Mediji u Srbiji – svakog dana sve strašnije

Pre otprilike dve godine, ili nešto malo više od toga, bio sam na jednom događaju gde je među govornicima bila i novinarka Danica Vučenić, koja se ovih dana vratila pred publiku radom u emisiji „Insajder intervju“. Na tom skupu pitao sam je za mišljenje o tome da li postoji način da se novinari u Srbiji javno ograde od rada svojih kolega koji su i prava i obaveze profesije podredili službi režimu Aleksandra Vučića. Rekla je da ona ne vidi tu borbu u nekakvim klanovima novinara koji bi bili jedni protiv drugih, da to nije način. Bilo je to pre dve godine, a čini se da su se u međuvremenu stvari do nenormalnih granica otrgle kontroli i da su razni Informeri (jer, množilo se) postali još informerskiji nego što su tada bili i da danas sve izgleda, a pre dve godine bi to verovatno zvučalo nemoguće, barem još dvostruko strašnije. Dakle, moguće je.

Uvek je moglo, pa i u odnosu na ovo što je danas, još uvek može da bude i gore od ovoga. I to treba uvek imati na umu, pre nego što neko pomisli da ne može gore i da će sigurno već nešto da se desi. Svakodnevica to demantuje. Bez odgovarajuće akcije (reakcija moze da dođe previše kasno), ne može ništa da se desi, ni promeni. Danica Vučenić je u međuvremenu privremeno bila odsutna iz medija i nije radila svoju emisiju „Jedan na jedan“, RTV je doživeo da mu naprednjaci sada po svojoj meri kroje uredničku politiku, otpuštaju i premeštaju ljude po svojoj volji, a Informer je nastavio da bude Informer, svakog dana kopajući malo dublje u potrazi za još besramnijom naslovnicom od jučerašnje, doživevši jedan od vrhunaca svoje morbidnosti ovog februara s naslovnicom na kojoj je bila fotomontaža obešenog premijera Aleksandra Vučića uz zaključak kako su se svi ujedinili protiv njega da mu „skinu glavu“.

I baš sada nakon što su baš svi postali svesni da je đavo odneo šalu, u neko doba prošle nedelje, nekadašnja voditeljka zabranjenog „Utiska nedelje“ Olja Bećković, uredniku Informera rekla je: „Ne, nećeš ti nigde da uđeš sa Oljom Bećković… sram te bilo, seljačino jedna“. Desilo se to u slučajnom susretu ispred zgrade u kojoj se održavala konferencija za novinare Nataše Jeremić, supruge predsedničkog kandidata Vuka Jeremića, koju je SNS optužila da rukovodi tržištem narkotika u Srbiji. I nije jedino novinarka Bećković nešto preduzela tog dana dok je urednik Informera nasilno pokušavao da uđe u zgradu, iako mu je saopšteno da to za njega i još neke neće biti moguće jer su na konferenciju „pozvani mediji“, čime je prilično jasno stavljeno do znanja ko nije dobrodošao, odnosno ko nije medij već propagandno glasilo. Ovakav stav prema Draganu Vučićeviću, jednom od najodgovornijih ljudi za to što danas baš svaka izmišljotina i uvreda može na naslovnu stranu, ohrabrujuć je pred sve što današnju opoziciju čeka nakon što i ovaj režim bude krenuo stazama poraza, što mu se, verovatno, već događa. A pred jutro, mrak je najtamniji, kako to kaže izreka.

Nije jedino Aleksandar Vučić taj kojem treba pokazati stazu poraza0. Ništa manje nije važno pitanje ko će i kako, kada režim bude zamenjen nadamo se demokratskom vlašću, odgovarati za sve ove godine sejanja mržnje, straha, panike i imbecilnosti, od čega su najveću štetu imali, ne politički protivnici režima, nego građani Srbije. Ništa se neće završiti porazom ovog režima, već će baš naprotiv tek tada početi posao i zato je važno znati kome ga poveriti. Ohrabruje što je sve više onih koji uviđaju da 650 ne znači uvek više i bolje od 100. Da najveći tiraž neke naslovne strane ne znači da je cilj na istoj se i naći. Da nije svako kolega, a neki su i seljačine.

“Dobro, dobro, može i tako”, odgovorio je urednik Informera Olji Bećković, pre nego što je pozvao nekoga telefonom i u svom stilu zapovedio da se to što njemu nije dozvoljeno da prisustvuje konferenciji za novinare Nataše Jeremić, odmah objavi kao “breaking news”, odnosno najvažnija vest za građane Srbije.

“Može jedino tako”, bio je zaključak Olje Bećković.