Međedović u Marker razgovoru: Prirodno da javnost interesuje „crna hronika“, problem je ono što postoji u medijskoj sferi (VIDEO)

„U pitanju su retki događaji, znači nešto što se dešava retko i nešto što na neki način ipak ima efekte i posledice po sve nas. Dakle, u pitanju su često traumatični događaji koji nekome mogu i sekundarno ili na neki način da indukuju strah. Znate, u smislu to se moglo desiti bilo kome, moglo se desiti, meni ili vama,“ objašnjava Međedović.

Kako kaže u pitanju su događaji koji unose nesigurnost i stres, te je prirodno da se ljudi za to interesuju.

„Prirodno je da žele da saznaju uzroke jednog takvog događaja, makar samim tim što potencijalno ako znamo uzroke, mi bi možda mogli to da u budućnosti preveniramo. U ovakvim slučajima ja odmah moram da kažem da je to jako teško. Znači u nekakvim vrlo retkim, specifičnim događajima, kao što je bio Ribnikar, kao što je, na primer, i ovaj događaj. Dakle, to nije lako prevenirati“, kaže Međedović.

Kako kaže u javnom prostoru je moglo da se čuje dosta „neistina i raznoraznih fabrikovanih događaja sa elementima stigmatizacije, etiketiranja“.

„Žao mi je što nekad to možemo da čujemo ne samo od strane tabloidnih medija, nego i od strane ljudi koji učestvuju u istražnom procesu ili od stručnjaka, eksperata koji bi trebali da nešto znaju o toj temi koji iznose neproverene činjenice i tako dalje. Dakle, ja mislim da bi pre svega trebalo da usporimo, da sačekamo i da ne iznosimo neproverene informacije, neistine, nego da sačekamo pre svega rezultate, istrage, a onda da se nakon toga izveštava o tome na jedan pre svega i profesionalan i ljudski način koji štiti žrtvu, koji štiti porodicu žrtve,“ kaže Međedović.

On smatra da ne može da nas iznenadi medijska reakcija, jer je, kako kaže, ona ista godinama unazad.

„Istovetna je u odnosu na tragediju iz Ribnikara, ali i neke druge, kako kažem, zločine koje su ovakvo specifični, koji na neki način uzburkaju javnost. Tabloidi su kompleksan fenomen koji je već nekako, nažalost, mejnstrim u Srbiji,“ kaže Međedović.

Za ovako specifične događaje, Međedović kaže da nije lako učiniti da se ne ponove, međutim, objašnjava da kao društvo možemo da radimo na drugim sistemskim rešenjima, kao što su razvoj empatije, suzbijanje agresivnosti ili suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama.

„To su neki događaji gde država, zapravo, treba da reaguje. Što se vesti tiče ovakvih događaja, prirodno je da ljude to interesuje. Ali ponavljam, bitno je kako se, na koji način se to komunicira. Znači, na koji način se saopštava o tome. Nije problem što ljude interesuju takve stvari, nego je problem šta postoji u našoj javnoj mnjenju, u našoj medijskoj sferi kada govorimo o ovakvim situacijama,“ kaže Međedović.

On objašnjava da je razvijanje empatije povezano sa gomilom drugih stvari kao što su obrazovanje, zapošljavanje, stres, anksioznost…

Na pitanje šta budi mračne crte ličnosti u ljudima, Međedović kaže da su takozvane mračne crte ličnosti karakteristike ličnosti koje mi svi u manjoj ili većoj meri posedujemo.

„Ljudi su kompleksna bića, dakle, mi sadržimo u sebi jedno i drugo. Postoje neke karakteristike koje su ređe i koje se ne viđaju često, kao što su psihopatija, kao što su sadizam i tako dalje. Dakle, to su prosto karakteristike koje se mogu ispoljavati na različite načine, recimo sadizam se može ispoljavati od nekakvih teških krivičnih dela, na primer sa elementima nasilja, što su retki događaji, do češćih događaja kao što su, na primer, pričanje viceva, gde se onome kome pričate vic ne oseća baš prijatno jer je u pitanju, na primer, način nekakvog humora koji je eksplicitan itd. Jedan benigni način ispoljavanja sadizma,“ kaže Međedović.

Kako dodaje, osobe koje imaju razvijenu psihopatiju teže ostvarivanju sopstvenih ciljeva i to im je, kako kaže, ključno, a da im nije previše važno da li će nekoga da povrede u tom procesu.

„One se u nekakvim situacijama mogu pojačavati, odnosno mogu postajati češće. Na primer, u nekakvim teškim situacijama kao što su dugotrajni nasilni sukobi. U stresnim situacijama, hostilnim situacijama, može se čak desiti da psihopatija ima veću prevalencu u populaciji, zato što je to način da se ljudi prilagode na jedno takvo stresogeno okruženje“, objašnjava Međedović.

Kako objašnjava, podaci pokazuju da su kriminalno ponašanje, psihopatija i mračne crte ličnosti „zaista povezani sa lošim socioekonomskim uslovima življenja u detinjstvu“.

„U pitanju su osobe koje dolaze iz nekakvih stresogenih sredina, sredina sa deprivacijama, sredina gde prosto su bili teški socioekonomski uslovi življenja. I evo ja, meni se ozbiljno to čini, jedan od načina da se vi prilagodite na takvo teško okruženje, jeste da niste baš toliko empatični. Jer empatija je nešto što može isto da ima veze sa stresom, empatija ima veze sa negativnim emocijama, neprijatnim emocijama, da češće doživljavate tugu, anksioznost, strah. Deca moraju da se prilagode na okruženje tako što će sebi razviti neku vrstu rezilijentnosti, a to znači višu reaktivnost na stres“, kaže Međedović.

Dodaje da to nije dobro jer ima negativne posledice po druge, ali to je, kako kaže, jedan od načina da se neke osobe prilagode na teško okruženje.

„To znači da mi treba menjamo okruženje. To je valjda poenta. Mi treba da menjamo te aspekte okruženja koje se tiču siromaštva, koje se tiču stigmatizacije, ne samo ekonomskog nego i socijalnog statusa, na koje razne grupe nailaze, na stigmatizacije, od dominantne grupe u društvu i tako dalje“, zaključuje Međedović.