Mrševićeva je istakla da se zakonom predviđa i da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik, međutim, kako objašnjava, za njih ne postoje propisane kaznene odredbe, jer su, kako navodi, zakonodavci smatrali da postoji nezavisnost medija i da, s tim u vezi, za njih ne sme biti nikakvih sankcija.
„Postoje novčane kazne u iznosu do dva miliona, ali nevezano za jezik, već za kršenje samog Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kandidacionom postupku ili u procesu izbora, što nema nikakve veze sa samim jezikom. Jeste da postoji taj član koji predviđa obaveznost primene rodno senzitivnog jezika u obrazvonom procesu, u nauci i u medijama, ali mislim da sankcionisanja neće biti, jedino ko može da bude sankcionisan su odgovorne osobe u organima javne vlasti“, rekla je Mrševićeva za Tanjug.
Napomnje da su besmisleni navodi da će za kršenje odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika biti propisane novčane kazne ili čak kazne zatvora i objašnjava da se obaveza korišćenja rodno senzitivnog jezika sa propisanim kaznenim odredbama odnosi na upotrebu jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.
„To tačno znači da u udžbenicima treba da bude primena rodno osetljivog jezika u skladu sa gramatičim rodom lica o kome se radi, što znači da će se u diplomama i sertifikatima žene imenovati u ženskom rodu. Dakle, ocene za osobe ženskog pola biće umesto odličan – odlična ili umesto vrlo dobar – vrlo dobra“, kaže Mršević.
Prema njenim rečima, u slučaju kršenja te obaveze u obrazovanju i nauci, postupak se neće pokrenuti po službenoj dužnosti, već samo u slučaju da postupak pokrene neko ko ima, kako kaže, pravno relevantan interes da to pokrene. Ipak, dodaje da je značaj Zakona o ravnopravnosti izuzetno veliki, pre svega zbog unapređenja položaja žena i postizanja rodne ravnopravnosti.
„To je jedno od temeljnih načela ljudskih prava, jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, vladavine prava, socijalnog mira i pravde. To podrazumeva ravnopravan položaj i mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života, uključujući i zaštitu od svih vidova nasilja“, navela je ona.
Kako kaže, rodna neravnopravnost je još uvek prisutna u mnogim vidovima društvenog života i često nije prepoznata kao takva, već prihvaćena kao deo tradicije, običaja ili, kako kaže, objašnjenja da predstvalja nešto što je prirodno iako nema ničega prirodnog u diskriminaciji.
„Zakon prepoznaje takve situacije i sadrži sistematske instrumente onemogućavanja ili smanjivanja delovanja tih diskriminatornih mehanizama. Rodna ravnopravnost, pored ostalog, podrazumeva povećano učešće žena u procesima odlučivanja. Postavljane rodne ravnopravnosti u centar donošenja odluka raznih vrsta u raznim oblastima, posebno će doprineti odnosu prema zaposlenim ženama i ženama na tržištu rada, kao i ekonomskom osnaživanju žena“, rekla je Mrševićeva.
Naglašava da Zakon utvrđuje, kako kaže, celovitu i usklađenu politiku države u ciju eliminisana diskriminacije žena, poboljšanja njihovog položaja i integrisanja principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti delovanja institucija sistema i navodi da je to jedan od elemenata modernizacije i demokratizacije društva u ciju bržeg i efikasnijeg društvnog razvoja.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.