Niko ne može biti osuđen za navodno krivično delo, nego samo za konkretno

„Tanjug ne prenosi samo činjenice vezane za krivično postupak, nego se vrednosno opredeljuje u odnosu na krivično delo, negirajući njegovo postojanje, uprkos suprotnoj sudskoj odluci“

Pre dva dana nepostojeća novinska agencija Tanjug objavila je presudu Okružnog suda u Splitu kojom je penzionisani general-major Jugoslovenske narodne armije Borislav Đukić osuđen na 10 godina zatvora „za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva“, što je nepostojeći izraz u pravničkoj terminologiji.

S obzirom na to da Tanjugove vesti obilato prenose mediji u Srbiji, ovu lažnu formulaciju jednog od najtežih krivičnih dela ovoga puta preneo je velik broj medija u Srbiji, ali i u regionu.

Večernje novosti su na svom portalu dodatno skandalizovale agencijusku vest menjajući naslov teksta koji u njihovoj izvedbi glasi: SRAMNA PRESUDA: Hrvati osudili srpskog generala Đukića u montiranom procesu.

Činjenica koju niko ne spori jeste da je Okružni sud u Splitu u ponovljenom postupku doneo presudu prema kojoj je general Đukić osuđen da je kao komandant motorizovane brigade Kninskog korpusa tadašnje Vojske SAO Krajine postupao suprotno Ženevskoj konvenciji i organizovao rušenje brane HE Peruća s ciljem potpunog potapanja gradova Sinja, Omiša i Trilja.

Novosadski advokat Veljko Milić u izjavi za VOICE skreće pažnju javnosti na činjenicu da u pravosuđu ne postoji pojam navodnih krivičnih dela, pa samim tim niko i ne može biti osuđen za navodno krivično delo.

„U krivičnom postupku se sudi za konkretna krivična dela i dokazuje se da li ih je neka osoba izvršila ili nije. Prema tome, ukoliko je neko osuđen, onda je uvek osuđen za konkretno krivično delo, dok ukoliko se utvrdi da nije učinio krivično delo ta osoba biva oslobođena“, kategoričan je Milić

Prema njegovim rečima, kada se napiše da je neko osuđen za navodno krivično delo, time se javnosti šalje poruka da je neko osuđen za nešto što zapravo nije krivično delo.

„U konkretnom slučaju Tanjug ne prenosi samo činjenice vezane za krivično postupak, nego se vrednosno opredeljuje u odnosu na krivično delo, negirajući njegovo postojanje, uprkos suprotnoj sudskoj odluci“, zaključuje Milić.