Mržnja koja pokušava da bude medij

Osim što služi kao argument u obračunu sa “zlim Zapadom”, LGBT zajednica je i tema koja tabloidima provereno podiže tiraž, zahvaljujuću uvrženoj homofobiji u društvu. Verovatno vođen tim principom Srpski telegraf je početkom avgusta na svom internet portalu Republika objavio opskurni tekst o navodnoj saradnji EU i LGBT pokreta na projektu legalizacije pedofilije.

Iako je još krajem prošle godine jedan od vodećih svetskih portala za otkrivanje lažnih vesti Snopes objavio istraživanje u kojem dokazuje da LGBT organizacije ne podržavaju teoriju o takozvanoj “pedoseksualnosti”, te da je reč o lažnoj vesti, Srpskom telegrafu, mediju koji obara rekorde u kršenju Kodeksa novinara Srbije, to nije predstavljalo prepreku da plasira sporni tekst.

Snopes je takođe u decembru 2017. godine ustanovio da kampanja pod nazivom “Ljubav ne zna za godine”, koja se zalaže za prihvatanje pedofilije kao normalne pojave, i koja se širi internetom, potiče sa sajta 4chan, te da je njen tvorac jedan od homofobnih posetilaca tog sajta, koji je želeo na taj način da diskredituje LGBT zajednicu i njene zahteve za ravnopravnošću.

Članak novinarke Ivane Žigić, objavljen bez provere informacija i relevantnih izvora, samo je kap u moru primera konstantne diskriminacije marginalizovanih grupa i huškanja zarad političkih obračuna i podizanja tiraža, smatraju sagovornici VOICE-a.

Kako kažu medijski stručnjaci sa kojima je VOICE razgovarao, istraživanja su pokazala da socijalnu distancu građani Srbije imaju najpre prema Albancima, a odmah potom prema LGBT zajednici, zbog čega su upravo te dve grupe najlakše mete kada je potrebno skrenuti pažnju javnost sa bitnih društvenih pitanja.

Na to treba dodati i činjenicu da se približava jesenji Prajd, ali i javna rasprava o legalizaciji istopolnih brakova, zbog čega tabloidi računaju na visoku zaradu putem anti-LGBT kampanje, uz diskreditaciju Evropske unije kao bonus.

Mučna borba aktivista u neefikasnom sistemu

Nedugo nakon plasiranja tekstova koji sadrže elemente govora mržnje i diskriminacije, udruženje “Da se zna” je među prvima izdalo saopštenje u kojem negira povezanost bilo koje LGBT organizacije sa lobiranjem da pedofilije postane “društveno prihvatljiva” seksualna orijentacija.

Za predstavnika tog udruženja Stefana Šparavala diskriminacija od strane Srpskog telegrafa i Afere nije novost, već samo nastavak dugogodišnje borbe protiv medija koji žive od mržnje i raspirivanja homofobije.

– Mi smo već imali gomilu problema sa njima. Obraćali smo se Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, ali to je nemoguća bitka. Konkretno, Srpski telegraf nema na istoj poziciji glavnog i odgovornog urednika, i onda navodno nema kome da se adresira pritužba. Oni imaju samo glavnog urednika, pa nema ko da se izvini – prepričava Šparavalo prethodna iskustva u borbi sa pravnim začkoljicama. – Obraćali smo se i Savetu za štampu, međutim, to telo je bezubo i nema nikakva ovlašćenja, osim da naloži nekim medijima da objave izvinjenje, ali bez reakcije. Uzmimo u obzir da Srpski telegraf nije član Saveta, tako da to telo nema izvršnu funkciju, sem da opominje, a od toga nemamo vajde – kaže Šparavalo.

On ocenjuje da tekstovi Srpskog telegrafa predstavljaju namerno plasiranje netačnih informacija, prosto zato što homofobija i dalje pije vodu među čitaocima, uvek je atraktivna tema za pisanje i zato što je Srbija većinski homofobična zemlja.

– To su mediji koji žude za klikbejtovima i koji se vode geslom da mržnja i stereotipizacija određenih kategorija stanovništva podiže tiraž. „Uposlenici u medijima“ znaju šta je interesantno publici, pa mislim da je to sve bilo namenski – smatra Šparavalo, uz konstataciju da je dobar deo medija i dalje na tragu senzacionalizma, iako su LGBT prava ušla u “politički mejnstrim” .

Koga briga za profesionalizam i novinarski kodeks?!

Statistika Saveta za štampu pokazuje da uglavnom tabloidi krše Kodeks novinara Srbije kada pišu o temama koje se na bilo koji način dotiču marginalizovanih grupa. Takvi tekstovi su, po pravilu, senzacionalistički, presuđujući i po klišeu negativnih stereotipa, što može imati pogubne posledice u društvu koje ne drži mnogo do medijske pismenosti, poručuju iz Saveta.

Kako se navodi u Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim, štampanim medijima za 2017. godinu, “Srpski telegraf je tradicionalno, gotovo svakog dana, bio rekorder po učestalosti kršenja kodeksa”. U izveštaju se navodi da je reč o listu u kojem se “nagađanja predstavljaju kao činjenice, teške optužbe se objavljuju bez dokaza, a diskriminatorni sadržaji bez ikakvih ograda”.

Predsednica Upravnog odbora Saveta za štampu Zorica Višnjić kaže da je tekst o navodnoj agendi da se pedofilija legalizuje ničim utemeljena teorija zavere, koja sadrži elemente diskriminacije LGBT populacije, ali i govora mržnje prema EU.

– Ako tekst ne nudi nijedan relevantan izvor, a moralo bi ih biti mnogo više, i pruža maglovitu priču bez ikakve svesti o posledicama koje bi ona mogla proizvesti, onda je to čist senzacionalizam – napominje Višnjićeva i dodaje da se “protiv tog zla može boriti kroz izmenu zakonske regulative ili dosledniju primenu postojeće”.

Višnjićeva naglašava da su mediji u Srbiji polarizovani na ozbiljne i tabloidne i da nije novinar svako ko se potpiše ispod nekog teksta i nije medij svako ko se upisao u registar i zauzima deo medijskog prostora.

– Bojim se da se kao društvo sve više pretvaramo u rijaliti-zajednicu, bilo kao akteri ili kibiceri opijeni satisfakcijom da i od nas ima nesrećnijih, neobrazovanijih, netolerantnijih, sa nadom da ćemo i mi naći utabanu prečicu do uspeha. Zato se ovde lako primaju spinovi, teorije zavere i lažne vesti”, zaključuje ona.

Tabloidi – besni psi bez povoca

Nakon što je Ana Brnabić odabrana za predsednicu Vlade, Srbija je bila predmet pohvala u evropskim medijima, zbog napravljena dva liberalna koraka odjednom – dobila je prvu žena na najvišoj državnoj funkciji, pa još i otvorenu lezbijku. Od tog momenta počinje da se govori o takozvanom pinkwashingu, to jest liberalnoj promeni diskursa u zemlji izraženog tradicionalizma.

Međutim, urednik portala FakeNews Tragač Stefan Janjić objašnjava da do suštinske promene nije došlo, već je LGBT zajednica i dalje laka meta za domaće tabloide. Sa druge strane, premijerka je primer povlaštene elite, koju izrazito anti-LGBT mediji tolerišu zarad političkih interesa.

– Ona se spominje u izuzetno pozitivnom kontekstu, uvek otvara neke fabrike, uvek su blagonakloni prema njoj, čak i kada izveštavaju da se negde pojavila sa svojom devojkom. Nasuprot tome, ostatak LGBT zajednice, koji nema tu vrstu zaštite i imuniteta, izložen je najgoroj vrsti medijskog linča koji se ponavlja barem jednom mesečno – kaže Janjić.

Kada je reč o reakciji medijskih udruženja na ugrožavanje manjinskih grupa u tabloidima, Janjić smatra da ona nemaju taj kapacitet da reaguju na svako kršenje profesionalnog Kodeksa, zato što jednostavno na dnevnom nivou postoji barem 20 diskriminatornih tekstova, samo u dnevnoj štampi.

– Sumnjam da bi pomogli sudovi časti u novinarskim udruženjima, iako su mnogi novinari koji rade u tabloidima članovi tih udruženja. Jednostavno, to su elementarno pismeni ljudi, svesni toga šta pišu i koliko je to štetno, kakve će posledice izazvati, ali ipak odlučuju da tu ostanu iz nekakvih interesa – kaže on.

Prema Janjićevoj oceni, s obzirom na to da Savet za štampu ne može da ima neki veliki uticaj na rad tabloida, moć imaju čitaoci, ali je nivo medijske pismenosti strašno nizak. Na pitanje, kakvo je stanje u tabloidima zemalja regiona, on napominje da ne želi da zvuči pretenciozno, ali je komšijska medijska scena znatno pristojnija.

– Nema šanse da će se na naslovnoj strani Dnevnog avaza ili Jutarnjeg lista pojaviti takva psovka kao na naslovnici Informera ili Srpskog telegrafa. Naša scena se unazadila i mislim da je uticala i na čitaoce, na opštu kulturu javnog dijaloga i biće zaista potrebne godine da se popravi. Vi možete da gradite medijski profesionalizam godinama, ali to se može srušiti u jednom danu – zaključuje Janjić.