Negativni uticaj medija po decu: Koliko je opasno otkrivanje identiteta majke koja je napala nastavnicu?

Ugroženost, uvrede i pretnje upućene nastavnicima i profesorima koje doživljavaju na svojim radnim mestima se ne smanjuju, što samo potvrđuju nedavni slučajevi nasilja nad prosvetnim radnicima.

Određeni mediji su „otkrili“ ko je majka koja je pretukla profesorku biologije, objavili njeno ime, prezime, godište, čime se bavila, čak i ko joj je otac. Izostavili su samo njenu nezamagljenu sliku.

Kodeks novinara Srbije prekršen po više osnova

Urednica agencije Fonet i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza navodi da otkrivanje identiteta majke direktno utiče na dete, jer se tako otkriva i identitet deteta, problem je što je ovdašnja javnost nekritična prema ovoj situaciji.

„Imam utisak da jednostavno žele da pravda bude zadovoljena, a zaboravljaju interes deteta, i to je nekako oprošteno medijima koji su objavili identitet majke. Mislim da je zapravo moto koji ih vodi, pošto institucije ne postoje, neka se makar zna ko je to učinio, a o detetu se ne razmišlja, mehanizam je naprosto jasan“, kaže Skrozza.

Objašnjava da ako je neko otkrio vaš identitet, otkriva i identitet deteta, bez obzira da li ono nosi očevo, majčino ili neko treće prezime, dakle, tako se otkriva identitet maloletnika, što je zabranjeno ne samo Kodeksom novinara Srbije već i zakonima koji se odnose na medije.

„Čak i ako je majka sama otkrila svoj identitet ona abolira medije. Nije javna ličnost tog profila da bi joj privatnost u toj meri bila otkrivena. Ovde postoji dosta faktora, ali svi oni vode do zaključka da ako ćemo da se pridržavamo zakona i Kodeksa onda je greška objaviti identitet majke. Sa druge strane, ako ćemo to selektivno raditi, onda nam nije potreban ni Kodeks ni zakoni, onda neka zavlada ulična pravda, pa daj da objavljujemo svačije identitete“, ističe Skrozza.

Na svom privatnom Facebook profilu je postavila objavu sa ovim stavom, da je otkrivanje identiteta povreda Kodeksa, kao i da će naneti štetu detetu. Zbog toga su mnogi ljudi bili vrlo kritični prema njenom stavu, čime je ona uvidela da su mnogi pri tome da Kodeks treba selektivno primenjivati, u nekim slučajevima da, a u nekim ne.

„Na žalost i na sreću, Kodeks i zakoni postoje da bi se primenjivali u svim situacijama podjednako“, ukazuje Skrozza.

Kodeks je prekršen po više osnova, napominje, povređena je pretpostavka nevinosti, kršenje prava na privatnost, obaveze skrivanja identiteta deteta i drugi.

„Morate da budete selektivni prema onome što čujete. Greška nekih drugih ljudi i institucija ne abolira ono što ćete vi da objavite u svom mediju. Više tačaka Kodeksa je prekršeno, ali, pre svega, pravo na privatnost i obaveza skrivanja identiteta deteta, bilo direktno, bilo indirektno. Razumem ljude koji sada žele zadovoljenje pravde, pa ako ne može pravda, ajde onda u medijima da se objavi identitet, ali kakve mi vajde imamo da se obavi ime i prezime. Onda mi kažu treba da se stavi na stub srama, pa to se neće desiti, to su ime već svi zaboravili, treba opet da okrenu tabloide i da pogledaju ponovo. To će trajno da utiče samo na dete i ni na koga drugog“, navodi Skrozza.

Čak i da okrivljena nije majka maloletnog deteta, njen identitet ne sme da se objavljuje sve dok se ne donese pravosnažna presuda. Skrozza zaključuje da je najveći problem što će to dete morati da se vrati u tu školu, gde će već znati ko je njegova majka i šta je učinila, jer je škola mala zajednica, ali da ne mora čitav grad, na kraju i čitava država, da zna za njegov identitet.

„Niko ne razmišlja o detetu, da li je kući dobilo batine“

Gordana Plemić, predsednica Udruženja roditelja, objašnjava da se stalno ponavlja pitanje kako i da li kroz senzacionalističke naslove štitimo decu, i kako zapravo time uopšte ne mislimo na njihov položaj.

„U ovim slučajevima imamo užasno nasilje, a ni u jednom trenutku nismo razmišljali o toj deci, kako se to na njih oslikava i kakav će nakon toga biti njihov život u takvoj zajednici. Stalno pričamo da je u ovakvim situacijama najbitnije da mislimo na decu, ali se to nažalost ne dešava. Takva vrsta izveštavanja je zapravo samo dodatno nasilje koje se vrši nad decom, ne razmišljajući o njihovom životu i statusu“, objašnjava Plemić.

Čini joj se da jedino mediji mogu da reše neki problem, a ne institucije koje se time bave, te da nije videla ni u jednom tekstu ili objavi da iko ponudio bilo kakvo rešenje ili spremnost da zajedno radimo na tome.

„Dodatno se pravi zid između roditelja i prosvetnih radnika. To su sve neki pojedinačni slučajevi, kojih ima dosta, ali nekako imamo i slučajeve jako lepe saradnje i mislim da je to nešto na čemu treba da potenciramo, da bi na kraju krajeva doprineli da menjamo tu situaciju. Jako je važno da niko ni u jednom trenutku nije razmišljao kroz šta su ta deca prošla. To dete sa manjom ocenom da li je kući dobilo unapred batine, pa ih je dobila i nastavnica i još neko, prosto ne znamo situacije a dodajemo razvlačenjem šta je ko gde čuo, dodatno vršimo jedan vid nasilja prema deci“, zaključuje Plemić.

Glavna odgovornost na majci

Psihološkinja Ana Mirković navodi da način na koji će čin otkrivanja uticati na dete zavisi od više faktora, te da svako od nas ima drugačiji prag tolerancije na stres, bol i patnju.

„Uglavnom su deca replike svojih roditelja, pitanje je samo koliko. Roditelji imaju odgovornost da se ponašaju tako da svojoj deci ne priređuju takvu vrstu stresa. Sve to je mnogo kompleksno, mnogo faktora odlučuje, zavisi koliko je dete svesno situacije, kako se osećalo u porodici i pre incidenta, na koji će način poruke doći do njega. U principu, današnja deca i ne prate toliko tradicionalne medije, tako da zavisi i od toga kako će se ovaj slučaj reflektovati na društvenim mrežama“, objašnjava Mirković.

Nezavisno od toga, ona kaže da je ovo svakako izvor ogromne količine stresa i frustracije za dete, što majku čini još odgovornijom.

„Svako ko živi u tom javnom prostoru, što je zapravo danas život svakog od nas, jer sa društvenim mrežama živimo u javnom prostoru, zbog mnogo banalnijih stvari ume da bude izložen sudu javnosti, vrlo agresivnim i netrpeljivim porukama. Naravno je da je to vrlo neugodna situacija, nadam se da to dete nije toliko izloženo javnosti i da će u tom smislu neko da ga zaštiti, ali ostaje neki trag o tome što se dogodilo, odnosno o agresivnom činu majke, internet to zauvek pamti, i kada dete bude odrastalo moći će svaki put da analizira tu vest, i to jeste izvesna doza frustracije i moguće traume“, zaključuje Mirković.

Podsećamo, incident u Osnovnoj školi „Jovan Dučić“ se dogodio u četvrtak, kada je majka nezadovoljna ocenom svog deteta prebila profesorku biologije. Pretučena žena je prevezena u bolnicu, nastava je obustavljena, a deca su puštena kućama.

U petak su roditelji, učenici i zaposleni ove škole održali protest ovim povodom.

Tokom protekle nedelje zabeleženo je još dva slučaja nasilja nad nastavnicima i profesorima. Učenik šestog razreda fizički je nasrnuo na nastavnicu muzičkog, roditelji su fizički napali učiteljicu nakon što se vratila sa decom sa rekreativne nastave.