„Mi pokušavamo da uputimo poruku novinarima da pokušaju da se stave u cipele onih o kojima pišu. Ako se posle teksta osećaju osnaženo da prijave nasilje, ako osete da je društvo uz njih, onda je to dobar tekst“, poručuje Nestorov.
Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže da NUNS pokušava da utiče da se takvi sadržaji smanje,
„Prijavljujemo Regulatornom telu, Savetu za štampu, Savet za štampu dobro radi svoj posao, kod Rem-a je to malo drugačije. Što više treba prijavljivati, kada god građani vide takav sadžraj da prijave. Kodeks novinara zavisi od medija do medija, ali u većini slučajeva se često krši kodeks“, dodaje ona.
Babić kaže da takvim tekstovima kumuje i neznanje, jer kada je u pitanju pravna terminologija, novinari nisu najbolje edukovani.
„To bi se rešilo edukacijom i treninzima, ali nisam sigurna koliko su novinari zainteresovani za te treninge. I ne znam koliko koriste namerno te termine zbog čitanosti“, navela je Babić.
Aleksandra Nestorov naglašava da ako nakon objavljivanja takvih priča izostaje reakcija kao kritika i osuda, onda se šalje poruka da su takvi sadžraji normalni.
„Umanjuje se problem, jer ako vi krivično delo i zločin prema ženama nazovete porodičnom svađom onda je to umanjivanje problema. Ako imate nasilje u rijalitijima, a niko ne reaguje, onda je poruka koja se šalje ljudima koji to gledaju da je to normalno ponašanje. Nas kontaktiraju ljudi koji su do te mere uznemireni, traže od nas da reagujemo i zaštitimo učesnice ovih programa. Nemamo adekvatnu reakciju na ovaj tip sadžraja, neophdono je pooštravanje mera, pošto opomene ne daju rezultate“, rekla je Nestorov.
Ona je rekla da Autonomni ženski centar reaguje ka različitim telima – REM-u, Savetu za štampu, Tužilaštvu, a obraćali su se i Ministarstvu kulture.
„Nisu ova tela nema, REM izdaje opomene, Savet za štampu odlučuje pozitivno, novine objave da su prekšrile kodeks i nastavljaju da ga krše. Poenta je što mere nemaju efekta. S druge strane, da mediji ne izveštavaju o ubistvima žena, ne bismo imali na raspolaganju ove podatke jer ih džava ne objavljuje. Tako mi pratimo šta se dešava i možemo da ukazujemo na propuste“, kaže ona.
Maja Babić kaže i da građani mogu da prijavljuju najteže oblike i da prepoznaju sadržaj koji nije adekvatan.
„Bila bi dobra praksa ako bi rem krenuo samoinicijativno da podnosi prijave. Profesionalno je da se poštuje kodeks novinara i da se ne otkriva identitet žrtve, REM ima pravilnik koji se odnosi na izveštavanje o maloletnim licima. Da se izveštava istinito i objektivno, da se sadržaj prilagodi, bez neprijatnih slika, krši se često i pretpostavka nevinosti“, kaže Babić.
Ja kao novinar moram bolje da znam od onih koje intervjuišem na koji način da priča može da se doživi u javnosti, poručuje Aleksandra Nestorov.
„Imate emisiju DNK kada je učesnik ubio učesnicu. Novinari i urednici i oni koji se reklamiraju ulaze u duboke i osetljive porodične odnose, bez znanja da prepoznaju da li postoji neka žrtva ili nasilnik. Ja pitam te ljude, da li se nekada pitaju da li sam mogao nešto da uradim i da to sprečim. Niko nije prepoznao kao alarmantno. Moramo da budemo spremni, ako ulazimo u porodične odnose moramo da budemo spremni na ono što tamo zateknemo“.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.