Neće moći: Budućnost je stigla

Dalekovid je bio američki političar Hjui Long kada je još sredinom tridesetih godina 20. veka, pre nego što su fašizam i nacizam doživeli zenit i propast, predviđao da će se borba protiv sloboda, pre svega mišljenja i izražavanja, u budućnosti voditi pod velom antifašizma. Long, koji je i sam ubijen zbog politike, upozoravao je da će nasilje, pretnje, zastrašivanje, kleveta i druga nedemokratska sredstva biti oruđe onih koji žele da iskroje društva isključivo po svojoj meri gde nema slobode za „neprijatelje slobode“, niti demokratije za „neprijatelje demokratije“. Neistomišljenici moraju biti diskreditovani, dehumanizovani i pretvoreni u neljude koji, pošto su „zveri“, i ne zaslužuju ljudska prava, te imaju biti na društvenoj margini srećni što su uopšte živi.

Zoran Ćirjaković provlači se kroz blato zato što je „progonitelj“, „ženomrzac“, „virtuelni Jutka“, te ga treba „figurativno nataći na Sebastijana Kurca“ (Svetislav Basara, „Abu Dildo“, „Danas“ 10. 7. 2017) i, pošto „autorazvejava mentalni smrad“, mora biti uklonjen sa radnog mesta na fakultetu kako ne bi „trovao“ decu poverenu mu na obrazovanje. Iako je tužno što je jedna osoba intelektualnih kapaciteta poput Ćirjakovićevih sebi dozvolila takav pad i doista neprimerene ocene i kvalifikacije, strašno je što ga pojedini mediji koji se deklarišu kao „profesionalni“, „objektivni“, „slobodarski“ i, u krajnjoj liniji, „pristojni“ razapinju samo na osnovu, po svojoj suštini i formi, krajnje jednostranog i neobjektivnog pisma grupe „žrtava“, koje se uzima kao „sveto pismo“ i ne dovodi u pitanje. Istina je da je Ćirjaković ovim ženama upućivao neprimerene poruke, ali je istina i da je ova „ljubav“ u velikoj meri bila dvosmerna. Istina je čak da je dobar deo njegovih nepristojnih poruka sadržao citate iz poruka prethodno upućenih njemu, poput „smežuranog ejakulata“ iz pera pomoćnice glodura „Vremena“ Jovane Gligorijević (koja, uzgred budi rečeno, kako piše Višnja Aranđelović na sajtu UNS-a, neistomišljenicima preti „pišanjem po grobu“).

Što se „tviter vulgarnosti“ tiče, Ćirjaković i njegove žrtve mogu se, dakle, staviti u istu ravan. Razlika je u tome što Ćirjaković njima nije direktno pretio fizičkim nasiljem, a jedan od zaštitnika „žrtava“, čini se, jeste, o čemu sam pisao prošle nedelje (čime sam i sam zaslužio uvijene pretnje i pokušaje zastrašivanja preko jedne od društvenih mreža). Razlika je i u tome što je Ćirjakovićevim „žrtvama“, kada su se obratile Tužilaštvu, rečeno da „stvari koje on radi ne podležu krivičnoj odgovornosti“, dok se pretnje upućene njemu na način na koji ih je opisao (a nisu demantovane) mogu podvesti pod krivično delo „ugrožavanje sigurnosti“ (član 138 Krivičnog zakonika) za koje je, kada se odnosi na novinara, zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora i goni se po službenoj dužnosti. Zbog ovoga, Brankica Stanković je „odgovorno lice“, izgleda, odstranila iz „Insajdera“.

Problem je i što ovaj deo javnosti ne reaguje na „progon“ kada ga sprovode istomišljenici, pa im je dobrodošla podrška Sergeja Trifunovića notornog po vulgarnim tvitovima. Ne samo da nisu digle svoj glas kada je vređao njihovu neistomišljenicu Ljiljanu Smajlović, nego se nisu oglasile ni kada je svega nekoliko dana pre njihovog pisma omalovažavao novinarku N1, televizije koja prednjači u sramotnom razapinjanju Ćirjakovića.

Reklo bi se da se ovde ne radi o nekakvom Ćirjakovićevom „seksističkom“ zlostavljanju nasumice odabranih „nedužnih žrtava“, nego o političkom sukobu koji se nastoji pretvoriti u nešto drugo i voditi drugim sredstvima. Ovo utoliko pre što sličan progon slični akteri sprovode i nad ličnostima poput profesora Darka Tanaskovića, Mila Lompara, ili Miloša Kovića, koje po svaku cenu žele da proteraju sa fakulteta. Pošto se njima ne mogu pripisati vulgarnost i „seksizam“, optužuju se za druga lažna nepočinstva i svim sredstvima se nastoji da im se zagorča život. U pitanju je beskrupulozni rat protiv intelektualaca koji se zalažu za drugačiji obrazac srpskog društva, pogleda na srpsku prošlost, sadašnjost i budućnost od onog koji žele da nam silom nametnu liberalne elite. I ovo nije novost. Ovo traje već skoro dve decenije, ako ne i duže. Setite se samo kako su „liberalni komsomolci“ progonili akademika Nikolu Miloševića. Njemu su pretili iako nikog nije vređao na „Tviteru“. Budućnost je stigla.