Milioni dinara za prenošenje agencijskih vesti

Na čitave dve strane jučerašnjeg tabloida Srpski telegraf našli su se promotivni tekstovi o hotelu „Putnik“ na Kopaoniku i proizvodima kompanije „TDM“, koji nisu obeleženi kao reklama. Za razliku od tih članaka, prepisanu vest agencije Tanjug o predstavama za decu u „novogodišnjem trolejbusu i tramvaju“ potpisuju kao svoju koju je finansirao grad Beograd. Kompanije i Srpski telegraf nisu odgovorili na pitanja Raskrikavanja.

„Ukoliko maštate o idealnom begu iz grada u prirodu, hotel „Putnik“ na Kopaoniku je idealno mesto za vas“ počinje Srpski telegraf priču o tom hotelu. Nastavljaju sa opisima o ambijentu, uslovima, istoriji, informacijama o kapacitetu ovog hotela. Iako sve neodoljivo podseća na reklamu, čitaoci Srpskog telegrafa to nisu mogli da pročitaju, jer je tekst u rubrici „odmor“ bez oznake da je u pitanju oglas.

Na pitanja Raskrikavanja o tome da li je u pitanju reklama iz ovog hotela, ali i iz Srpskog telegrafa nisu odgovorili.

Isti slučaj je i sa akterima narednog teksta o ekološkoj spravi koja svojim magnetima razbija kamenac i spasava slavine, veš mašine, bojlere.

„Svi ti sitni problemi sada se mogu vrlo rešiti i to po pristupačnoj ceni uz magnetni tretman vode. Reč je o danskom proizvodu koji na našem tržištu zastupa domaća kompanija TDM“, navodi se u tekstu u rubrici „Stil“ potpisan sa S.T.

Na čitavoj strani dalje se daju informacije o proizvodima ove kompanije i cenama po kojma se ugrađuju.

Na pitanja ovoj kompaniji da li je u pitanju oglas ili ne, nismo dobili odgovor.

Ista situacija je i sa današnjim tekstom u okviru projekta medijskog sufinansiranja. Ceo tekst o 60 godina pozorišta Dadov identičan je tekstu objavljenom na sajtu Blica pre tri dana.

U zakonu o oglašavanju kaže se da je prikriveno oglašavanje predstavljanje robe, usluge, poslovnog imena, žiga ili druge oznake, odnosno aktivnosti fizičkog ili pravnog lica koje se bavi proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, sa namerom da to predstavljanje ima svrhu oglašavanja i da može da dovede javnost u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, s tim da se smatra da namera naročito postoji, ako se obavlja uz novčanu ili drugu naknadu.

U svom godišnjem izveštaju Savet za štampu primetio je porast broja PR objava koje nisu označene kao marketinški sadržaj ili oglas.

„Vrlo često, kompanije se reklamiraju pod firmom humanitarnih akcija koje sprovode, pa tokom istog dana više medija objavi praktično isti sadržaj uz različite naslove. Naročito je drastičan primer kršenja Kodeksa novinara Srbije gde se, kao novinarski, plasiraju komercijalni sadržaji koji navodno pomažu lečenju i poboljšanju izgleda ljudi”, konstatuje se u izveštaju Saveta za 2016. godinu.

Raskrikavanje je više puta pisalo o ovoj pojavi i te tekstove možete čitati ovde.

Srpski telegraf jedan je od tabloida koji prema podacima Saveta za štampu najviše krši Kodeks novinara. Ta činjenica ne sprečava međutim brojne lokalne samouprave da ga finansiraju iz budžeta. Tako je čak šest miliona dinara ovaj tabloid nedavno dobio i iz budžeta grada Beograda na konkursu za medijsko sufinansiranje.

U istom broju u kome se nalaze dva članka sa početka ovog teksta nalazi se upravo i tekst finansiran putem konkursa grada Beograda to jest novcem poreskih obveznika. Međutim, ispostavlja se da su svi Beograđani platili da Srpski telegraf samo prenese vest drugih medija, odnosno agencije Tanjug.