(Ne)istine o ubistvu pevačice (VIDEO)

Višemesečno pisanje o ubistvu pevačice Jelene Marjanović stvara utisak u javnosti da je sve poznato, da je ubica već osuđen. U utrkivanju tabloida u vezi sa detaljima ubistva krše se sva novinarska pravila, a pre svega osnovna prava njenog maloletnog deteta i dostojanstvo žrtve, kao i pretpostavka nevinosti. Direktor policije Vladimir Rebić tvrdi da najveći broj tih informacija objavljenih u medijima nemaju nikakve veze sa istinom.

Činjenica je da se u većini slučajeva navodni detalji iz istraga stavljaju u usta neimenovanim sagovornicima koji su navodno bliski istragama. Zbog toga je Insajder pitao direktora policije Rebića o tim informacijama za koje mediji tvrde da su ih dobili iz izvora bliskih istrazi.

Na konstataciju Insajdera da se istrage vode u medijima, a ne u policiji i da je za to najbolji primer višemesečno pisanje tabloida o „ubistvu pevačice“, Rebić kaže da ni on „niti bilo koji drugi policajac neće pitati novinara odakle mu informacija“. U vezi sa konkretnim slučajem, direktor srpske policije tvrdi da je najveći deo informacija u stvari neistina.

„Ono što sporadično pogledamo, najveći broj tih informacija nema nikakve veze sa istinom. One su proizvoljne, ali je pretpostavljam da to dobro prodaje novine“, kaže direktor policije.

Ipak činjenica je da ni policija ni tužilaštvo nikada nisu dokumentovano reagovali na objavljivanje takvih informacija.

Upravo na taj problem ukazao je i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kada je izvršio nadzor nad radom policije i tužilaštva u jednom drugom slučaju. Radilo se o brutalnom ubistvu maloletne devojčice o kom su mediji naširoko izveštavali, navodeći, uz detalje ubistva i citate počinioca. Za sve su koristili istu sintagmu „izvor iz istrage“. Nakon nadzora Poverenik je saopštio da informacije nisu bile iz istrage, što je praktično značilo da su izmišljene.

Ubistvo pevačice najdrastičniji primer kršenja Kodeksa novinara

Slučaj istrage ubistva pevačice Jelene Marjanović puni naslovne strane već gotovo godinu i po dana. Još u maju prošle godine Savet za štampu utvrdio je da je samo u jednom mesecu bilo 617 tekstova kojima je prekršen Kodeks novinara. Najdrastičnije kršenje se odvijalo u slučaju ubistva Jelene Marjanović o kojoj je bilo 100 takvih tekstova. Novinari, međutim, ni danas nisu prestali sa tom praksom. Kada se samo u google pretraživač ukuca ime ubijene pevačice pojavi se više od pola miliona tekstova. Najupečatljivije je kršenje prava maloletnog deteta. Tako je objavljivano kako je dete shvatilo sve, kako crta majku, kako joj je bilo na groblju…

„Tesktovi o tom ubistvu predstavljaju najdrastičnije kršenje kodeksa. Takvu situaciju nismo imali do sada, da se samo u jednom mesecu objavi 100 tekstova na istu temu u kojima se krši Kodeks. To je nezabeleženo. Čak i u predizbornim kampanjama nismo takvu situaciju da se o jednoj temi objavi toliko tekstova u kojima se krši Kodeks“, kaže za Insajder Tamara Skroza, članica Saveta za štampu.

Ona kaže da se u tim tekstovima krši nekoliko članova Kodeksa istovremeno, pa čak i član koji štiti dostojanstvo žrtve.

Šta sve piše u kodeksu

Kodeks novinara jasno propisuje šta novinar mora da čini pri izveštavanju. Tako je novinar dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. Zabranjeno mu je da koristi neprimerene, uznemiravajuće, i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu, a dužan je i da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa. Sve ovo krši se tekstovima koji svakodnevno pune naslovne strane pojedinih dnevnih novina.

Pravo je medija da imaju različite uređivačke koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, navodi se u Kodeksu.

„Mediji pomagali da se uhvati ubica“

U junu prošle godine Komisija za žalbe Saveta za štampu konstatovala je drastično kršenje Kodeksa novinara u tekstovima koji su za temu umali ubistvo pevačice. Tokom rasprave o tim tekstovima, urednica jednog od tabloida koji je tekstove objavljivao složila se da su svi mediji prekršili pretpostavku nevinosti, ali je smatrala da drugih prekršaja Kodeksa nije bilo. Ona se izuzela od glasanja .

„Ona je naglasila da u vezi sa ovim slučajem nije ni bilo nikakvih zvaničnih informacija, pa su mediji morali da spekulišu i nagađaju. Rekla je i da se vidi neka vrsta prećutne saglasnosti izmedju dve strane, policije i medija, da se stalnim pisanjem o tom slučaju izvrsi pritisak na ubicu, i da je takvo pisanje u izvesnoj meri odgovaralo i jednima i drugima. Mediji su na taj način pokazali i neku vrstu društvene odgovornosti time što su pomagali da se uhvati ubica“, navodi se u izveštaju sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu.