Svaka loša vest ili nesreća u Srbiji dobije na desetine naslova i bar još toliko podnaslova. Ko će pre da objavi više detalja ili još bolje fotografija o nesreći ili zločinu – utrkuju se novinari tabloidnih medija.
„Ja bih rekla da je uvek u pitanju tiraž, broj klikova, lajkova, ali to ne sme da bude opravdanje. Novinar, ali i urednik mora da ima taj duh saosećajnosti i mora da bude svestan da su oni ti koji nameću teme“, kaže Kristina Kovač iz Udruženja novinara Srbije.
Iako tabloidi svuda u svetu senzaciju traže baš u crnoj hronici u malim sredinama takvo izveštavanje je izraženije i bolnije.
„Informacija, kada je u pitanju neki tragičan slučaj, jeste informacija od javnog značaja, ali nije u interesu javnosti da se o njoj detaljno izveštava, da se time vređa žrtva i porodica“, kaže Kristina Kovač.
„Ne daje se analiza, ne daje se kontekst događaja, ti izveštaji su često proizvoljni, iznose se poluinformacije i detalji istrage. Takođe, ono što je strašno ne poštuje se žrtva, ne poštuje se njena porodica i ne poštuje se novinarska etika“, kaže Maja Vukadinović, medijski stručnjak..
Uspavana novinarska etika može da ima brojne posledice.
Kako bi se sprečilo neetičko ponašanje, neka vrsta kazni mogla da bude rešenje za takve medije, kaže Maja Vukadinović
Prema njenim rečima, medijska pismenost mogla bi da bude rešenje na duge staze.
Medijska pismenost u Srbiji zakucala je tek na vrata srednjih škola, dok npr. mali Francuzi o tome kako treba da biraju i čitaju vesti uče već u osnovnoj školi.
Video prilog RTS-a pogledajte ovde.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.