Monitoring dnevnih listova: Sunovrat poštovanja profesionalnih standarda

Ono što je poražavajuće jeste činjenica da broj prekršaja raste iz godine u godinu. Šampion u kršenju Kodeksa je dnevni list Alo sa ukupno 929 prekršaja, a zabrinjava porast prekršaja u listu Danas, koji u posmatranom periodu ima 57 zabeleženih prekršaja, rekao je Petar Jeremić koji zajedno sa novinarkom Tamarom Skrozzom pune četiri godine sprovodi monitoring dnevnih listova, a na inicijativu OEBS-a. Osnovna ideja zbog koje su, kako Jeremić kaže, krenuli da rade monitoring poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim štampanim medijima bila je ta da uporede broj žalbi koje dolaze pred Komisiju za žalbe i broj stvarnih prekršaja Kodeksa novinara koji se svakodnevno dešavaju u štampanim medijima.

Na drugom mestu je Srpski telegraf sa 769 prekršaja, dok dnevni list Kurir, kako Jeremić ističe, i dalje drži treće mesto sa 701 prekršajem, sledi ga Informer sa 600, zatim Blic sa 307, a za njim „zaostaju“ Večernje novosti sa 216 prekršaja. Politika beleži najmanji broj prekršaja – 36.

„Nažalost, statistika je svake godine sve gora i gora. Tamara i ja to radimo iz početka, tako da ne može da se priča da su različiti kriterijumi ili nisu. Tehnologija je takva da i ona i ja svakodnevno čitamo osam dnevnih novina koje se distribuiraju na nacionalnom nivou. Mi smo beležili samo nesporne prekršaje Kodeksa, ne ono što bi moglo da bude predmet diskusije, to su klasične stvari kod kojih nema spora da je Kodeks prekršen“, kaže Petar Jeremić.

Mediji su najčešće kršili odredbu Kodeksa koja nalaže da se pravi jasna razlika između pretpostavki, nagađanja i činjenica (poglavlje 1, tačka 2). Po Kodeksu, komentari i pretpostavke ne mogu se predstavljati kao činjenice, kaže Jeremić. On dodaje i da su anonimni izvori u tabloidima pravilo, a to bi trebalo da bude izuzetak.

Grafička tabela na kojoj su prikazali izveštaj monitoringa predstavlja „sunovrat poštovanja profesionalnih standarda“.

„Mi ove godine imamo skoro duplo više tekstova u kojima se krši Kodeks novinara Srbije nego što smo to imali tokom prve godine posmatranja medija“, rekla je Tamara Skrozza. Ona smatra da zbog takve situacije svi zajedno u profesiji moraju da stave prst na čelo, osvrćući se na današnje naslovne strane. „Meni je od sinoć prosto muka što moram da izađem pred vas i da pričam o tabelama, zato što sve statistike i sve tabele padaju u crnu vodu pred ovim danas. Činjenica da su genitalije Jelene Karleuše jedina vest na naslovnim stranama Srpskog telegrafa, Informera i Kurira, zapravo poništava sve ovo o čemu pričamo. A s druge strane dokazuje ono što je statistika već pokazala. Mi ubrzano idemo ka nečemu što je niže od dna, jer dno je već statistika, a ovo (naslovnice) je niže od dna. U slučaju Jelene Karleuše povređeno je gotovo sve što je moglo da bude povređeno iz Kodeksa novinara, pre svega i iznad svega povređeno je pravo na privatnost.“

Jeremić je, komentarišući te naslovnice, rekao da bi Ministarstvo za kulturu i informisanje moralo da se probudi iz dubokog sna i da konačno počne da radi svoj posao.

U međuvremenu, list Danas je objavio informaciju o tome da će resorno ministarstvo podneti prekršajne prijave protiv Kurira, Informera, Srpskog telegrafa i lista Alo zbog njihovih današnjih naslovnica na kojima se nalazi pornografski sadržaj.

Poseban segment monitoringa u vezi je sa izveštavanjem o deci, odnosno mladima do 18 godina, i u tom pogledu najviše je kršeno poglavlje 7, tačka 4 Kodeksa, koje nalaže novinarima da vode računa o bezbednosti i privatnosti dece. U nizu tekstova bio je otkriven identitet žrtava. Veliki broj slučajeva odnosi se na situacije u kojima su se mediji mešali u unutarporodične odnose. Mediji ne smeju da se upliću u te stvari, kaže Tamara Skrozza i dodaje da je problem to što novinari izigravaju psihijatre i ulaze u domen nečega što im je najstrože zabranjeno u slučajevima pokušaja samoubistva i samog čina samoubistva maloletnika.

„Nije na medijima da istražuju zašto je neko pokušao da se ubije ili je uspeo u tome. Bio je niz tekstova u kojima su se maloletna lica odlučila na samoubistvo“, rekla je Skrozza.

Prava deteta su se kršila najviše u listu Alo (80 slučajeva), zatim u Kuriru (70), na trećem mestu je Informer (28), zatim u Večernjim novostima (21), Srpskom telegrafu ( 13) i u Blicu (8).

„Među ovim brojevima imamo tekstove kojima je bukvalno uništen život neke porodice“, izričita je Tamara Skrozza.

Odgovarajući na pitanja novinara, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, rekla je da mediji različito reaguju kada im se ukaže na kršenje Kodeksa novinara. Uglavnom, svako za sebe kaže da nije najgori. Imali su i pozive da kroz praksu obuče novinare, konkretno u Adrija mediji, ali Novakovićeva u praksi ne vidi da im je to pomoglo, iako su pokazali želju da isprave greške.

„Ono što mi se čini da je zajednički imenitelj jeste da im je važno (šta kaže Savet za štampu), svi reaguju – ili se ljute ili pokušavaju da nešto isprave. Stičem utisak da im je važno šta ćemo reći, ali, nažalost, to zasad ne ide dalje od toga“, ocenila je Gordana Novaković.

Tamara Skrozza je navela primer kada su određeni mediji tražili njihova istraživanja, ali nikada nije usledila reakcija nekog medija. Jedini napredak koji ona vidi jeste u statistici koja kaže da sada mediji više vode računa kako predstavljaju PR tekstove, i tu je pohvalila Informer koji je počeo jasno da navodi određene tekstove kao da su plaćeni oglas.

Ne postoji politička i društvena atmosfera da se sadržaji u medijima promene nabolje, zaključak je tribine „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2018. godini“.