Nedostatak autoriteta

U FoNetovom serijalu Prestup, Kovač je novinarki Bojani Milovanović rekao da on lično nema problem sa medijima, jer, kako je naveo, postoji jedan dnevni list, tri nedeljnika, dve agencije i oni su mu dovoljni da kaže da je dobro obavešten.

„Ipak, ako nemam problem ja, ima ovo društvo koje gubi vezu, sa objektivnom situacijom i koje će, ako se ovako nastavi, opet loše izabrati“, upozorio je nekadašnji novinar Radio-televizije Srbije i ambasador u Austriji.

Kao veliki problem uočava nedostatak uzora u novinarskoj profesiji, a upravo to je, smatra Kovač, opasnost da mladi novinari zalutaju i budu „laka žrtva svakoj intervenciji u novinarstvu koja se odriče objektivnosti i istine“. „Autoritet u novinarstvu, kao i u bilo kojoj oblasti javnog života i ljudskog delovanja je veoma važan, rekao je Kovač i ocenio da autoriteti ne mogu da budu „ovi što se skrivaju na televiziji kada dođe stotinak ljudi da demonstrira i da traži objektivno izveštavanje“.

Prema njegovom mišljenju, autoriteti nisu ni oni koji forsiraju lažne vesti i njima pune medijski prostor, oni koji „izmišljaju državne udare“.

Njegov utisak je i, kako kaže, nedostatak medija sa dobrim namerama, a posledica je višak vesti koje otežavaju ljudima život, uzbuđuju emocije, traže osvetu, izazivaju gnev, paniku, strah, mržnju.

„Vi sa strahom danas otvarate mnoge takozvane dnevne novine ili sa strahom gledate neke televizijske emisije na nekim televizijama sa javnom frekvencijom“, primetio je Kovač i objasnio da je dobra namera kada objaviš tačnu informaciju i vest od opšteg interesa.

„Dobra je namera kada trčite na pijacu da izvestite ljude ocenama. Dobra je namera kada ih upozorite na nešto ili kada izbegnete prostakluk ili opscenost u obraćanju ljudima, u jeziku, fotografiji. Kada to izbegnete i zbog dece koja to prate. Mislim da mi toga nemamo“, smatra Kovač.

On je istakao da objektivno i potpuno informisanje sprečava manipulaciju i mogućnost da neprestano lažete javnost.

Na pitanje kako smo stigli u današnju situaciju i aktuelno stanje u medijima, Kovač ukazuje da je problem dalekosežan i da „imamo upisan genetski kod autoritarnosti i poniznosti jednoj glavi, jednoj vlasti“.

„Ako krijete istinu, ubacujete lažne vesti, podstičete mržnju sukobe u društvu, a mislim da je Srbija jako blizu nekih unutrašnjih sukoba koji neće biti naivni, onda je izlišno pitanje kako smo došli do toga“, naveo je Kovač.

Rešenje vidi jedino u preokretu u glavama ljudi. Podseća i da je u vreme kada je on radio na RTS bilo reakcije na, kako kaže, masovno i veoma uporno potiskivanje objektivnog novinarstva.

„Kada nam nisu više dali da se bavimo istinom, nego su nas terali da serviramo te obrađene, izmišljene lažne vesti, mi smo izašli pred Terazijsku česmu i pravili paralelni dnevnik. Nema veze, nismo uspeli, nismo dugo to radili, ali smo pokazali da se ne mirimo sa tim“, priseća se Kovač.

Proteste novinara danas opisuje samo kao kratkotrajni bljesak i pita se koliko zapravo ima slobodumnih mladih novinara koji hoće da se bore za medijsku slobodu.

Kovač objašnjava da su mu lažne vesti potpuno strane i da se pita kako nekome može da padne na pamet da izmisli vest.

Ipak, kao mogući scenario u kojem nastaju lažne vesti ono pisuje sutuaciju u kojoj „neki vlasnik novina ili televizije u razgovoru sa svojim prijateljem i zaštitnikom, tamo gore, dobija informaciju da bi možda bilo dobro da se uznemiri neki čovek koji nekome smeta i da se smisli neka nepodobština ili prljavština iz privatnog života“.

Ukazuje i na problem u delovanju i reakciji sudova, koji zbog lažnih vesti izriču osude na novčanu kaznu, uz mali iznos i obavezu da se u tom mediju objavi izrečena presuda.

„Oni i ne objave presudu, jer ne poštuju sud, sud ne poštuje sebe, pa sve to prećuti. Pojela maca“, tako objašnjava epilog lažnih vesti u Srbiji.

Kovač je ocenio da se svesno krši zakon, jer je onima kojih plasiraju važan efekat lažnih vesti, a ne to da li su se osramotili.

Smatra da problem nije u regulative i da su propisi relativno dobri i poručuje da više veruje u popravljanje ljudi i njihovog načina razmišljanja, nego u popravljanje propisa.