Mediji na društvenim mrežama senzacionalističkim objavama često krše novinarski kodeks

Na tribini koju je vodio veb urednik „Dnevnika onlajn“ i bloger Aleksandar Grubeša, urednik portala „Danas onlajn“ Bojan Cvejić rekao je da smatra su u onlajn medijima drastičniji primeri kršenja novinarskog kodeksa nego u štampanim.

„Mnogo je veći broj portala, pa su oni samim tim u većoj trci za što većim brojem posetilaca. Zato senzacionalizmom, naslovima, fotografijama, opremom tekstova, i na sajtovima, ali i na društvenim mrežama, pokušavaju da privuku veći broj posetilaca“, rekao je Cvejić na tribini u Novom Sadu.

On kaže da dnevni list „Danas“ nema posebna pravila kako predstavlja vesti na mrežama.

„Prenesemo tekst onako kako je u novinama. Inače, tražimo osobu koja će se baviti samo time. Nadam se da ćemo tako poboljšati nastup na društvenim mrežama, jer smo shvatili da to nedostaje. Delimično smo zadovoljni kako nam prolaze objave na mrežama, ali je potrebno da to bude zanimljivije, jer je na mrežama mahom mlađa publika“, rekao je Cvejić.

Kada je reč o ponašanju novinara na društvenim mrežama, on ističe je u ovom listu nemaju konkretna pravila, ali da je bilo situacija da su novinari na Tviteru ulazili u rasprave sa sagovornicima, predstavnicima političkih partija….

„Tada je bio savet da to ne treba raditi, jer se, pre svega, sagovornicima ne zatvaraju vrata, a drugo – čemu to da se novinari sa nekim raspravljaju na društvenim mrežama?“, rekao je Cvejić.

Glavni i odgovorni urednik „Medijske kuće 021“ Slobodan Krajnović kaže da u ovoj redakciji postoje preporuke kako bi novinari trebalo da se ponašaju na društvenim mrežama, ali ne i konkretna pravila.

Kako navodi, publika na Fejsbuku je izuzetno nelojalna i nije njihova primarna publika.

„To je publika koja ‘skroluje’ ekran i ulazi u razne medije. Ako pitate gde si nešto pročitao odgovor je – na Fejsbuku. Zato koristimo Fejsbuk samo kao platformu da širimo informacije“, kaže Krajnović.

Glavni i odgovorni urednik Redakcije Multimedijalnog programa WEB Radio-televizije Vojvodine Ladislav Lazić naveo je da ova redakcija nema direktnu interakciju sa publikom na Fejsbuku, odnosno da ne odgovara i ne ulazi u polemiku na društvenim mrežama.

„Nemamo u RTV-u preporuke kako komunicirati sa publikom. Imamo menadžera društvenih mreža i on postavlja vesti, ali ne ulazi u rasprave. Na zapadu se to radi, ali za to treba imati finansijskih sredstava. Da biste imali nekog ozbiljnog ko se time bavi, morate dobro da ga platite, a i servisi Fejsbuka i drugih društvenih mreža moraju da budu plaćeni. Za ozbiljne medije to su ozbiljni novci. Treba imati tim ljudi, posebnu strategiju, a opet je pitanje koliko bi to dovelo do povećanja čitanosti, odnosno do koristi“, rekao je Lazić.

Kada je reč o ponašanju novinara na društvenim mrežama i obavezuje li i njih novinarski kodeks, urednica UNS-ovog sajta „UNS online“ Kristina Kovač rekla je da je UNS, zajedno sa Koalicijom novinarskih i medijskih udruženja, napravio preporuke za ponašanje novinara u onlajn sferi.

„Želeli smo da pomognemo novinarima određenim preporukama, ali da u isto vreme poštujemo njihovo pravo na slobodu govora, izražavanja. Naročito kada govorimo o nastupu novinara na njihovim ličnim profilima na društvenim mrežama. Novinari u svom nastupu moraju uvek da imaju u vidu da su u isto vreme i predstavnici svojih redakcija“, rekla je Kovač.

Ona je istakla da svaki novinar ima pravo na svoje mišljenje i svoj stav, ali da je činjenica da društvene mreže koriste mahom mladi ljudi koji često nisu dovoljno medijski pismeni i koji zbog toga često novinare percipiraju kao predstavnike određenog medija.

„Zbog toga oni često ne mogu da razluče da li je nešto što je novinar napisao na svom profilu stav tog novinara ili i stav čitave redakcije u kojoj radi. To može dovesti u problem i samog novinara, ali i medij. Preporuka UNS-a je da uvek, što zbog svog, što zbog kredibiliteta medija u kojem rade, novinari na svojim ličnim profilima imaju u vidu da su zapravo i predstavnici određenih medija.“, rekla je Kovač.

Slobodan Krajnović kaže da odvaja lično mišljenje novinara od stavova redakcije.

„Ipak, mora se obratiti pažnja i na lični nastup novinara na društvenim mrežama. Sve je to u domenu preporuka jer se radi o osnovnim ljudskim pravima. Evo primera – jedan kolega je počeo da radi za veliku televiziju gde mu je bila visoka plata. Na samom početku rada objavio je na svoj Fejsbuk nalog fotografiju sa mora, sa kamermanom, sede, piju pivo. Vrlo banalno. Uklonio je fotografiju posle dva dana. Dođem do osobe iz te medijske kuće iz ljudskih resursa i ona kaže: ‘To je već psihološki momenat. On ima toliko veliku platu da apsolutno ne želi da rizikuje mogućnost bilo kakvog ulaska u konflikt’. On je to sam uradio. Za njega je završena bilo kakva komunikacija na društvenim mrežama do god tu radi. Tako je tamo gde je posao puno plaćen. Tamo gde ste manje plaćeni je drugačije. Tu se ljudi bore za svoja ljudska prava“, rekao je Krajnović.

On dodaje da Radio 021 nema kapaciteta da više kontroliše i više ulaže u rad na društvenim mrežama.

„Neke vesti i ne šerujemo na Fejsbuk jer znamo da nećemo moći da održimo kontrolu i da će biti širenja govora mržnje. Ukoliko primetimo da se to dešava, tu objavu uklonimo“, kaže Krajnović.

Bojan Cvejić istakao je da i „Danasu“, u etičkom smislu, najveći izazov predstavljaju komentari na Fejsbuku.

„To se teško kontroliše i to bi neko morao 24 sata da prati. Mi smo imali slučaj da neke teme i ne delimo na Fejsbuk jer znamo da će izazvati reakcije, da će biti širenja mržnje, homofobije i slično“, rekao je Cvejić.

Kako kažu novinari, činjenica da čitaoci na društvenim mrežama uglavnom pročitaju samo naslov i tizer i na osnovu toga kreiraju stav, dovela je do povećanja neodgovornosti medija.

„Po nekim istraživanjima oko 8% ljudi klikne na vest, a od toga 98% ne pročita do kraja. Kada imate takve podatke, onda vam je jasno kako tabloidi kreiraju svet za sebe i dižu tiraže“, kaže Krajnović.

Ladislav Lazić rekao je da se u RTV-u trude da naslov bude takav da čitalac klikne na vest.

„Trudimo se da taj naslov ne bude senzacionalistički, ali da ipak privuče publiku. Da bude nedorečen, ali da ne prelazi granicu“, rekao je Lazić.

Bojan Cvejić naveo je da se načini na koje se privlači publika, ali i krši Kodeks na društvenim mrežama menjaju.

„Čini mi se da sada sve manje ima nalova tipa: „Senzacionalno“ i „Nećete verovati“, a sve više objava gde su naslov i tizer u redu, ali se postavi fotografija tako da se ne vidi u celosti, pa  morate da kliknete da biste je videli. Nadam se da će jednog dana publika i toga da se prezasiti“, rekao je Cvejić.

Veliku ulogu u ovakvom načinu vođenja profila medija na društvenim mrežama, saglasne su kolege, ima i novac.

„Ulaganja na internetu su drastično porasla. Udeo novca u oglašavanje na internetu bio je u 2016. godini 15% od ukupne sume izdvojene za marketing, a mislim da je u ovoj godini to već 16, 17% i ide na gore. Govorim o destinama miliona evra. Taj novac isključivo dolazi od velikih kompanija. On odlazi agencijama koje se bave oglašavanjem, a odatle u medije kao što je Ringier, Adria medija grupa, Kolor pres grupa… Tu onda već ne možemo da govorimo o etici, već o klikovima. Klikovi donose milione i tu dolazimo u začarani krug. Od tog novca ne ode ništa onima koji se profesionalno bave novinarstvom“, rekao je Krajnović.

Ladislav Lazić rekao je da i pored ove činjenice smatra da će objektivno novinarstvo opstati.

„Mi radimo rudarski posao, ali smo na braniku društva i ‘pravo’ novinarstvo mora opstati. Ne mogu da zamislim društvo bez ozbiljnih medija“, rekao je Lazić.