Nejaki mozgovi na RTS-ovom nakovnju

U redu, kada bombardovanje koje se desilo u proleće 1999. godine nazivaju „agresijom“, to se teškom mentalnom mukom može podvesti pod pitanje stila.

Međutim, kada spikerka smrtno ozbiljnim glasom pročita da je narečena „agresija“ imala naziv „Milosrdni anđeo“, tu već dolazimo do kompleksne laži – kompleksne jer sadrži povampirenu propagandu, neizvlačenje pouka iz istorijskih stranputica, te naravno, u skladu sa duhom zaposlenih na RTS-u, suštinski diletantizam.

Vojna operacija se nije zvala „Milosrdni anđeo“.

NATO pakt je, u svojoj birokratskoj maštovitosti, operaciju zaveo pod nazivom „Allied Force“, tj. „Saveznička sila“.

U Pentagonu, pak, imenovanjem se bave ili kompjuterski algoritmi, ili službenici koji su prethodnu noć proveli konzumirajući aromatični duvan, pa je bombardovanje Srbije (uz par vojnih ciljeva u Crnoj Gori) nazvano „Operation Noble Anvil“ („Operacija Plemeniti nakovanj“).

Neko od tadašnjih režimskih jurišnika je – da li Tatjana Lenard, da li julovac Goran Matić, da li onaj žgoljavi ministar informisanja što je putem političkog angažmana lečio neku gadnu adolescentsku frustraciju – video tu reč „anvil“, posegnuo za englesko-srpskim rečnikom (internet pretraživači su bili tek u povoju) i rekao, „ljudi, ovo je totalno besmisleno“.

Zaista, oni precizno i neprecizno ispaljuju hiljade raketa, ubijaju vojsku i civile, drže nas noćima u bezstrujnom mraku u kojem se omamljujemo tekilom i uopšte ne pitamo „gde se, majku mu, nalazi to moje sklonište“ (okej, samo neki od nas), a nemaju dovoljno razuma da se nazovu „čekić“ umesto „nakovanj“.

Međutim, „vidiš kako taj ‘anvil’ malom zamenom slova može da postane ‘angel’? A ovo ‘plemeniti’? Što ne bi bilo, recimo, ‘milosrdni’? Građanstvo je tupavo i neobavešteno, i poješće sve što mu serviramo“.

I bi herojska odbrana mostova, bi „milosrdni anđeo“, taj jasni pokazatelj kakvi monstruozni cinici ubijaju našu decu.

A jesu ubijana, i RTS u martu 2023. godine uopšte nema problem da, nimalo cinično i vrlo monstruozno, u uredničkoj najavi programskog segmenta koristi imena nevinih žrtava u političke svrhe.

O kakvim se političkim svrhama radi?

Vladajuća kriminalna grupa – uz potpis na dokumentu ili ne, isto im/nam se hvata – u cilju nastavka otpetljavanja kosovskog čvora sprovodi instrukcije država koje su vodile operaciju „Saveznička sila“ pre četvrt veka.

Uporedo s tim, RTS ima zadatak da održava neuki i slaboumni procenat režimskog glasačkog tela (dakle, ne onaj manji, koji glasa iz ucenjenosti, kao ni najmanji, koji glasa iz koristi).

Ključni element zadatka jeste da se nacionalno pitanje mora hiruški odvojiti od desničarskih partijica koje su, znamo na koji način i sa kojom svrhom, nedavno utovarene u parlamentarni život.

A one vrište „Izdaja!“, time izazivajući pojačan ton u režimskim redovima.

Nacionalistički narativ je univerzalno jednostavan, i gotovo je nemoguće odvesti ga u pravcu čiji najveći putokaz nije onaj na kome je nesigurnom rukom nažvrljano „Mi dobri, Oni zli“.

Uredništvo RTS-a, dakle, ima skučen prostor delovanja, i jedino što mogu je da se vrate u svoju sramnu prošlost, tamo gde stanuju laž i bezobzirnost, a sve sa lagodnim životom na državnoj dojci kao krajnjom namerom.

Današnji urednici RTS-a – a komandna odgovornost polazi od Dragana Bujoševića i Nenada LJ. Stefanovića, da bi išla naniže, sve do izvesne Dragane Urošević koja je potpisivana na odjavnim špicama tokom jutra kada je spikerka izgovorila reči „milosrdni anđeo“ – su se tako pridružili Milanoviću i Komrakovu koji su od svoje medijske ustanove načinili legitimnu metu bombardovanja.

Legitimnu?

U Aberdarovoj ulici nije bila bolnica pa da se žrtve dogode greškom navigatora, već proizvodni pogon tendencioznog informativnog đubreta.

Direktor i urednici su tačno znali čime se bave i u kakvu opasnost stavljaju zaposlene, zbog čega je na koncu Milanović i dopao desetogodišnjeg zatvora.

Dobio je, pre toga, i batine na Tašmajdanu, a politička korektnost nam nalaže da govorimo da to nije bilo pristojno.

Ipak, kada nema posledice, vlada haos.

Na primer, haos u kojem se antizapadna propaganda primenjuje da bi se ostalo unutar zapadne sfere interesa.

Budale će glasati, litijum će se kopati, a RTS će, na režimsko dugme, jednog jutra isključiti divljanje sa „milosrdnim anđelima“ i vratiti se takođe odavno proverenom ignorisanju stvarnosti.