Nezavisno telo iz Luksemburga: REM pogrešno predstavio delove izveštaja o N1

Foto: Marko Risović

„Luksemburg je bio i još uvek je zemlja domaćin mnogim medijskim servisima čiji su programi namenjeni publici u državama članicama EU ili trećim zemljama. Među više od 400 usluga pod jurisdikcijom Luksemburga, u okviru kojih velika većina cilja publiku van Luksemburga, neki od njih se obraćaju i srpskoj publici“, navode u saopštenju.

Pojašnjavaju da od 2021. godine REM redovno slalo ALIA-i žalbe u kojima se dovodi u pitanje sadržaj raznih programa.

„Na luksemburškom regulatoru je bilo da analizira žalbe u skladu sa luksemburškim zakonom i njegovim internim propisima. Ovaj postupak je regulisan principom zaštite javnosti od štetnih i nelegalnih audiovizuelnih sadržaja, a podrazumeva ispitivanje svih osnovnih elemenata i argumenata, a zatim i odluke u skladu sa važećim luksemburškim zakonom“, kažu iz ALIA.

Neke od žalbi koje je ALIA-i uputio REM, dodaje se, tiču se navodnih napada na čast ili dostojanstvo srpskih političkih ličnosti ili govora mržnje u nezavisnim srpskim medijima.

„S obzirom na ozbiljnost navoda koji se odnose na suštinsko pitanje principa slobode izražavanja i slobode štampe, vrednosti kojima se ALIA, kao nezavisno i nepristrasno telo, zalaže, Uprava ALIA je krajnje oprezna u postupanju u istražnim postupcima u vezi sa ovim slučajevima. ALIA se takođe redovno suočava sa zahtevima srpskih novinara i sa pritužbama koje su podneli srpski mediji pod juristikcijom Luksemburga koji, prema sopstvenim izjavama, sprovode uređivačku politiku nezavisno od bilo kakvog spoljnog mešanja u vezi sa napadima za koje tvrde da doživljavaju u Srbiji“, naglašavaju.

A što se tiče odluke u vezi sa dokumentarnim filmom „Fikus za šefa“, ALIA je saopštila da je prevod odluke koji je objavio REM – „delimično izmenjen“.

„Nedavna odluka Saveta ALIA o sadržaju emisije ‘Fikus za šefa’ a koja je emitovana na TV N1, poziva na ‘razrađeniji stav’ o načinu na koji je regulatorno telo za medije u Srbiji (REM) odlučilo da saopšti odluku ALIA i učini je dostupnom srpskoj javnosti putem svoje web stranice. Na primer, odluka ALIA-e je izmenjena tako da su logo ALIA, zaglavlje i fusnota ostali, ali su delovi izveštaja delimično pogrešno predstavljeni. Isto važi i za prevod na ćirilici gde je potpis predsedavajućeg ALIA kopiran (takođe bez zahteva za autorizaciju) u dokumentu koji je predstavio REM“, tvrde iz ALIA.

Ovaj nezavisni organ iz Luksemburga smatra da je „selektivna upotreba ovih elemenata, bez eksplicitne saglasnosti ALIA, bez ikakvih naznaka promene originalnog dokumenta ili oznake da je to prevod, daje lažni kredibilitet proizvedenim dokumentima od strane REM-a“.

„Dok ALIA pozdravlja napore REM-a da učini dostupnim dokumente ALIA na srpskom jeziku radi lakšeg pristupa informacijama, istovremeno insistira na pravilnom prenosu i prevodu, u cilju očuvanja integriteta zvaničnog dokumenta, posebno kada nisu objavljeni u celini ili ako su modifikovani“, poručuju iz ALIA.

Nakon objavljivanja odluke, uprava ALIA je obaveštena da je „REM izdao dopunsko saopštenje čiji je zaključak da se REM nada da će odluka ALIA-e navesti provajdera usluga da se uzdrži u budućnosti od diskreditacije političara emitovanjem izveštaja kao što je onaj o premijerki Brnabić, koji je ALIA razmatrala“.

„Ovaj zaključak navodi Upravu ALIA da oštro osudi bilo koji pokušaj srpskog regulatora da iskoristi odluke ALIA za diskreditaciju srpskih medija i dovede ih u poteškoće u ostvarivanju svojih ciljeva, odnosno pružanja nepristrasnih i izbalansiranih informacija i ostvarivanju slobode izražavanja i novinarstva“, naveli su iz Luksemburga.

ALIA zbog toga podseća REM na njegovu „dužnost nepristrasnosti, kao i obavezu transparentnosti, potpunosti i iskrenosti u obradi i deljenju informacija dobijenih od ALIA u cilju efikasne saradnje i poštovanja među regulatorima“.

Manipulacija činjenicama

I N1 je nedavno saopštila da REM „nastavlja da manipuliše činjenicama i nastavlja sa pritiskom na televiziju N1, umesto da obavlja svoju ulogu nezavisnog tela odgovornog za uređenje oblasti elektronskih medija i kontroliše medije nad kojima ima nadležnost“.

U saopštenju u kojem su preneli stav nadležnog luksemburškog medijskog regulatora (ALIA), povodom emitovanja jedne od emisija iz serijala ”Junaci doba zlog” na N1, REM je selektivno izostavio činjenice koje su važne u sagledavanju kompletne slike kao i karakteru opomene koja je izrečena ali i one koje predstavljaju kritiku njihovog rada.

Svojim ponašanjem, REM se uporno trudi da diskriminiše medije poput N1 u odnosu na one kojima je dao nacionalne dozvole a koji sa njihovim prećutnim odobrenjem šire govor mržnje, pokazuju fizičko nasilje, dele uputstva kako da se neko ubije, intervjuišu osuđene kriminalce, prikazuju pornografiju. Više puta je do sada REM pokušavao da podnese prijave protiv N1 nadležnom regulatoru u Luksemburgu i do sada nikada nije utvrđeno da smo učinili povrede koje bi nam REM stavljao na teret.

O tome da ALIA nije našla povredu, REM nikada nije obaveštavao javnost, a pogotovo ne dva puta u roku od nedelju dana.

REM je svesno prećutao nalaze relevantnih službi luksemburškog regulatora, uključujući i jasno osporavanje kvalifikacija koje nam je REM stavio na teret – da je N1 u emisiji „Fikus za šefa“ povredio dostojanstvo premijerke Ane Brnabić, da je u pitanju govor mržnje i trivijalizacija zločina nacista.

Obrađivač predmeta u ALIA je ukazao da trenutni politički kontekst u Srbiji, kao i istorijski i filozofski okvir u odnosu na koje bi se morala posmatrati konkretna referenca nalaže da se ona tretira kao „otvorena kritika politike vladajuće stranke a ne govor mržnje usmeren prema Ani Brnabić“.