Naslovne strane 2023: Šest novina, više od 1150 manipulacija

Najviše manipulativnih vesti zabeležili smo na naslovnim stranama Informera, koji je u 306 izdanja imao 348 manipulacija, dakle u proseku više od jednom dnevno. Sledi Srpski telegraf (252), Alo (232), Večernje novosti (226), Kurir (56) i Politika (40).

I ove godine je Aleksandar Vučić bio najzastupljenija figura, i najčešće predstavljan u pozitivnom (ređe u neutralnom) kontekstu – pojavljivao se na naslovnim stranama gotovo svaki dan. Istovremeno, izdavači ovih šest novina su sa državom preko tendera i lokalnih medijskih konkursa sklopili poslove vredne više od 1,3 miliona evra.

Informer: Šonje, ludaci, alkosi

Kada je pre više od decenije Radomir Lazović otišao da kupi piće za otvaranje izložbe koju je tada organizovao u Beogradu, nije ni pretpostavljao da će to jednog dana to biti korišćeno protiv njega.

Već godinama, otkako je deo mejnstrim političkog života kao jedan od lidera Pokreta „Ne davimo Beograd“ a kasnije Zeleno-levog fronta, s vremena na vreme tabloidi uz njegovo ime vezuju fotografije na kojima zajedno sa stranačkim kolegom Dobricom Veselinovićem nosi gajbice piva. Na nekim drugim, koje su takođe preuzete sa privatnih Fejsbuk i Instagram naloga, drži limenku. Kontekst koji su prorežimski tabloidi „prišili“ ovim fotografijama od pre deset i više godina je da opoziciju vode pijanice i propalice. Taj isti kontekst, Informer je iskoristio na nekoliko naslovnih strana uoktobrr 2023. godine, uoči parlamentarnih izbora, kada su Lazovića opet nazvali „alkosom“.

„Da, nekad kupujem pivo. Šta je problem s tim? Ja nemam čega da se stidim, živim kao i svi drugi“, kaže Radomir Lazović za Raskrikavanje.

Kao najžešću tabloidnu kampanju pamti onu iz 2022. godine kada ga je Srpski telegraf povezivao sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka, dok su za njegovog oca pisali da je silovatelj. S obzirom na to što je prošao, reklo bi se da ga ovi napisi Informera neće uopšte dotaći.

Ipak nije tako.

„Nisam oguglao i trudim se da ne oguglam jer ću tada izgubiti ljudskost. Svako ko kaže da mu je svejedno, nije tačno. Nije nikome svejedno, nije ni meni“, navodi on.

U danima kada osvane na naslovnoj strani, najteže mu pada kada članovi porodice i prijatelji to spominju, šalju mu linkove i podsećaju ga – iako žele samo da se našale sa tabloidnim uvredama ili da ih prokomentarišu kao besmislice, „to vam otvori ranu“.

„Oni nemaju lošu nameru, njima je to možda čak i smešno, ali nije ljudima koji su napadnuti. Svako ponavljanje tih reči u vama opet probudi bol“, navodi Lazović.

Ovakvi manipulativni naslovi su redovni na naslovnicama Informera. Kako je Raskrikavanje utvrdilo, pomenuti tabloid je na 306 naslovnih strana 2023. godine imao 348 manipulacija raznih vrsta – ne samo uvreda i tvrdnji za koje nije bilo dokaza, već i blatantne propagande, manipulacija činjenicama i dezinformacija.

Ilustrativan primer Informerovih manipulacija objavljen je na naslovnici od 18. maja 2023. na kojoj su predstavnici opozicije teško optuženi da „prete ubistvima i silovanjem dece“. Među njima se našao i Aleksandar Jovanović Ćuta koji je zbog ovoga tužio glavnog urednika Dragana J. Vučićevića, a snimak sa jednog od njihovih ročišta objavljen je na mrežama krajem februara ove godine.

Kako se može čuti u videu, sudija je želeo da zna zašto je odabran baš ovakav naslov. Međutim, Vučićević se najpre pravdao da se ne seća jer je reč o prošlogodišnjem tekstu, a nije stigao ni da se spremi jer, kako kaže, ima na stotine tužbi. Onda je rekao da u to vreme i nije bio odgovorni, već samo glavni urednik.

Potom je izguglao sporni tekst na sajtu Informera, pa objasnio da je napisan na osnovu komentara mržnje koje su na mrežama navodno pisali opozicioni „botovi“. Kako je sam rekao, u tekstu se ni ne tvrdi da Ćuta i ostali prete ubistvima i silovanjem dece, iako je upravo to stavljeno na naslovnu. Vučićević je, međutim, imao „objašnjenje“:

„Oni su lideri ove politike, koja psuje decu, najavljuje ubistva i silovanje dece. Zato su oni tu, zato je gospodin Jovanović tu. Ovde se u celom tekstu nigde ne navodi da je on nešto rekao. Ali on podržava tu politiku i dan danas“, na šta mu je Jovanović rekao: „Ti nisi normalan“.

Nemoguće je pisati o ostrašćenim naslovima Informera i neutemeljenim optužbama, a da se ne spomene Dragan Đilas koji se prošle godine našao 54 puta na naslovnim stranama, praktično svaki put u negativnom kontekstu: „Đilas gura siledžiju za premijera“, „Đilasovci hoće silom da dođu na vlast“, „Đilas štiti lopova koji krade od dece“, „Tajkun Đilas bi da zataška narko aferu“, „Đilasovci pravili haos“, „Đilasovci priznali da su lažovi…“

Iako je ovaj biznismen i opozicioni političar već tradicionalno negativac broj jedan na naslovnim stranama Informera, prošle godine je tu titulu od njega preuzeo Aljbin Kurti. O njemu se pisalo mnogo, jer se mnogo toga dešavalo u vezi s Kosovom, ali većina naslova o njemu činile su uvrede. „Kurti zreo za ludnicu“, „Šiptarski zlikovac sišao sa uma“, „Ludak Kurti opet pali vatru“, „Šolc i Makron uštrojili Kurtija“, „Kurti hoće još krvi“, „Šonja! Uplašenog Kurtija žene spasavale od batina“.

Ipak, pogrešno bi bilo reći da Informer nije kadar i za lepe reči i pohvale. One su, međutim, uglavnom rezervisane za predsednika države. Vučić se, kako smo izbrojali, svaki drugi dan pojavljivao na naslovnoj strani Informera (minimum 156 puta), svaki put u pozitivnom ili neutralnom kontekstu – nekad kao žrtva, nekad kao junak, ali uvek kao borac i spasilac.

Srpski telegraf: Vučić, tata-mata svog zanata

Srpski telegraf je u godini za nama objavio najmanje 252 neutemeljene, pristrasne i manipulativne vesti na naslovnim stranama, najviše iz oblasti unutrašnje politike.

Glavni pozitivac je tradicionalno bio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji se na naslovnicama ovog tabloida tokom prošle godine pojavio 258 puta, uglavnom u pozitivnom kontekstu. Ovaj tabloid je tokom cele godine pratio predsednikove aktivnosti, prenosio njegova obraćanja i gradio lik koji je hrabar i nepokolebljiv uprkos napadima koje gotovo svakodnevno trpi sa svih strana. Kako bi javnost uverio da Srbija ne može bez Vučića, Srpski telegraf je, primera radi, početkom 2023. pisao o „crnim scenarijima“ koji bi navodno usledili kada bi se Vučić povukao – poput beskonačnih izbora i ekonomskih problema.

Takođe, kada je SNS na čelu sa Vučićem nakon dva masovna ubistva organizovao miting „Srbija nade“ u Beogradu, a kao odgovor na proteste „Protiv nasilja“, Srpski telegraf ga je opisao kao „najveći miting u istoriji naše zemlje“, te da se radi o skupu „za odbranu Srbije“. Nakon završenih parlamentarnih izbora u decembru, ovaj tabloid je konstatovao da je Vučić „tata-mata svog zanata“ jer je „počistio opoziciju“.

Uporedo sa konstantnim pohvalama i odbranama Aleksandra Vučića, Srpski telegraf se obračunavao i napadao „neprijatelje“ Vučića i Srbije. Tokom cele godine je među njima bila i domaća opozicija. U prvom delu godine Srpski telegraf se u više navrata obračunavao sa desno orijentisanim opozicionarima, uglavnom zbog kritika na Vučićev račun tokom pregovora između Srbije i Kosova, koji su vođeni u Briselu i Ohridu. Srpski telegraf ih je stoga nazivao „lažovima“, insistirajući na tome da Vučić ništa nije potpisao.

Ipak, pošteđena nije bila ni proevropska opozicija naročito tokom protesta „Protiv nasilja“ kada su ih nazivali „političkim lešinarima“, „nasilnicima“, tvrdili da blokadama „maltretiraju građane“ i da ih ne zanima borba protiv nasilja, već je „bitno samo ko će u koju fotelju“.

Opozicija je, na primer, u septembru opstruisala rad Narodne skupštine zahtevajući raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora zbog neispunjenja zahteva sa protesta „Srbija protiv nasilja“. Srpski telegraf je manipulativno tvrdio da opozicija ometa skupštinsko zasedanje jer joj je cilj „blokada plata, penzija i pomoći za lečenje bolesne dece“, bez objašnjenja zašto je zapravo deo poslanika ometao rad Narodne skupštine. Isto, negativno izveštavanje o opoziciji se nastavilo i tokom predizborne kampanje krajem godine.

Srpski telegraf je neretko tokom prošle godine na naslovnicama objavljivao i detalje iz istrage o masovnom ubistvu u Ribnikaru, uglavnom se oslanjajući na neimenovane izvore i iznoseći neutemeljene detalje iz života K.K. i njegovih roditelja. Primera radi, Srpski telegraf je objavio da je maloletni K.K. u policiji rekao: „Ubio sam ih da moja majka pati“. Ovo su objavili samo na osnovu anonimnog izvora koji je za Srpski telegraf tvrdio da je K. K. policiji rekao da mu je „žao što ne može da vidi majku kako pati“. Oslanjajući se samo na neimenovane izvore, ovaj tabloid je često iznosio i detalje ovog slučaja koji nisu od interesa za javnost, na primer da K.K. pita „je l deca pišu da sam car“, da njegov otac „menja lični opis“, da K. K. neće da jede pasulj, već traži kvalitetnu hranu, kao i da traži da ide kući za Novu godinu.

Osim unutrašnje politike i tema iz hronike, Srpski telegraf je manipulativno pisao i o dešavanjima u svetu, posebno o odnosima Amerike i Rusije, Zapada i Istoka, o ratu u Ukrajini, pa i o sukobu u Gazi.

Ruski predsednik Vladimir Putin se na naslovnoj strani ovog tabloida pojavio 124 puta, u više navrata je njegova fotografija bila samo na naslovnoj strani, dok se teme nisu odnosile direktno na njega, već na dešavanje na frontu u Ukrajini ili oružje koje koriste zaraćene strane, te koliko je ono moćno i koliko može biti opasno za protivnika. Tako je Srpski telegraf pisao da je „Patriot srušio Putinov ponos“, ali i da je „Putin skakavcima probušio PVO Ukrajine“. Srpski telegraf je takođe spekulisao o zdravlju ruskog predsednika, o navodnim zaverama u Kremlju i njegovom sukobu sa Jevgenijem Prigožinom, vođom Vagnera.

Ovaj tabloid je neretko na naslovnim stranama objavljivao i „ekskluzive“ u vidu dokumenata ili intervjua koji su navodno tek isplivali u javnosti nakon više godina. U nekoliko navrata se, međutim, ispostavilo da je reč o sadržaju koji je odavno javno dostupan, te da u njemu nema ništa ekskluzivno.

Alo u obračunu sa „državnim neprijateljima“

Tridesetpetogišnji poštar iz Beograda Stefan Mitrović nekoliko puta se našao na naslovnicama srpskih tabloida prošle godine. Ovaj „Šolakov poštar“ sigurno ne živi od plate, tvrdili su u Alo-u. Nemoguće je, pišu, imati poštarska primanja i voziti „ganc novi automobil“.

Na meti ovih novina Mitrović se našao samo zbog nečega što se u 21. veku smatra osnovnim radničkim pravom – štrajka.

Mitrović i njegove kolege krajem prošle godine obustavili su rad u Pošti zahtevajući veće plate, povećanje broja zaposlenih i bolje uslove rada. Mitrović je bio jedan od vođa štrajkača, koji je često javno istupao i pregovarao u ime svojih kolega. Tabloidi su zbog toga na različite načine pokušali da ga diskredituju, između ostalog povezujući štrajk sa opozicijom i Draganom Šolakom.

„Pretpostavljam da su dobili nalog od države pod čijim su patronatom da, narodski rečeno, po meni ospu drvlje i kamenje“, kaže za Raskrikavanje Stefan Mitrović koji već desetak godina radi kao poštar. Dodaje da je to jedno od najmanje plaćenih radnih mesta u ovom državnom preduzeću.

Mitrović kaže da nije očekivao da će tabloidi otići toliko daleko od njega prave tajkuna. Ipak, kaže da ga takvo pisanje nije preterano pogodilo.

„Pojavila se radnička iskra, buknuo je taj požar nezadovoljstva širom Srbije. Svako je na svoj način tu borbu nosio kako je umeo i znao“.

Na naslovnim stranama Alo-a smo tokom prošle godine izbrojali najmanje 232 neutemeljene, pristrasne i manipulativne tvrdnje, od čega najviše u oblasti unutrašnje politike.

Glavni junak je i ovde bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čije su se fotografije na naslovnicama pojavile 137 puta. Alo se u svim obračunima sa opozicijom svrstavao na njegovu stranu, te su pisali „Dok Vučić gradi, opozicija ruši“, „Vučić razvalio bivši režim“, „Predsednik Vučić borbu nastavlja sam. Opoziciju zabole za Kosovo“, a tokom govora u UN-u Alo je pisao kako je Vučić „moćnicima sve skresao u lice“.

Najistaknutiji neprijatelj u Alou tokom prošle godine bio je kosovski premijer Aljbin Kurti koga je Alo nazivao „teroristom“, „monstrumom“, „premijerom lažne države“, te ga poredio sa Hitlerom. Alo je o Kurtiju tokom cele godine pisao negativno, optužujući ga da „teroriše Srbe“, da „želi rat“, da hoće da „pobije Srbe“, da „sprema krvavi Vaskrs“, da sprema „haos na Severu“, pa čak i da hoće da „zapali Balkan“.

Osim sa Kurtijem, Alo se obračunavao i sa domaćom opozicijom.

Jedan od opozicionih lidera, Dragan Đilas, na naslovnim stranama Alo-a se pojavio najmanje 28 puta, uglavnom tokom poslednja dva i po meseca prošle godine, tokom izborne kampanje, uvek u negativnom kontekstu.

Opozicija je takođe bila na meti ovog tabloida i tokom kampanje u kojoj je Alo otvoreno navijao za Srpsku naprednu stranku. Tako su recimo pravili „paralelu“ sa čim vlast i opozicija izlaze na izbore, navodeći da sa Aleksandrom Vučićem Srbija nikad neće stati, dok „NATO opozicija želi da Srbija ne postoji“.

Večernje novosti i zadovoljni prijatelji iz vlasti

Poslovično zabrinute za zdravlje srpskog nacionalnog bića, Večernje novosti su se u oktobru 2023. obrušile na Osnovnu školu „Braća Baruh“ iz Beograda.

Naime, saznali su da ova škola iz školske biblioteke izbacuje stotine dotrajalih i bakteriološki neispravnih knjiga, starih po više decenija, među kojima i dela Branka Ćopića ili Iva Andrića.

Direktor Aleksandar Subotić im je rekao da se to radi po nalogu Biblioteke Grada Beograda, i da će izbačene knjige biti zamenjene novijim izdanjima. Iz gradske biblioteke su novinarima objasnili da je reč o zakonom propisanoj reviziji i da su u pitanju knjige koje „niko nije otvorio po 40 godina“ – „prljave su, vlažne i pune buđi“.

Međutim, nije prošlo mnogo da se od priče o regularnom izbacivanju raskupusanih knjiga u stari papir stigne do teorije da stvar ima ideološku, antisrpsku pozadinu. Uprkos obrazloženjima direktora i gradske biblioteke, i uprkos činjenici da Ministarstvo, a ne pojedinačna škola, određuje koja će se lektira čitati, krajem oktobra je na naslovnoj strani objavljena spekulacija da će izbačena dela biti zamenjena „rodno podobnim“, odnosno onima koja su pisana „rodno osetljivim jezikom“.

Od argumentacije za tvrdnje iznete na naslovnoj strani, u tekstu nisu imali praktično ništa.

Slučaj dobro ilustruje uređivačku politiku ovog lista: forsiranje nacionalizma i tradicionalizma po cenu činjenica i logike, zabrinutost za očuvanje tzv. nacionalnog identiteta, otpor modernosti i ravnopravnosti, kao i neprestana borba protiv izmišljenih neprijatelja Srba, večitih žrtava protiv kojih je okrenut čitav svet.

Takvi neprijatelji su i prošle godine uglavnom bili naši regionalni susedi – u svojoj tradicionalnoj ulozi huškača, Večernje novosti su se najviše razračunavale sa Hrvatima i Albancima (Kurti je i ovde bio negativac broj 1), vlastima BiH ili Zapadom.

Svi oni su se ustremili na sve što je srpsko: „Sarajevo opet ubija Srbe“, „Briselsko iživljavanje nad Srbijom“, „Napadi na Srbe gde god da žive“, „Kurtijev desant na Srbe“, „Kurtijev opasan plan: Pravi obruč oko Srba da ih lakše uništi“, „Od Srba prave kriminalce“…

Problematično „srbovanje“ Večernjih novosti ogleda se, između ostalog, i u negiranju ratnih zločina srpske strane („Slučaj Markale: Pobili dva puta svoje da bi NATO kaznio Srbe“), kao i u veličanju osuđenih ratnih zločinaca „Radovan bio kičma borbe za Srpsku i naš narod“).

Naslovi su često paušalni, a jedino utemeljenje koje se pruža u tekstovima su stavovi novinara. Ovo je metod manipulacije inače karakterističan za Večernje novosti – izveštavanje je neretko miks faktografije i interpretacije, tako da kroz priču o činjenicama novinar „podmeće“ i vrednosni sud koji čitalac treba da usvoji.

Na meti ovih novina mogu biti svi – osim Milorada Dodika i Aleksandra Vučića. Predsednik se na naslovnoj strani pojavio najmanje 174 puta, gotovo uvek u pozitivnom (ponekad neutralnom) kontekstu. Njegova uloga je ili uloga žrtve koju svi napadaju, ili uloga heroja koji je neprestano u pozitivnoj akciji: on radi, gradi, postavlja stvari na svoje mesto, drži istorijske govore, a u jednoj prilici je i krstio dete.

Dobar odnos sa Vučićem video se i u rođendanskom broju od 16. oktobra – Vučić je sastavio čestitku za 70 godina postojanja Večernjih novosti, objavljenu već na prvoj strani. Za vesti ovih novina je napisao da su „brze i tačne“, intervjui „odlični“, a feljtoni „nezaboravni“. Spomenut je i „ozbiljan istraživački rad“ i „najviša načela profesionalizma“.

„Čestitam vam jubilej, uveren da ćete nastaviti dobru tradiciju novinarstva čiji su ugled godinama pažljivo gradile generacije novinara i urednika“, napisao je Vučić.

Slične, velike reči na račun ovog prorežimskog medija, imao je i patrijarh Porfirije koji je u zanosu spomenuo čak i Džozefa Pulicera. Čestitali su i mnogi drugi uticajni prijatelji redakcije: premijerka Ana Brnabić, ministar odbrane Miloš Vučević, šef diplomatije Ivica Dačić, ministar finansija Siniša Mali. Ministarka kulture Maja Gojković napisala je da su Večernje novosti „izvor istinitih vesti“, a ni desničarska opozicija nije bila manje zadovoljna – izveštavanje su pohvalili i Boško Obradović i Milica Đurđević Stamenkovski.

Na naslovnim stranama ovih novina smo prošle godine izbrojali najmanje 226 manipulacija – dominantno se radilo o pristrasnim ili naslovima za koje nije bilo dokaza i argumenata u tekstovima.

Kurir: Jasno i glasno volimo Vučića

Sastanci Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Ohridu prošlog marta bili su prava prilika da tabloid Kurir pokaže svoju naklonost predsedniku Srbije.

U nedelji sastanka, Aleksandar Vučić našao se čak četiri puta zaredom na naslovnoj strani. Dva dana pred Ohrid, Kurir je Vučića opisivao kao jasnog i odlučnog uz njegova obećanja da će na makedonskom jezeru braniti srpske interese.

Za dane vikenda, 18. i 19. marta Kurir je praktično imao iste naslovne – Vučić preko cele strane uz pohvale da je u Ohridu bio odgovoran i konstruktivan. Informacije na naslovnicama bile su gotovo identične.

Ove četiri naslovnice našle su se među 198 za celu godinu na kojima se pojavljuje Vučić u gotovo isključivo pozitivnom svetlu. U ovom tabloidu niti jednom se nije našlo mesta čak ni za konstruktivnu kritiku upućenu aktuelnom predsedniku Srbije.

Za razliku od Vučića koji je predstavljen kao bezgrešan, Kurir je imao grešaka.

Naime, u ovom tabloidu na naslovnim stranicama našli smo najmanje 56 neutemeljenih, manipulativnih i pristrasnih naslova. Većina njih ticala se unutrašnje politike. Po pravilu, i u ovom tabloidu veličaju se potezi vlasti, dok se o opoziciji piše negativno.

„Opozicija traži da se ukine tajno glasanje“, „Đilas i Marinika plaćaju da se divlja ispred Skupštine“, „U salu uneta omča za vešanja“, „Zagreb zabranio bukvar srpskoj deci“, samo su neki od manipulativnih naslova kojima je Kurir tokom prošle godine častio Vučićeve političke protivnike.

Pred sam kraj godine, odnosno pred decembarske izbore, slično kao i drugi mediji i Kurir je više negativno izveštavao o Draganu Đilasu koji do tada nije bio redovan na naslovnicama, kako je to bio slučaj prethodnih godina. Osim Đilasa, negativno ali uz manipulacije i pristrasnost izveštavali su i o nekim drugim učesnicima izbora, poput profesora Ratka Ristića koga su na primer optuživali da „zgrće lovu iz budžeta“ aludirajući na primanja koja ima kao redovni profesor Univerziteta u Beogradu.

Kao i uvek pred izbore, i funkcioneri Socijalističke partije Srbije našli su se nekoliko puta na naslovnicama ovog tabloida. Tek u predizbornoj kampanji čitaoci Kurira mogu da pročitaju nešto o bogaćenju Dušana Bajatovića ili Igora Braunovića ili o „izdaji“ koju navodno sprema lider SPS-a Ivica Dačić.

Politika: Tihi Vučićev vojnik

Lazaru Pavloviću nije bilo strano da o njemu mediji negativno izveštavaju. Godinama unazad angažovan je u Gej strejt alijansi, organizaciji koja zagovara prava LGBT osoba.

Tekstovi koji su o njemu i njegovoj porodici izašli 28. maja prošle godine ipak bili su nešto drugačiji.

Pavlović se na protestima Protiv nasilja nakon dva majska masakra prošle godine pojavio sa svojom porodicom. Nosili su majice na kojima su sebe nazvali „Lešinar mama“ i „Lešinar tata“, dok je dete bilo „lešinarčić“. Ovo je bio zanimljiv odgovor na uvredu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je učesnike protesta protiv nasilja prethodno nazvao „lešinarima“.

Fotografije Pavlovićeve male porodice sa protesta postale su viralne i na društvenim mrežama.

Ali nisu se svima svidele.

Prorežimski mediji su o Pavloviću odmah izvestili da je lažni gej aktivista, te da opozicija koristi sve resurse da sruši vlast.

„Po prvi put, a nadam se i poslednji, u loš kontekst i na stub srama stavljena je i moja porodica, nije mi bilo nimalo svejedno niti prijatno“, kazao je za Raskrikavanje Lazar Pavlović.

Jedan od najgnusnijih tekstova o Pavloviću napisao je portal 24sedam. Nakon čitave tirade o tome ko je Pavlović, kome je blizak i zlonamernih informacija o tome da želi da ruši državu, svoj tekst završavaju sa time da je on „na jednom protestu pripadnik LGBT zajednice, drugom otporaš, trećem prijatelj NATO lobista koji traže nezavisnost tzv. države Kosovo, na četvrtom se pojavljuje kao porodičan čovek i otac koji koristi svoje dete za širenje političke propagande“.

Ovaj tekst prenela je i Politika.

Pavlović kaže da time nije bio iznenađen, s obzirom na godine u kojima je došlo do velikih podela u društvu koje su doprinele i da mediji budu manje objektivni.

„Ipak, bio sam donekle iznenađen obimnošću uloženih resursa u pokušaj diskreditacije mene i moje porodice, organizacije Gej strejt alijanse kojoj pripadam, ali i drugih ljudi koji su pomenuti u tekstovima gotovo svih tzv. prorežimskih medija“.

Politika, najstariji dnevni list na Balkanu, ove godine obeležava 120 godina od izlaska prvog broja.

Ovu dugu istoriju ipak ne prati slavna reputacija. Tekst o Lazaru Pavloviću samo je ogledni primer načina na koji Politika u poslednje vreme prati trendove u izveštavanju drugih prorežimskih medija.

Politika se u ovoj analizi našla sa najmanje manipulativnih vesti na naslovnim stranama u 2023 – izbrojali smo ih 40. Ipak, ove godine uvrstili smo Politiku u analizu zbog porasta broja manipulacija na koje smo nailazili u toku prošle godine.

Gotovo bez izuzetka u Politici su se manipulativne, pristrasne i neutemeljene vesti odnosile na unutrašnju politiku. To oslikava i generalni utisak o izveštavanju ovih novina – dobrih i kritičkih tekstova o ekonomiji ili pravosuđu ima, dok je to retkost kada je reč direktno o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj politici.

U tome Politika ide ukorak sa drugim novininama iz naše analize – Vučić je na naslovnicama ovih novina u prošloj godini bio čak 157 puta, gotovo isključivo u pozitivnom svetlu. „Srbija nije šaka zobi“, „Srbija nije igračka“, „Zašto Srbija mora da bude kriva za sve“, „Briga za običnog čoveka“ – sve su ovo naslovi kojima se pozitivno izveštavalo o svemu što je Vučić rekao i radio.

Posebno zanimljiv tekst koji je privukao pažnju novinarki Raskrikavanja je onaj objavljen u februaru prošle godine pod naslovom „Ko to tamo laže“ posvećen između ostalog i slučaju „Danijel Smit“, odnosno nepostojećem ekspertu koga je intervjuisao list Danas. Tu situaciju je Politika iskoristila da se obračuna sa medijima koji su je kritikovali kada je 2017. godine objavila komentar tzv. doktora Petra Veličkovića za koga se takođe ispostavilo da ne postoji.

„Afera Petar Veličković je za Politiku predstavljala reputacioni rizik, dok danas u duboko politički polarizovanoj Srbiji to nije slučaj sa listom Danas“, piše novinarka Politike Višnja Aranđelović.

Ipak, samo nekoliko dana kasnije, 20. februara, Politika je najavila novi feljton – Dževada Galijaševića, navodnog stručnjaka za bezbednost i terorizam. O Galijaševiću i njegovim lažnim i neutemeljenim tvrdnjama već su više desetina puta pisale naše kolege iz bosanskog Raskrinkavanja.

Svi ovi mediji su tokom prethodne godine dobili više od 1,3 miliona evra vredne ugovore u poslovima sa državom i lokalnim samoupravama, o čemu možete čitati ovde.