Neslavno propadanje slavnih novina

Četvorogodišnje strmoglavo propadanje „Večernjih novosti“, očaj zaposlenih i njihova molba državi kao suvlasniku da njih i njihovu kuću spase od menadžmenta, urušavanja tiraža svih izdanja, mobinga, izgubljenih parnica, višemilionskih dugova i, naposletku, blokade računâ pred bankrot, – za koji se nadamo da će ipak biti izbegnut, – iz našeg ugla išli su uporedo sa kardinalnom promenom uređivačke politike prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.

Da neistine sa naslovne i četvrte strane „Večernjih novosti“ od 15. jula nisu toliko brutalne i zlonamerne, na njih se ne bismo ni osvrnuli. Ali, kada na polovini naslovne strane stoje reči „Šok na kraju rada Komisije – POTPISANO: STEPINAC JE MUČENIK?! U SPC nezvanično priznaju da je stav neobično snishodljiv prema rimokatolicima“, jasno je da uredništvo „Novosti” potura čitaocima otrovnu laž da su srpski članovi Mešovite komisije za dijalog o Stepincu mal’te ne potpisali njegovu kanonizaciju. Time, očevidno, želi da kod vernikâ izazove krajnje nepoverenje prema Svetosavskoj Crkvi.

Da bismo pokušali da razumemo motivaciju uredništva za takav odnos prema Srpskoj Crkvi, vratimo se na 18. januar prethodne godine! Tada su „Novosti”, posle posete zvanične crkvene delegacije Vatikanu, objavile: „Novosti saznaju: SPC u Vatikanu ugovarala papinu posetu Beogradu“. Naravno, na sličan način pisala je o ovom događaju i zagrebačka štampa. Da bi povukli ovu izmišljotinu, „Novostima” nisu bila dovoljna ni dva zvanična pismena demantija iz vrha Srpske Crkve, ni izjava Odeljenja za štampu Svete Stolice, ni izjava mitropolita Amfilohija. Za uredništvo „Večernjih novosti“, i tada i danas, važno je jedino šta kaže (ili nalaže?) Zagreb, odnosno deo tamošnjeg političkog i crkvenog establišmenta koji bi imao koristi od kanonizacije nadbiskupa Stepinca. Isključivo u tom svetlu može se razumeti zašto u članku od 15. jula, bez ikakve zadrške ili opreza, gorljivije nego u zagrebačkoj štampi, „Novosti” nemilosrdno vade reči iz konteksta, falsifikuju, tendenciozno i iskrivljeno, a u korist hrvatske strane, tumače pojedine stavove zajedničkog saopštenja, izmišljaju nepostojeće sagovornike iz crkvenih i naučnih krugova, sve do izmišljanja i stavljanja pod navodnike apsolutno nepostojeće rečenice: „Stepinac je mučenik i ispovednik vere Rimokatoličke Crkve“.

Da nema mesta čuđenju zbog ovakvih postupaka nego da se radi o doslednom praćenju kaptolske dirigentske palice, potvrđuje i to što, na primer, deo saopštenja, originalno napisanog na italijanskom jeziku, koji glasi: „Si è pure potuto illustrare la vita e il ministero di un importante rastore cattolico, in un periodo particolarmente travagliato della storia“, navode po netačnom hrvatskom prevodu, – „… Život i služba jednog uglednog katoličkog pastira u posebno teškom istorijskom periodu..“, a ne pravilno: „… Život i služba jednog važnog katoličkog pastira u posebno problematičnom istorijskom periodu“, kako stoji na zvaničnoj internetskoj strani Srpske Pravoslavne Crkve. Kome i zbog čega je bilo potrebno da svesno daje pogrešan prevod zajedničkog saopštenja, nama je jasno, a jasno je i zbog čega nesavesne prevodioce, svesne toga šta i zašto rade, sledi uredništvo „Novosti“.

Pored zagrebačkih dirigenata, sa srpske strane jedini sagovornik „Novosti“ zapravo je bio dr Veljko Đurić Mišina, enfant terrible srpske istoriografije, trudoljubiv i vredan istraživač, ali i čovek koji će ostati zapamćen kako po nedoličnom pisanju o korifeju srpske nauke, akademiku Vasiliju Krestiću, tako i po neodgovornom i neargumentovanom komentarisanju učinka srpskog dela Mešovite komisije o Stepincu, upravo u „Novostima” od 15. jula. On za „Novosti” predstavlja i crkvene i naučne krugove, a njemu se pričinjavaju igre u režiji političkih i drugih činilaca. On gromopucateljno, ali sasvim neutemeljeno, proglašava: Hrvati odneli pobedu! Nije nego…

Na njegovu žalost i na žalost „Novosti” i njihovih novinara koji, svesno ili nesvesno, pišu kao članovi hora pod dirigentskom palicom zagrebačkog Kaptola, situacija je potpuno drugačija: srpski deo zajedničke komisije, zajedno sa vrhunskim srpskim istoričarima, izneo je, za pravoslavno shvatanje života i svetosti, za pravoslavni etos, snažne i ubedljive argumente za svoje stavove. Istina je da te argumente hrvatska strana u dijalogu nije prihvatila, kao što ni naša strana nije prihvatila njene argumente. To znači izraz „i dalje različita tumačenja” (interpretacije) dveju strana, a ne prihvatanje Stepinca kao svetitelja i mučenika od strane srpskog dela Komisije, kako bezočno i besramno imputiraju novinari „Večernjih novosti”. U skladu sa postignutim dogovorom, bez obzira na falsifikate, pritiske i kampanju koju u Hrvatskoj vodi Kaptol, a u Srbiji neznaveni propagatori kaptolske „istine” o Stepincu, poput urednikâ i novinarâ „Večernjih novosti”, Srpska Pravoslavna Crkva neće iznositi u javnost argumentaciju naše strane sve dok se rad Komisije potpuno ne privede kraju, osim ukoliko kolege iz Zagreba u međuvremenu ne prekrše dogovor.

Naposletku želimo da izrazimo žarku želju i uputimo molitvu Gospodu da, zarad čitalaca i zaposlenih, odgovorni u državi nađu rešenje za opstanak „Večernjih novosti“, a da ih ubuduće vode ljudi koji spas od finansijskog bankrota neće tražiti u duhovnom i moralnom bankrotu, odnosno služenju onim krugovima koji nam ne misle dobro.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije,
predsednik srpskog dela Mešovite komisije
za dijalog o Stepincu, i članovi iste:
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije,
episkop bački Irinej,
episkop slavonski Jovan i
prof. dr Darko Tanasković