Monitoring: Novinari jedan od generatora govora mržnje u medijima, ali i meta

Ivana Jelača sa Instituta za medije i različitosti koji je sproveo monitoring o govoru mržnje u medijima u Srbiji rekla je, gostujući u Danu uživo na N1, da je on definisan zakonom, da ne bi trebalo da postoji, ali da istraživanje pokazuje koliko je on čest i koliko targetira ranjive grupe društva.

„Žene su najčešća meta govora mržnje, ali i na osnovu etničke pripadnosti, LGBT zajednica, i to se suviše često javlja. Posmatrali smo govor mržnje u širem smislu, sve štetne narative i takvog materijala je jako mnogo, i u mejnstrim medijima i društvenim mrežama“, rekla je ona.

Kaže da su monitoringom koji je obuhvatio period od 15. januara 2021. do 11. aprila 2022. godine obuhvaćeni svi mediji – elektronski, štampani, kao i društvene mreže.

„Negde su najproblematičnije društvene mreže, ali je činjenica da su mediji ti koji generišu mržnju, i javne ličnosti, političke figure. Imali smo i primer predstavnika SPC, mediji nekritički prenose njihove izjave. Imali smo poziv na nasilje predstavnika SPC, mediji su osudili, ali nije postojao kritički stav. U medijima je često problem što ne postoji dublja analiza, izveštavaju senzacionalističkim naslovima, relativizacijom zločina, treba da pokrenu društvene teme. Zakonska regulativa je dobra i postoji, ali je implementacija slabo prisutna“, istakla je ona.

Kaže da su novinari jedan od generatora govora mržnje, ali i meta.

„Imamo stavove novinara koji su vrlo problematični, merili smo koliko su teški govori mržnje, od neslaganja do poziva na smrt – odnosi o regionu, o Kosovu, Srebrenici često donose govor mržnje, na neki način je postao aktivistički cilj izveštavati profesionalno i objektivno“, kaže sagovornica N1 i dodaje da su razlozi za govor mržnje razni – od senzacionalizma do nepoznavanja teme.

„Često se koristi da bi se stvarala tenzija, izveštavanje o Kosovu, imali smo najave rata, a to ima vrlo konkretne posledice na živote ljudi, stvara se strah“, rekla je Jelača.

Navodi da su sankcije veoma retke i da nema mnogo presuda.

„Regulatorno telo za elektronske medije gotovo nikada ne reaguje, dodatan problem je kada Savet za štampu reaguje, mediji iako objave građani to ni ne vide“, zaključila je Ivana Jelača.