Mediji nedovoljno dostupni osobama sa invaliditetom

Da li je medijska slika kada su u pitanju osobe sa invaliditetom iskrivljena, neadekvatna i nedovoljna? Koliko mediji ostvaruju društvenu ulogu zastupljenosti svih slojeva društva ? Kako mediji izgledaju iz perspektive osoba sa invaliditetom, samo je deo tema o kojima se razgovaralo na gradskom forumu „Osobe sa invaliditetom iz perspektive medija“ održanom u EU info pointu u Nišu.

Ivan Novković, upravitelj Fondacije „Ponsa“ je govorio o tome kako osobe sa invaliditetom izgledaju iz perspektive medija.

„Mediji su naš osnovni izvor informacija i kao takvi informišu nas o svemu što se dešava. Pritom mediji treba da nas sagledavaju kao osobe koje mi jesmo, a to je da smo mi učesnici onoga što se nas tiče. Kada se radi emisija o štitnoj žlezdi obavezni su da pozovu endokrinologa da on priča o tome i da daje savete, jer je za to stručan i kompetentan. Tako mediji mora da konsultuju osobe sa invaliditetom, kako oko terminologije tako i oko naših potreba i problema, a da pritom ne izvlače zaključke“, rekao je Ivan Novković.

On kaže da je ista situacija i kada se donose odluke.

„Sadržaji koji se tiču osoba sa invaliditetom nisu interesantni široj društvenoj javnosti, a samim tim ne postoji dovoljno znanja i kada su u pitanju sami medijski poslenici, na koji način bi to trebalo približiti široj društvenoj javnosti“.

Po njegovom mišljenju, ni javno mnjenje nije dovoljno edukovano kada se radi o osobama sa invaliditetom. Otuda se javlja problem kako približiti sadržaje vezane za osobe sa invaliditetom šoroj javnosti.

Učesnici tribine su istakli, da je veliki problem za osobe sa invaliditetom i dostupnost sadržaja u medijima. Najkarakterističniji primer su slabovide osobe. Nema dovoljno tehničkih mogućnosti da se one upoznaju sa sadržajem koji pojedini mediji nude. dio deskripcijom. To bi umnogome zaista približilo sedmu umetnost slepim i slabovidim osobama. Mnogo bi značilo kada bi bilo više dokumentarnog programa koji je sinhronizovan i praćenih audio deskripcijom. Takva vrsta programa postoji, ali svakako bi trebalo da ga bude što više. Važno je, a o tome se mnogo ne govori kada je reč o praćenju televizijskog programa slepih i slabovidih, postojanje govornih STB uređaja. Uz njih bi slepe osobe na jednak način mogle da koriste sve prednosti digitalizacije“ , istakla je psihološkinja i komunikološkinja Marija Milanović.

Često dolazi do promene terminologije kada se radi o osobama sa invaliditetom, pa su neretko i novinari u nedoumici koje izdraze da upotrebljavaju. Ipak, ono što zaista treba izbegavati jeste termin „osobe sa posebnim potrebama“.

I sistem obrazovanja je dosta zakazao jer sve kreće od obrazovanja. Sve zavisi od toga da li medije posmatramo kao sliku društva ili su mediji ti koji treba da kreiraju društvo. Tu koncepcijski postoje nesuglasice. Ako krenemo od sistema obrazovanja moramo reći da jesu neke promene nastupile bar kada su u pitanju zakoni, pravna normativa.

„Volela bih kada bi na programima sa nacionalnom frekfencijom, a i na lokalnim programima bilo više filmova i serija.“

Mi zaista imamo samo osnovne ljudske potrebe“, istakli su učesnici foruma.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu i kragujevačkog Pravnog fakulteta, dr Jelena Vučković sa tim u vezi rekla je da „pravilna terminologija implicira širi pristup problemu“.

Na gradskom forumu Milanović je navela da postoje tri pola izveštavanja o osobama sa invaliditetom, te da se izveštava realistično, kroz patetiku ili „kao o nekim superherojima, koji uprkos invaliditetu postižu ovo ili ono“.

Saglasan je i Ivan Novković iz PONS fondacije, koji je istakao da neadekvatna terminologija „stvara slika o ‘superbogaljima’, a to je senzacionalistički pristup“.

0 tome koliko profit utiče na izveštavanje o osobama sa invaliditetom što prouzrokuje tabloidni pristup temama, dr Jelena Vučković objasnila je da sredstva javnog informisanja moraju jednako da tretiraju sve članove društva. Onda, mediji gledaju štadonosi novac i izveštavaju o komercijalnim temama, ili senzacionalno“, rekla je dr Vučković.

Dr Vučković je zaključila, da je u odnosu medija sa osobama sa invaliditetom važna uloga civilnog sektora i da „politizacija“ ove teme vodi samo u demagogiju, a ovakvi skupovi pokazuju da postoji pomak.