Medijska i druga ambrozija

Sve je za peticu braćo i gospođe, ambrozija se tako razmnožava, da nijedno čupanje ne pomaže. Eto i npr, da se ne citira Ambrozije Prvi – koji po slobodnom „Pinku“, i drugim  vašim pravima da ne znate ništa, 25 sati dnevno direktno blableiše da smo najbolji u svemu, pa i u medijskoj demokratiji – evo po Njemu najpristojnijeg, takoreći etalona novinarske časti i poštenja, što će reći „Informer“ gospodina. „Informer“ gospodin, na okolnost (ne)poznatih okolnosti, veli: O kakvom pritisku na medije govorimo? Mediji su slobodniji nego ikad, da to prelazi u anarhiju, i ja se brinem za budućnost medija!

Da se citira još nekoliko primeraka visoke ambrozije, Brnabić gospođica tvrde vere da su „važni mediji koji poštuju postulate profesije“, Stefanović doktor gospodin, koji poznat po visoke škole i mnogo čitanja, jasan: Napad na novinarke je čist fašizam, primer fašizma kako je opisan u knjigama. Da se doda da ambrozija na čelu prosvete veli da i on ima ćerku novinarku, koja nije tako nevaspitana, i da kompletna SNS ambrozija „najoštrije osuđuje napade na „Pink“, koji traju danima, a kojima se na najbrutalniji način vrši do sada neviđen pritisak na slobodu medija u Srbiji“…

Znači, i dakle, sve to je slobodno, i sve to poštuje postulate profesije. Da sve na visoki nivoi ovaj novinar, uposlen u nedeljniku „Vreme“, se preko nekoliko puta uverio na sesijama Vučić ambrozije na terenu. Bilo koje lice mesta, kad je reč o slobodi medija i postulatima profesije, isto. Pre Vučić ambrozije na lice mesta stižu autobusi slobodnih SNS aktivista i autobus slobodnih novinara. Kad dođe trenutak, koji obavezan, da se Vučić ambrozija obrati slobodnim novinarima, onda šefica protokola rekne: Ajde, Maro! Slobodna Mara, koja poštuje postulate profesije, bez da se presliša, napamet postavi teško pitanje, Vučić ambrozija ponovi pitanje, i da najbolji odgovor. I tako se istakne nekoliko Mara, a Vučić se, da oprostite, istakne svaki put.

Iako znao, video, tu slobodu medija, nedavno, na jednoj od vežbi iz ambrozija demokratije, novinar „Vremena“ uspe da postavi prosto pitanje Vučić gospodinu. Odgovor bio složen, pitanje je tendeciozno, to nije pitanje, to je direktno rušenje Njega, koji ima najbolje rezultate u istoriji. Iako je pitanje nikakvo i tendeciozno, ono samo doprinosi da ga ljudi više vole. Epizoda sa postavljenim pitanjem, koje nije došlo iz medijskog Vučić autobusa, tek razrađena na „Pink“ bastionu slobode. Bio je to, u tim Nacionalnim dnevnicima, kako rekla jedna od Ajde Maro novinara,  primer tendecioznog novinarstva, koje dolazi iz poznatih kuhinja, koje za cilj imaju destabilizaciju Vučić i SNS ambrozije.

Ova parabola je u funkciji podrške inicijativi, apelu – iniciranom posle štrajka glađu časnog kolege Vukašina Obradovića iz „Vranjskih“, koji je samo hteo reći da ovde (još ne) sve propalo – preostalih medija koje nije zahvatila Vučić i SNS ambrozija, jer stanje u medijima jeste Neizdrživo.

Na kraju apendiks, koji se tiče „sustava“ Inicijative za odbranu slobode medija. Naime, mediji, pa i oni koji su, formalno i suštinski, sa druge strane Ajde Maro novinara, su ušli u matricu ovakve „slobode“, koja je sinonim za navalentnost, osrednjost, osionost, prostotu i glupost. Nije mali broj talentovano netalentovanih, pravo reći suterena, kojima je najveći kvalitet što su na Drugoj strani. Ne bilo dobro ako smo dospeli da su takvi, pa bili sa šiškicama, ili šiškica bez, jedina alternativa. Jer, zajebata je ambrozija.