Medijsko izveštavanje o izborima bilo u negativnom tonu ili ignorisano, a uticaj samoregulacije nizak

Negativno ili nikakvo izveštavanje o izborima

Analiza diskursa hedlajna, odnosno istaknutih vesti na početku centralnih informativnih emisija, televizija RTS, RTV, Pink i N1 pokazala je da je kablovska televizija N1 već u hedlajnovima ukazivala auditorijumu o problemima u predizbornoj kampanji, a o kojima se nije moglo čuti u medijima koji su skloni vlasti.

„Drugi nalaz je da je takozvana kampanja van kampanje ili prikrivena kampanja zauzela ceo prostor u hedlajnima dva javna servisa i TV Pink i da je po njima ovo bio period izrazite aktivnosti samo jedne osobe a to je predsednik države“ – istakla je Dubravka Valić Nedeljković i dodala da je broj spotova Srpske napredne stranke bio enormno veći od svih ostalih ukupno posmatrano i da se spot kampanja odigravala uglavnom na internetu.

Monitoringom hedlajna centralno-informativnih emisija se, prema rečima Dubravke Valić Nedeljković, posebno istakao Vojvođanski dnevnik koji je, kako je rekla, „zaboravio ime svoje emisije – a to je Vojvođanski dnevnik – i zaboravili su na potrebe građana Vojvodine“ pružajući pokrajinskom auditorijumu u hedlajnima emisija najčešće vesti iz oblasti sporta, vremena i rata između Izraela i Hamasa.

Pored analize sadržaja hedlajna centralnih emisija, u periodu od tri sedmice korišćenjem onlajn softvera monitorovano je i izveštavanje 20 njuz portala u onim vestima koji su imali najveći angažman publike.

Stefan Janjić rekao je da je rezultat istraživanja očekivano pokazao da publika ima najveći angažman sa vestima iz oblasti sporta i estrade, ali i da su neki portali poput Telegrafa, Blica, Kurira i Mondoa potpuno ignorisali političku kampanju.

„Kada je reč o nepolitičkim vestima, akcenat je na ono što je afirmativno i pozitivno, a kada je reč o politici i kada se izveštava o izborima, akcenat je na onome što je negativno. Dakle, mnogo veći broj čitalaca je lajkovao, komentarisao i šerovao ako vest ima negativnu komponentu, ako je neki politički akter ocrnjen – što gorim rečima, što gorim rečnikom to bolje po tu vest jer se ona izdiže i postaje popularnija“ – naveo je Janjić.

Analiza angažovanosti publike na društvenim mrežama sa vestima medijskih portala pokazala je da stranice mnogih medija koriste i eksterne resurse da obezbede veću vidljivost svojih objava zbog toga što Fejsbuk onemogućava visok doseg onih vesti za koje nije plaćena promocija.

„Ukoliko ne platite, ne bustujete svoj sadržaj, on neće biti vidljiv – zapravo ga nema. I onda ove stranice koriste dodatne resurse da osim svoje stranice vesti plasiraju i na drugim stranicama po čijim imenima nikada ne biste pretpostavili da su informativnog karaktera“ – objasnio je Janjić dodajući da je u tim situacijama komplikovano proceniti da li je ta podrška u vidu visoke angažovanosti publike sa objavom bila zaista spontana ili je deo nekog plana i saradnje različitih stranica sa medijem.

Kako su mnogi mediji navodili, jedno od najvećih iznenađenja ovogodišnjih izbora bilo je prelazak cenzusa liste dr Branimira Nestorovića. Za medijske istraživače osim predizbornih, značajni su i drugi oblici njegovih medijskih aktivnosti, te su stoga Jelena Jovović i Stefan Janjić iz Fake News Tragača, analizirali njegovu knjigu „Između dva sveta“.

Jelena Jovović rekla je da je analizirana knjiga obimno štivo koje predstavlja svojevrsnu kritiku zdravstva i medicine zasnovane na dokazima, te i da je najveći izazov bio naći pravu meru kritike njegovih tvrdnji. Sa jedne strane bilo je potrebno dokazati da on iznosi pseudonaučne tvrdnje, ali ga i ne kritikovati u potpunosti, jer Nestorović u knjizi citira i neke tačne nalaze i iznosi opravdane kritike kao što je zalaganje za humaniji i kompleksniji pristup pacijentu kao ljudskom biću.

„Njegove osnovne premise kojima kritikuje nauku jesu, sa jedne strane da je nauka dogma, pogotovo medicina zasnovana na dokazima, koja ne dozvoljava da u nju uplivaju neki novi egzotični dokazi za koje on tvrdi da su naučno potvrđeni, a sa druge strane da je medicina zasnovana na dokazima praktično u zamci i da radi po diktatu farmaceutskih kompanija. I kako on sam kaže, ništa od onoga što ne može da se proda i donese profit ne može da uđe u tokove savremene medicine. Činjenica jeste da je nauka jedan kompleksan aparat koji počiva na naučnom metodu, da je potrebno da prođe određeno vreme da bi neko naučno saznanje ušlo u primenu. Sa druge strane, činjenica je da farmaceutska industrija zaista profitira. Međutim, način na koji on dokazuje svoje tvrdnje i način na koji uključuje sve moguće alternativne i nealternativne pravce u svoj sistem znanja kako bi čitaocima dokazao da se radi o nekom zatvorenom sistemu iznenađuje“ – kazala je Jelena Jovović i dodala da su je najviše iznenadile one teze koje su okarakterisane kao lažni dokazi i nemoguća matematika.

Samoregulacija suočena sa mnogim poteškoćama

Osim izbornih pitanja, istraživački tim Novosadske novinarske škole se tokom godine bavio i analizom mehanizama medijske samoregulacije i samoregularnih tela.

Istraživanje za Srbiju sprovodila je Milica Janjatović Jovanović koja je govorila o tome da su sagovornici koji su učestvovali u dubinskim intervjuima i fokus grupama ukazivali na velike izazove i poteškoće sa kojima se suočava Savet za štampu.

„Jedan od izazova sa kojima se Savet suočava jeste finansijska održivost. Ukoliko želimo da Savet za štampu bude autonomno i nezavisno telo, moramo da mislimo kako se finansira. Predlog je da mediji koji priznaju nadležnost Saveta za štampu plaćaju određenu nadoknadu na godišnjem ili mesečnom nivou jer nam je Savet važan i treba da ga čuvamo“ – rekla je Milica Janjatović Jovanović dodajući da je prepoznato i da je potrebno da se pruži veća zaštita članovima Komisije za žalbe koji dobijaju pretnje prilikom odlučivanja po određenim pritužbama, ali i da bi Savet trebalo da razmotri proširivanje liste potencijalnih podnosilaca žalbi Komisiji, čime bi se uvrstili i građani i drugi akteri koji nisu direktno pogođeni pisanjem medija ali su uočili potencijalno kršenje Kodeksa.

Takođe se govorilo i o fektčekerskim portalima kao neformalnim mehanizmima samoregulacije medija, te da bi bilo korisno da se ostvari veza između ovih portala i Saveta za štampu kako bi proces samoregulacije bio efikasniji i sveobuhvatniji.

Samoregulacijom medija u regionu bavio se Nedim Sejdinović poredeći različite prakse na Zapadnom Balkanu na osnovu sedam istraživanja sprovedenim u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu*, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Turskoj u kojima se identifikovalo koje su to zajedničke tendencije, razlike, problemi i mogućnosti u oblasti samoregulacije.

Sejdimović je takođe naveo da je finansiranje samoregulatornih tela važna tema u svim državama, ali je istakao da su mediji koji podržavaju Savet za štampu često u lošoj finansijskoj situaciji, te da je pored ovog rešenja potrebno i da Evropska unija i međunarodni donatori nastavljaju da podržavaju savete.

„Opšti zajednički zaključak je da u ovim svim zemljama samoregulativa ne može sama po sebi da ostvari velike pomake u poboljšanju kvaliteta medijske ponude. Ona služi za ’fino štimovanje’ medijske scene. Da bi samoregulativa bila uspešna mi već moramo imati dosegnut stabilan nivo medijskih sloboda“ – rekao je Nedim Sejdinović i dodao da iako su u svim zemljama samoregulatorna tela delimično efikasna, ona ipak ozbiljno rade svoj posao.

Istraživanje je dotaklo i druga pitanja koje se tiču samoregulacije, a odnose se na potrebe da se etički kodeksi novinara dopune imajući u obzir razvoj tehnologije koja nameće nova etička pravila. Kada su u pitanju interni etički kodeksi, premda je ustanovljeno da ona postoje u mnogim komercijalnim medijskim kućama i u javnim servisima, postavlja se pitanje njihovog poštovanja i efekata.

Pored fektčekerskih portala, kao jednog od mehanizma samoregulacije, istaknuti su i sudovi časti u medijskim udruženjima i ombudsmani u medijskim kućama koji bi mogli da doprinesu unapređenju profesionalizma i etičnosti medija.

Dubravka Valić Nedeljković, Stefan Janjić, Jelena Jovović, Milica Janjatović Jovanović i Nedim Sejdimović govorili su na tribini Novosadske novinarske škole gde je organizacija predstavila rezultate i zaključke istraživanja realizovanih u 2023. godini među kojima su bile analize o medijskoj samoregulaciji u Srbiji i regionu, o medijskoj prezentaciji predizborne kampanje za parlamentarne i pokrajinske vanredne izbore i o narativima u knjizi „Između dva sveta“ dr Branimira Nestorovića.