postoji prikriveno oglašavanje naročito se uzima u obzir postojanje opravdanosti predstavljanja robe, usluge, poslovnog imena, žiga ili druge oznake odnosno aktivnosti, odnosno opravdanost njihovog isticanja u toku programa i to da li se određena roba, usluga, žig ili druga oznaka, odnosno aktivnosti prikazuju ili pominju u programu na način koji je uređivački opravdan (npr. opravdanost učestalosti prikazivanja ili pominjanja robe, usluge ili oznake, ili postoji favorizovanje određenog proizvođača robe ili pružaoca usluge u programu i sl.).
Oznaka prepoznatljivosti
Član 13
Ako se oglasna poruka pojavljuje zajedno sa drugim informacijama koje nemaju oglasnu prirodu, oglasna poruka mora biti jasno označena oznakom prepoznatljivosti.
Oznaka prepoznatljivosti jeste grafička, vizuelna, odnosno audio oznaka koja u zavisnosti od načina oglašavanja označava svojstvo određene poruke kao oglasne poruke (npr. „plaćen prostor“, „oglasna poruka“, i sl.).
Primenom oznake prepoznatljivosti se isključuje prikriveno oglašavanje u konkretnoj situaciji.
Milica je sigurno dobila dozolu od oca za interju ako ga je uopste i dala vise se novinarima ne veruje