Neslavno pravdanje slavne komisije o pastiru Stepincu

Da se mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije i ostali velikodostojnici nisu obrušili na uredništvo i novinare „Večernjih novosti“, rečima nedostojnim arhijereja SPC, optužujući sve nas da zastupamo interese hrvatskog klera i političara (?!), ne bi ni bilo ovog odgovora. Ovako, dužni smo da ne ćutimo, istine radi, i da ne ustuknemo pred anatemom koju su nam na zvaničnom sajtu Patrijaršije izrekle vladike.

Na prvoj strani našeg lista, u broju od subote 15. jula, objavili smo naslov: POTPISANO: STEPINAC JE MUČENIK?! koji se odnosi na tekst o završetku rada mešovite komisije SPC i hrvatske biskupske konferencije zadužene za rasvetljavanje istorijske uloge kontroverznog kardinala iz vremena NDH.

Ovaj naslov, ali i tekst koji je u istom broju objavljen na 4. strani, apsolutno proizilaze iz sadržaja, opšteg tona i upotrebljenih formulacija usaglašenog saopštenja Komisije.

Konkretno, u tom tekstu se, osim velikodušnosti pape Franje i blagodarnosti na srdačnoj atmosferi, naglašava da je na sastancima Komisije „bilo moguće da se osvetli život i služba jednog važnog katoličkog pastira u posebno problematičnom istorijskom periodu“. Takođe, navedeno je da je „proučavanje pokazalo da su sve crkve bile izložene okrutnim progonima i imale svoje mučenike i ispovednike vere“.

Ako se zna da je u epicentru rasprave isključivo lik i (ne)delo nadbiskupa Stepinca, onda se s pravom nameće da je upravo on, ovakvim formulacijama ispod kojih su i naši predstavnivci stavili potpise, pribrojan katoličkim mučenicima i ispovednicima vere.

Posebno je pitanje za naše predstavnike u komisiji – da li je primereno da se pod jednu ovakvu formulaciju podvodi i izjednačava navodni ideološki progon Stepinca pod komunistima sa stravičnim stradanjem Srpske crkve i naroda u NDH?! Da li i to pokazuje da „Večernje novosti“ rade za račun zagrebačkog Kaptola?

Takođe, kao što je u našem tekstu i navedeno, o Stepinčevoj odgovornosti i mogućoj umešanosti u genocid nad Srbima (uključujući i masovna pokrštavanja) u zajedničkom saopštenju nema ni slova. Ovaj nonsens komentarisao je za naš list Veljko Đurić, direktor Muzeja genocida u Beogradu, koji je, takođe, grubo napadnut i u saopštenju izveden pred preki „crkveni sud“.

U moru ružnih kvalifikacija i kleveta, nesvojstvenim vladikama Srpske crkve, potkrala se i jedna – istina. Tačno je da smo saopštenje preuzeli sa internet strane Hrvatske biskupske konferencije. To smo učinili ne iz ljubavi prema biskupima, već zbog činjenice da je Srpska patrijaršija, namerno ili ne, odugovlačila sa objavljivanjem saopštenja, zbog čega su sve domaće novinske agencije prenele hrvatsku varijantu njegovog očekivano usaglašenog sadržaja.

Otuda se i pitamo koja je verzija „usaglašenog“ saopštenja – zvanična i odakle potiču razlike kojima vladika Porfirije i članovi komisije besramno „dokazuju“ našu kolaboraciju sa Hrvatima? Ko je i šta prećutao ili propustio da napiše?

Tim pre, što je od početka rada Komisije, hrvatska strana neuporedivo otvorenija za svoje novinare, a naša se ponaša kao neprikosnovena dadilja ove teme, koja prevazilazi međucrkveni dijalog i tiče se celog srpskog naroda.

Dakle, niti radimo, niti smo radili, niti ćemo raditi za interese Hrvata ili bilo koje druge države ili crkve. Ali, ni vladika Porfirije niti bilo ko drugi, neće nam zabraniti da obaveštavamo javnost o ovoj kapitalnoj temi, o kojoj, pouzdano znamo, ni pod krovom Patrijaršije nema jedinstvenog stava. Uostalom, neka potpisnici saopštenje pitaju arihijereje i sveštenike šta oni misle o njihovom učinku za stolom u Domu Svete Marte.

Gruba nestina je i da se „Večernje novosti“ lažima bore protiv bankrota, kako se zlurado navodi u saopštenju SPC. Jer, za razliku od drugih koji su podizali tiraže loveći stripere u vladičanskim dvorovima ili brojeći besne limuzine i neoporezovane pare koje se slivaju u eparhijske sefove, naše teme su mnogo ozbiljnije. I tako će ostati. A potpisanim vladikama hvala na molitvama. Neka ne brinu, preživeće „Večernje novosti“. I mi njima želimo dobro zdravlje.

Redakcija „Večernjih novosti“