Novinarka RTS-a omogućila Dačiću da bira o čemu će pričati u emisiji, javni servis ćuti

Umesto da režija prebaci na reklame tokom reprizne emisije Nade Gogić prošlog četvrtka u kojoj je gostovao Ivica Dačić, slika i ton su nastavili da se emituju iz studija, pa su gledaoci mogli da vide i čuju ćaskanje između njih dvoje.

„Da nastavimo o ovome, pa da pričaš o Zorani, o Bajatoviću“, rekla je Gogić Dačiću. Na to je on je rekao: „Neću bre, kakav Bajatović“, a ona mu praktično „aminovala“ da bira o čemu će pričati: „Nećeš, pa pretpostavila sam, ajmo Vašingtonski sporazum i izbori na Kosovu“, i sugerisala mu je kroz smeh i „Đilasa ako hoćeš pomeni“.

Na to je Dačić počeo da govori kako su sve to „amateri“, a ton je stišan.

Snimak je dospeo u javnost tek juče zahvaljujući jednom korisniku Tvitera, jer se ovaj „detalj“ mogao videti samo u reprizi emisije u 3 ujutru. U redovnom terminu, reklame su uredno emitovane.

Pozdrav @RTS_Vesti
Kako ste? pic.twitter.com/CeITT0VNP3

— bake & deke™ (@BoraKonj) December 29, 2020

Zašto je omogućila Dačiću da bira o čemu mu se dopada da govori, zašto mu sugeriše da „spomene“ Đilasa i zašto intervjuiše sagovornika prema kome nema profesionalnu distancu, neka su od pitanja na koja Raskrikavanje nije uspelo da dobije odgovor od Nade Gogić. Ona nije odgovarala na pozive i poruku novinarke Raskrikavanja, a na telefon se nije javljao ni urednik informative RTS-a Nenad Lj. Stefanović.

Urednik portala RTS-a Zoran Stanojević – koji s vremena na vreme učestvuje u debatama koje se tiču rada javnog servisa – odbio je da komentariše jer nema dozvolu.

„Govorim onda kada imam odobrenje da o tome govorim. Postoji neki red u svakoj ozbiljnoj firmi ko govori o politici firme i kada“, rekao je on i uputio nas na pres-službu.

Mali dogovor među prijateljima

Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka, koji se između ostalog bavi i novinarskom etikom, za Raskrikavanje kaže da je reč o „udvoričkom novinarstvu“ koje je zapravo – propaganda.

„Novinari, ako žele da to ostanu, ako ne žele da se pretvore u u propagandiste, ne smeju nikad sebi da dozvole da pređu tu granicu i da dozvole sagovornicima da biraju ono o čemu žele da govore. Njih dvoje kao da su izašli na kaficu, sve to izgleda kao mali dogovor među prijateljima o tome šta da se drugu Ivici nabaci na volej i kako da poentira u intervjuu“, kaže Gunjić.

On smatra da novinari ne bi trebalo da budu prijatelji sa političarima, a ako to jesu – ne treba da ih intervjuišu.

„Radi se o azbuci novinarske etike i odnosa sa sagovornicima i izvorima – ukoliko ste privatno prijatelji onda nemate potrebnu profesionalnu distancu i ne možete da radite intervjue sa tom osobom. Kraj priče. A posebno ako radite na javnom servisu. Ili neka lepo napišu u uglu ekrana PROMO, kako bismo svi znali o čemu se tu radi“, zaključuje urednik Cenzolovke.

U Kodeksu novinara Srbije, koji definiše sprečavanje korupcije i sukoba interesa, navodi se da bi novinar trebalo da „učini sve da izbegne situacije koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa, stvarnog ili prividnog, i koje bi mogle da ga navedu da kompromituje svoj ili ugled profesije“. Između ostalog i time što neće izveštavati o ljudima sa kojima je u prijateljskim odnosima.

Osim toga, navodi se da je novinar pre svega odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima, i da tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, poput funkcionera.