Mediji, javni interes i kodeks – Neprirodna glad za tragedijom

Skrozza kaže da nije u medijima nije trebalo da se dogodi da dođe do zaključka da je devojčica ubijena, bez njenog tela.

„Informacija je čudna, izaziva spekulacije, izaziva sumnju po društvenim mrežama i neku vrstu uznemirenosti među građanima i građankama, što je bilo nepotrebno. To je glavni problem, a sve ostalo su vezane stvari koje su, iz glavnog problema, proistekle – izjave predsednika Vučića i ministra Gašića, što nije smelo da se desi. To pokazuje da ne postoje institucije – nema tužilaštva, policije, sudija i advokata. Imamo predsednika i ministra policije i to je to što mi imamo“, priča Skrozza.

Kada je u pitanju izveštavanje medija, ona kaže da su sve tačke, koje su mogle da budu prekršene u ovom slučaju, prekršene.

„Pre svega tačka 2, poglavlja 1, koja kaže da nije dozvoljeno da se pretpostavke i teorije tretiraju kao činjenice. To smo imali tokom cele prethodne nedelje. Različite teorije i različiti sagovornici su predstavljeni kao činjenice, i potom dalje prenošene u drugim medijima. Takođe, prekršena je tačka 5, poglavlja 1 koja kaže da je zabranjeno iznositi neosnovane optužbe. Mi smo imali situaciju da su roditelji razapeti na krst bez ikakvih dokaza u delu javnosti, u delu medija, a da je potom žena iz Rumunije otpužena, ni manje ni više, da je kidnapovala tuđe dete. U petak ujutru prekršeno je pravilo na dostojanstvo žrtve, kada je visoki funkcioner policije rekao da je dete zadavljeno, da je bilo živo, i detaljno objašnjavao detalje njene smrti čime se kriši pravo na dostojanstvo žrtve“, ističe ona.

Sem ovih, prekršeno je i pravo na pretpostavku nevinosti.

„Prekršeno je i pravo na pretpostavku nevinosti, u vezi sa neosnovanim optužbama. Prekršeno je pravilo da mediji ne smeju slepo da veruju izvoru koji imaju neku vrstu interesa u celoj toj priči. Imali smo nekoliko sagovornika koji su kružili po raznim televizijama, koji nisu u ovom slučaju smeli da budu sagovornici, bar ne na način na koji su bili, tako da iznose svoje teorije. Niti su deo istrage, niti su eksperti, ali imaju neki svoj partikularni interes“, kaže ona.

Jedna od tačaka koja je prekršena u svim medijima jeste ona koja se tiče diskriminacije. Skrozza ističe da je u većini medijskih sadržaja dovedena u sumnju majka devojčice, a ne otac, što je rezultat patrijarhalnog društva.

„Takođe, prekršene su tačke koje su tiču privatnosti i uznemiravanja javnosti. Ono što je najvažnije, a što se ponavlja u ovakvim situacijama, jeste da mediji razgovaraju sa ljudima koji nisu u emotivnom i mentalnom stanju da razgovaraju sa medijima. Tu pre svega mislim na porodicu devojčice, koja je bila dubinski intervjuisana, tokom svih ovih dana – deda i roditelji, u svim mogućim medijima, a oni nisu smeli da budu sagovornici uopšte po poglavlju 6, tačka 7, gde piše da je zabranjena zloupotreba mentalnog i emotivnog stanja ljudi koji nisu svesni moći medija i posledica toga što će izgovoriti“, navodi ona.

Mediji kroz Kodeks treba da štite ljude o kojima izveštavaju i javni interes

Svaka od tih tačaka je vrlo važna, bazična, za Kodeks novinara Srbije. To nisu neka pravila koja su tek tako ustanovljena, to su pravila koja se tiču najdublje moguće privatnosti i prava ljudi o kojima mediji izveštavaju. Mediji i novinari, pre svega, moraju da vode računa kada su u pitanju standardi i načela.

„Naročito poražavajuće je ponašanje medija, pogotovo onih koje smatramo profesionalnim, a koji su pravili silne greške prilikom izveštavanja. Mislim da su svi mediji želeli da zadovoljne neprirodnu glad svojih konzumenata za tragedijom. Potpuno je jasno da je ta čitava priča koja je zainteresovala javnost, ali mediji nisu ti koji treba da zadovoljavaju tu vrstu gladi svojih čitalaca i gledalaca, već da štite ljude o kojima izveštavaju i javni interes“, kaže ona.

Interes društva nije bio da se objavljuju podaci koji su objavljivani, posebno podaci iz istrage čime je naneta šteta samoj istrazi.

„Nije bilo neke velike razlike između profesionalnih i tabloidih medija, jer su se trudili da zadovolje glad, a glad je bila prevelika. Na psihijatrima i psiholozima je da odgovore zašto je ta glad takva i tolika. Da li je to uticaj rijalitija ili ratova, da li je to zahvaljujući političkoj i svim drugim polarizacijama, pa smo prosto postali toliko podeljeno, toliko ostrašćeno društvo, da je nama podignuta lestvica na nasilje, da mi ne reagujemo na nasilje, kao što ljudi reaguju u drugačijim društvima. Mediji su se svim sredstvima trudili da tu glad zadovolje, a pogrešno je to što je ta glad bila takva i tolika u javnosti, a još pogrešnije to što su se mediji potrudili da tu glad toliko zadovolje“, završava ona.

Podsetimo, Udruženje novinara Srbije (UNS), kao i Savet za štampu, reagovali su odmah nakon što su informacije dospele u javnost, da mediji prestanu sa senzacionalističkim izveštavanjem o tragediji koja se desila u Banjskom polju.