Nestorović: Nisam rekao da Srbi imaju „lavovske gene“ koji ih štite od korone

Izvorni članak je objavljen 10.03.2020. (Alo)

„Italija je posle Kine zemlja sa najvećem brojem umrlih od koronavirusa, a pulmolog Branimir Nestorović objašnjava da su slabi italijanski geni i loša opremljenost bolnica krivi za ovako poraznu statistiku. Doktor ističe da Srbi nemaju potrebe da brinu jer imaju pravu lavovsku genetiku“, piše Alo.

Branimir Nestorović za Raskrikavanje tvrdi: nije rekao da Srbi imaju lavovske gene niti je o Srbima uopšte govorio sa novinarkom Alo-a. Ona ga je, kaže, pozvala juče sa pitanjem zašto Italijani toliko masovno obolevaju.

„Ja sam samo rekao da je naša genetska struktura potpuno drugačija pa je ispao taj naslov da imamo lavovske gene“, kaže Nestorović.

Na pitanje šta znači da je naša genetska struktura „potpuno drugačija“, on objašnjava:

„Koronavirus pokazuje afinitet za jedan specifični protein ACE2. Svi imaju taj protein u plućima, ali oni koji imaju specifičan oblik tog proteina lakše vezuju virus i razvijaju pneumoniju. Ostali imaju blage oblike. Taj takozvani polimorfizam je naročito izražen kod naroda istočne Azije, a izgleda da i Italijani imaju visoku učestalost tog proteina. Tako se objašnjava zašto je kod njih velika stopa smrtnosti“, kaže on.

Ipak, Nestorović kaže da je i to za Italijane na nivou spekulacije, jer dokaza nema. Izvor za ovo su mu, kako navodi, skora istraživanja kineskih naučnika.

„Objašnjenje za Kineze je jasno da imaju taj protein u plućima, a ovo za Italijane nije dokazano, ali nema ništa pametnije, nema nikakvog normalnijeg odgovora koji bi objasnio ovoliki mortalitet kod Italijana. A to je zanimljivo, jer se virus ponaša potpuno netipično“, navodi on.

Nestorović nije znao da objasni zašto bi taj specifični protein imali Italijani, ali ne i mi, koji smo po genetskoj strukturi sličniji njima nego Azijatima.

Sve je to, tvrdi, rekao i novinarki Alo-a, ali ništa se nije našlo u tekstu. Pisanje Alo-a i drugih tabloida nije ranije demantovao jer, kako kaže, neće da se bavi time, „ionako je sve to jedna ista redakcija“.

Iz ovog tabloida na pitanja Raskrikavanja o ovome nisu odgovorili.

Nestorović, poznat po izjavi da je reč o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“ i da žene štiti estrogen te slobodno mogu u šoping u Italiju, za Raskrikavanje i dalje tvrdi da situacija uopšte nije alarmantna i da je ovde ozbiljna samo – panika.

Na pitanje kako nije alarmantno što je za par meseci u svetu umrlo 4.000 ljudi, on kaže:

„To je malo. Nemojte da se ljutite ali to je strašno malo. Prema podacima SZO, od sezonskog gripa ove zime je umrlo 88.000 ljudi“, kaže on.

Novinarka: Kako to da onda u svetu vladaju ove mere kontrole i panika?

„Ne znam šta da Vam kažem. (…) Ja mislim da je to što se dešava znatno van medicine. Vidite juče šta se dešavalo, pad petrodolara, berze itd. Mislim da je sve ovo pokriće za neke krupnije priče koje se odigravaju“, navodi on i dodaje da je virus pokrenuo ekonomsku lavinu.

Kako kaže, ne misli da je virus namerno napravljen u laboratoriji i tvrdi da su to teorije zavere, ali ističe da je priča „mnogo čudna“.

Za svoju raniju izjavu- da žene mogu slobodno u šoping – Nestorović tvrdi da je šala, te da su njegove reči stavljene u pogrešan kontekst.

Stojković: Neozbiljne tvrdnje

Naš poznati genetičar Miodrag Stojković ističe da je jako neozbiljno tvrditi da Srbi kao narod imaju gene koji ih štite od virusne infekcije, jer se automatski postavlja pitanje – na osnovu kojih činjenica se to tvrdi.

„Najpre, takva naučna, medicinska studija ne postoji, drugo – koronavirus se proširio skoro po celom svetu, pa i kod nas, što znači da je čovek, bez obzira na pripadnost univerzalno prijemčiv za virus. U suprotnom, to bi značilo da ljudi koji su u Srbiji, ili Srbi koji rade u inostranstvu ili na brodovima, a nažalost su zaraženi, nisu Srbi jer nemaju superiorne srpske gene?“, kaže Stojković za Raskrikavanje.

On dodaje da razlika u genetskom materijalu između nas i Italijana svakako postoji, ali ona postoji i među blizancima.

„Zato tvrditi da mi imamo lavovske gene a neko drugi vrapčije, mačije, ajkula, drakula, nije priča za ozbiljne medije i izjave stručnjaka, već kafanske doskočice“, navodi ovaj naučnik.

Šta treba da znate o koronavirusu?

Virus COVID-19 (corona virus desease 2019) je poseban soj koronavirusa koji je „buknuo“ decembra prošle godine u Kini i u međuvremenu se proširio na ostatak sveta. U ovom momentu (utorak, 10. mart), u svetu je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije registrovano preko 113.600 obolelih u 110 zemalja i regiona, a umrlo je nešto više od 4.000 ljudi.

Najviše slučajeva je u Kini (oko 81.000), a potom sledi Italija sa više od 9.000 obolelih. U toj zemlji je umrlo preko 300 ljudi.

U Srbiji su zasad registrovana četiri slučaja.

Kako se navodi na sajtu Batuta, ukoliko ste zaraženi, potrebno je maksimalno do 14 dana (a u proseku oko pet ili šest) da vam se pojave simptomi. Ljudi su najzarazniji kada imaju simptome, ali mogu preneti virus iako ih još uvek nemaju.

Koji su simptomi?

Virus može da izazove blage ili teže simptome. Blagi su slični običnom, sezonskom gripu: povišena temperatura, kašalj, otežano disanje, bol u mišićima i umor. Neki pacijenti mogu da osećaju bolove u telu, zapušenost ili curenje nosa, bol u grlu i dijareju. Kako navode iz SZO, 80 odsto ljudi se oporavi od bolesti bez ikakvog posebnog lečenja.

Kod teže kliničke slike – koja se razvije u 6 posto slučajeva – javlja se teška upala pluća, akutno otežano disanje, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt.

Podložniji razvoju teške kliničke slike su starije osobe i osobe s hroničnim bolestima – povišeni pritisak, srčane bolesti, dijabetes, poremećaj jetre i bolesti disajnih puteva.

Ukoliko pripadate osetljivoj grupi stanovništva, posebnih preporuka za vas nema, osim da se pridržavate opštih uputstava.

Kako se prenosi?

Virus se, kako se dosad zna, prevashodno prenosi preko sitnih kapljica iz nosa i usta koje se šire kada osoba diše ili kašlje. Ove kapljice padaju na okolne površine, i virus možete da unesete u telo ako dodirujete te površine a onda dodirnete oči, nos i usta. Zato je važno redovno i temeljno prati ruke.

Takođe, moguće je da virus uđe u organizam i ako udahnete te kapljice iz disajnih puteva od zaražene osobe koja ih iskašlje ili izdahne. Zbog toga je preporuka – od bolesne osobe se udaljite najmanje dva metra.

Preporuke SZO i Batuta: Kako da se zaštitite?

1. Redovno i temeljno (najmanje 20 sekundi) perite ruke sapunom i vodom, ili ih trljajte alkoholom za dezinfekciju.

2. Udaljite se najmanje metar ili dva od osobe koja kašlje ili kija.

3. Ne dodirujte nos, usta i oči.

4. Pokrivajte usta i nos laktom ili maramicom kada kašljete i kijate, a potom maramicu odmah bacite.

5. Ukoliko se ne osećate dobro, ostanite kod kuće. Ako imate groznicu, kašljete ili teško dišete, idite kod lekara.

6. Izbegavajte putovanja u „žarišta”, posebno ako ste starija osoba ili imate dijabetes, plućne ili srčane bolesti.

7. Izbegavajte masovna okupljanja i boravak u prostoru gde se nalazi veliki broj ljudi.

Ukoliko ste u poslednjih 14 dana posetili zaraženo područje:

1. Izolujte se sami kod kuće ako počnete da se osećate loše, čak i sa blagim simptomima poput glavobolje, blage temperature (37,3 stepena ili više) i curenja nosa, dok se ne oporavite. Bitno je da imate nekog ko će vam donositi hranu, kao i da nosite zaštitnu masku.

2. Ako razvijete teže simptome – groznicu, kašalj i otežano disanje – javite se lekarima što pre.

Detaljne podatke o simptomima i merama prevencije možete naći na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (na engleskom), na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut, na sajtu COVID-19.rs …

Šta da radite ako sumnjate da ste zaraženi?

Ukoliko imate neke od simptoma i sumnjate da imate koronavirus – jer ste ili putovali u rizično područje ili došli u kontakt s nekim ko je putovao – preporuka Ministarstva zdravlja je da ne idete u Dom zdravlja ili bolnicu kako ne biste dodatno širili infekciju.

Umesto toga, treba da pozovete neki od brojeva telefona lokalnih instituta za javno zdravlje, gde ćete od epidemiologa dobiti instrukcije o daljem postupanju.

Telefoni su otvoreni od 8 do 22 sata, a brojeve možete naći ovde.