Novinarstvo između etike i etikete (VIDEO)

Mediji u Srbiji su kao i društvo, polarizovani, a novinari, koji bi morali da budu neutralni, zbog nepristrasnosti često ispaštaju. Napadani su ne samo ako nisu na pravoj starni, već i ako se oceni da ne mrze dovoljno. Ukratko, ovo je slika današnjih medija viđena očima učesnika jučerašnje trbine Udruženja novinara Srbije (UNS) “Novinari ili politički protivnici”, održanoj u kraljevačkoj biblioteci “Stefan Prvovenčani”.

Da li je novinarska etika u nestajanju ako postoji potreba za njenom definicijom, pitanje je kojim je novinar, pisac i član UNS-ovog Suda časti Muharem Bazdulj započeo ovu tribinu.

“Novinarstvo je u trci za senzacionalizmom izgubilo trku za etiku. Kodeks nije dovoljan – onima koji ga se pridržavaju ne treba, onima koji ga se ne pridržavaju takođe ne treba. Šta su sankcije za ove druge – isključenje iz udruženja? Zato su novinarima potrebne licence, jer ako zna da može da je izgubi i da nakon toga neće moći da prehranii porodicu onda će se pridržavati kodeksa – istakao je bivši urednik dopisništva RTS-a i bivši član Suda časti UNS-a Kosta Garić.

Da etika nije formula, već standardi oko koji se struka dogovara, podsetila je predsednica UNS-ovog Suda časti i kolumnistinja “Nedeljnika” Ljiljana Smajlović.

– Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuje svima pravo na slobodu izražavanja. Zbog tog člana licence nisu prihvatljive i ne postoje u celoj Evropi. Novinari koji se ne pridržavaju Kodeksa uglavnom nisu članovi udruženja. Razočarani smo situacijom u novinarstvu, čini nam se da ne biva bolje, ali mislim da ova profesija nije tako nemoćna. Novinari ipak imaju moć, ali njom moraju da se služe – kazala je Ljiljana Smajlović.

Laž i internet su dobitna kombinacija za haos u srpskom novinarstvu, mišljenja je Goran Avramović, glavni i odgovorni urednik RTV KIM i član suda časti UNS-a. Analiza uticaja lažnih vesti na situaciju na Kosovu i Metohiji pokazale je da je svakog drugog ili trećeg dana u srpskim medijima na naslovnim stranama bilo najave rata.

– Rat je naša najjeftina reč. Čak 34 odsto naslova su imali tu reč u naslovu. Recimo, od aprila 2016. do marta 2017. Srpski telegraf je na 155 naslovnica najavio rat, dok je Informer to učinio na 100 prvih strana. Dakle, svakog drugog ili trećeg dana imali smo najave ratova, što globalnih, što sa zemljama u regionu, a naposletku i građanskih – kazao je Avramović.

Za novinarstvo nisu zabrinuti samo novinari, već i kulturni radnici.

Direktor kraljevačke biblioteke mr Miša Milosavljević istakao je da se razjedinjenost u društvu odslikava na razjedinjenost u medijima.

– Šta su to nezavisni mediji? Od koga su nezavisni? Polaritet je i te kako prisutan, a potpuno nezavisnih medija gotovo nigde nema. Situacija na lokalu je izuzetno teška, privatizacija je uništila brojne medije, a novinari su prinuđeni da rade više poslova kako bi prehranili porodice – istakao je Milosavljević.
Učesnici tribine dotakli su se koncepta sufinansiranja medija, koje ipak nije dalo željene rezultate. Tom prilikom Ljiljana Smajlović je navela da je pitanje finasiranja ključno i podsetila da je Švedska do skoro dotirala izlaženje drugog lokalnog lista samo kako bi obezbedila pruralizam mišljenja.