Nadzor Poverenika o „Ribnikaru”: Veselin Milić nije kršio zakon kada je pokazao spisak dece

Na konferenciji 3. maja 2023, tokom koje je Veselin Milić milionskoj javnosti uživo pred kamerama pokazao spisak dece iz „Ribnikara“ planirane za likvidaciju, on nije prekršio zakon, ali mediji jesu – ovako bi, u jednoj rečenici, mogla da glasi suština zapisnika o izvršenom inspekcijskom nadzoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom pomenute konferencije i iznošenja spiska dece u javnost.

Veselin Milić je pokazao i učinio vidljivim spisak imena i prezimena dece koju je maloletni K.K. hteo da ubije – kako se navodi u zapisniku „u trajanju od 11 sekundi, pri čemu su kamere medija zumirale spisak u trajanju od tri sekunde“ – i potom precizno naveo ukupno šest odeljenja iz VI, VII i VIII razreda škole „Vladislav Ribnikar“ u koja su ova deca išla.

Međutim, u zapisniku o inspekcijskom nadzoru se navodi da načelnik Policijske uprave za Grad Beograd pokazivanjem spiska imena i prezimena dece nije odredio njihov identitet i da je poštovao Ustav i zakone.

„Meni se čini da mi ceo ovaj postupak vodimo oko očigledne stvari i deluje kao da niko ne sme da utvrdi da je Milić pogrešio. Mi to sad kao ne možemo da utvrdimo, nego se nekim formulacijama Poverenika ta stvar relativizuje, a činjenično stanje koje utvrđuje je jednostavno zapanjujuće“, kaže za BIRN Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP).

Iz kancelarije Poverenika nisu odgovorili na pitanja BIRN-a do objavljivanja teksta.

Zapisnik Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u koji je BIRN imao uvid, sačinjen je još 29. juna 2023, međutim, do danas nije bio predstavljen javnosti. Poverenik je u februaru 2024. odbio zahtev novinara BIRN-a za uvid u ceo predmet „Milić“, pozivajući se na to da je postupak i dalje u toku i da neke informacije iz predmeta „mogu biti klasifikovane oznakom tajnosti“. U odgovoru se ne navodi da i jesu tako klasifikovane.

Zapisnik ili odbrana Veselina Milića

Vanredni terenski nadzor Poverenika pokrenut je zbog sumnje na „neovlašćeno otkrivanje podataka o ličnosti i to imena i prezimena maloletnih fizičkih lica – učenika Osnovne škole ‘Vladislav Ribnikar’ iz Beograda, koja su sadržana na spisku navodno sačinjenom od strane maloletnog K.K. izvršioca krivičnih dela protiv života i tela, a koje je učinjeno dostupnim na konferenciji za novinare održanoj dana 03.05.2023. godine od strane policijskog službenika Veselina Milića, načelnika Policijske uprave za grad Beograd”, piše u zapisniku u koji su novinari BIRN-a imali uvid.

U vanrednoj terenskoj inspekciji, kao ovlašćena lica Poverenika Milana Marinovića bile su Ivana Anđelić i Emina Kovačević. One su tokom inspekcije, između ostalog, izvršile „uvid u Ustav Republike Srbije”, kao i u video zapis konferencije, te u Zakon o državnoj upravi i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Anđelić i Kovačević navode da je Milić tokom konferencije bio „vidno uznemiren”, kao i da se može zaključiti „da je prilikom pokazivanja ovog spiska policijski službenik Veselin Milić želeo da ukaže javnosti da je ova tragedija mogla biti i veća, da se maloletni K.K. nije sam predao”.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da je ovim ocenama Poverenik izašao iz svojih nadležnosti, jer je ušao u pitanje Milićevog psihičkog stanja i potencijalnih motiva za otkrivanje podataka o ličnosti.

„To nije relevantno za postupak ocene da li je došlo do kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – to može da bude relevantno za neki disciplinski postupak ili neki drugi kazneni postupak kao što je krivični postupak, ali ne može da bude relevantno za ovaj postupak koji je Poverenik vodio”, kaže Ilić.

Nakon dela u kome se opisuje psihičko stanje Milića, u zapisniku Poverenika se potom ređaju citati članova Ustava i zakona koji bi mogli ići u prilog Veselinu Miliću, a koji se odnose na prava javnosti da bude obaveštena o radu državnih organa.

U odgovoru Poverenika BIRN-u od 20. juna 2023. navodi se da Poverenik nema zakonska ovlašćenja da u ovom slučaju reaguje prema medijima. Ipak u zapisniku je maltene isti prostor posvećen predmetu nadzora – delima načelnika Policijske uprave za Grad Beograd Veselinu Miliću – i radu medija, koji nisu bili predmet nadzora.

Kako navode Ivana Anđelić i Emina Kovačević, „od trenutka činjenja dostupnim javnosti ovog spiska, mediji kako štampani tako i elektronski, su svakom daljom radnjom obrade (…), učinili dostupnim široj javnosti ovaj spisak”.

Dalje kažu da su mediji „postupali suprotno normama propisanim Zakonom o informisanju i medijima, tako što su iznosili podatke o ličnosti povređenih i preminulih lica u ovom događaju, informacije o toku istrage, izjave i video zapise učenika te škole, kao i njihovih roditelja”, a i da su obaveštavali javnost i o zdravstvenom stanju izvršioca krivičnog dela i o članovima njegove porodice.

Upravo ove informacije, za čije prenošenje u svom nadzoru ovlašćena lica Poverenika terete medije, izneli su tog 3. maja kako Veselin Milić na konferenciji za štampu, tako i nekoliko sati kasnije predsednik Aleksandar Vučić.

Prema rečima Ane Toskić Cvetinović, izvršne direktorke organizacije „Partneri Srbija”, iako MUP i Veselin Milić nisu odgovorni za postupanje medija nakon što je Milić pokazao papir sa imenima dece, „postoji njihova odgovornost u samom činjenju podataka dostupnim medijima i javnosti, jer je cilj konferencije za medije informisanje javnosti, pa je osoba prosečne stručnosti i kapaciteta mogla da proceni da će ovakav sadržaj da poprimi interesovanje javnosti, i da je vrlo verovatno da će dalje biti deljen”.

Kada je reč o iznošenju medicinskih i porodičnih podataka, Vučić je na svojoj konferenciji za medije uveče 3. maja iznosio podatke iz zdravstvenog kartona maloletnog ubice, podatke o tome u koju školu ide njegova mlađa sestra, kolika su primanja njihovih roditelja, podatke o krivičnoj i prekršajnoj evidenciji roditelja…

Poverenik je u junu prošle godine, a potom i u februaru ove, izjavio za BIRN da on nema „zakonska ovlašćenja da vodi postupak inspekcijskog nadzora prema fizičkim licima, kao ni funkcionerima koji uživaju pravo imuniteta”, kao što je slučaj sa predsednikom republike.

Međutim, nekadašnji Poverenik u dva mandata Rodoljub Šabić kaže da je nejasno na čemu se zasniva ova tvrdnja.

„Zakon o inspekcijskom nadzoru predviđa da fizička lica spadaju u krug nadziranih subjekata, a nezavisno od toga, neshvatljivo je da se ignoriše činjenica da predsednik Republike nije samo fizičko lice nego je, on kao ličnost, i državni organ”, kaže Šabić.

„Milić je naravno otkrio podatke o ličnosti ove dece”

Anđelić i Kovačević u završnom delu zapisnika pod naslovom „Utvrđeno činjenično stanje”, navode deo Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i zaključuju da „na osnovu činjenja dostupnim javnosti spiska koji je sadržao ime, prezime i eventualno razred od strane policijskog službenika Veselina Milića, identitet lica koja se nalaze na tom spisku nije određen”.

Međutim, one se uopšte nisu bavile odredivošću identiteta, koji je takođe deo istog člana zakona.

Štaviše, u narednoj rečenici, one navode da bi samo uparivanjem podataka koje je izneo Milić sa drugim podacima bila moguća identifikacija dece – drugim rečima one upravo govore na koji je način Veselin Milić učinio odredivim identitet maloletnih đaka.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava se ne slaže sa tim zaključkom i kaže da je „Veselin Milić naravno otkrio podatke o ličnosti ove dece, jer nije govorio uopšteno, već je učinio dostupnim javnosti imena i prezimena te dece, njihov razred, odeljenje i školu koju pohađaju”.

„Možda ja ne poznajem tu decu, ali ljudima koji znaju koja deca idu u ‘Ribnikar’ ovo je dovoljno. Suština Zakona o zaštiti podataka o ličnosti jeste da zaštite privatnost na jedan faktički način – u ovom slučaju je dato dovoljno njihovih podataka o ličnosti, koji njihov identitet čini odredivim”, kaže Ilić.

Milić je i sam rekao tokom konferencije za medije 3. maja da „možda” krši propise. Nakon što je pročitao puno ime i prezime maloletnog K.K. i uz to dodao njegov tačan datum rođenja, Milić je rekao da su to „samo realne činjenice koje ukazuju na stvarno činjenično stanje”.

„Možda preduzimam neke stvari koje nisu ni dozvoljene, ali da se javnost upozna sa svim onim što je ovo zlodelo dovelo, koje je kroz jedan način planski i organizovano mesec dana planirano za izvršenje”, rekao je tada Milić.

A od ministra – orden

BIRN se detaljno bavio time koje su sve zakone tog dana prekršili Veselin Milić i Aleksandar Vučić, počev od osnovnog načela – da tužilaštvo rukovodi istragom, te da jedino nadležno tužilaštvo, u ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Beogradu, može da iznosi podatke iz istrage.

Skoro pola godine je bilo potrebno, uz jednu žalbu i rešenje Poverenika, da Više javno tužilaštvo u decembru prošle godine potvrdi BIRN-u da oni nemaju informaciju o tome da je to tužilaštvo dalo bilo kome, pa tako ni Miliću, ovlast niti saglasnost da iznosi podatke iz istrage o ubistvima u „Ribnikaru”.

„Načelnik policije bi, po opisu svog posla, svakako morao da zna da je za iznošenje ovih podataka trebalo da se konsultuje, odnosno da dobije odobrenje tužilaštva, kao i da konsultuje Lice za zaštitu podataka MUP-a”, kaže Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija”.

Nekadašnji Poverenik u dva mandata, danas advokat, Rodoljub Šabić kaže za BIRN da je prvo pitanje – da li je postupak nadzora uopšte bio potreban?

„Pitanje koje se otvorilo nakon famozne konferencije za štampu posle masakra bilo je jednostavno – je li došlo do povrede ličnih podataka ili ne? Odgovor se mogao i morao dati bez odlaganja, a u ni u kom slučaju za to nije potrebno 10 meseci”, kaže Šabić.

Kako kaže Šabić, „zapisnik i sadržinom i preteranom obimnošću govori u prilog zaključku da je ceo postupak nadzora pokrenut i mesecima vođen samo zato da bi se problem gurao pod tepih”.”

Šabić je napomenuo da je „sva prilika” da će ovakav nalaz Poverenika „poslužiti za isključenje odgovornosti u drugim postupcima koje takođe neobjašnjivo dugo ‘vode’ Sektor unutrašnje kontrole MUP-a i tužilaštvo. Što se disciplinske odgovornosti (Milića) tiče, već je praktično izvesna zastarelost, a što se odgovornosti za krivično delo iz čl.146. Krivičnog zakonika tiče, vrlo je verovatno da će tužilaštvo, pozivajući se na stavove Poverenika kao najpozvanijeg organa, obustaviti postupak”.

Protiv Milića su Prvom osnovnom javnom tužilaštvu roditelji dece iz Ribnikara podneli krivičnu prijavu. Prvo osnovno javno tužilaštvo tražilo je zbog toga od Sektora unutrašnje kontrole MUP-a (SUK) da prikupi obaveštenja. Kako je pisao Insajder, SUK je tek 1. marta ove godine dostavio obaveštenja Prvom OJT.

U međuvremenu, Milić je krajem februara od Ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića dobio odlikovanje najvišeg stepena MUP-a, „Zvezdu Jakova Nenadovića“, koje se dodeljuje „policijskim službenicima za izuzetan doprinos i postignute rezultate u oblasti unutrašnjih poslova, odbrane i bezbednosti”. Milić je tom prilikom, između ostalog, izjavio da je „u ovakvim izazovnim vremenima visok nivo sigurnosti neprocenjiva privilegija jednog društva i jedne države”.