NS uživo: Od platforme korisne za građane do SNS uživo

Priča o Nikoli Biliću i Stefanu Koprivici, momcima koji stoje iza NSU, ima filmski potencijal. Scenario bi počinjao tako što dva mladića u učmaloj medijskog sredini pronalaze veliki brisani prostor u čijem je središtu publika. Jednu fotografiju Novosađana koji se sunčaju na pešačkom ostrvu Nikola deli na svom Fejsbuk profilu, a mejnstrim mediji je prenose. Bio je to znak da se mora delati.

U početku, kako pravilo pristojne dramaturgije nalaže, stvari ne idu baš glatko. Lajkovi ne pristižu kako se očekuje. Međutim, posle nekoliko dana iznenada se pojavljuje neočekivana sila koja rešava stvar i – kreće ekspanzija. Fotografija sa cenovnikom „Ako vas traži žena“ prikupila je više od 3.000 lajkova, a stranici je pomogla da se brzo proširi među Novosađanima. U naredna dva meseca sakupiće više od 10.000 pratilaca, a taj broj će nastaviti da raste sve više i brže.

Brzi prelaz u sadašnjost. Četiri godine kasnije NSU prati više od 100.000 ljudi, sa ciljanom novosadskom publikom, radi se o uticajnom mediju na lokalu. Iako su zadržali svoju osnovnu ideju da Novosađanima donose uglavnom servisne informacije, zanimljivosti i crnu hroniku, NSuživo postao je veoma čitan sajt, koji je dovoljno kontroverzan da zbog njega na gradskim fasadama neko ispisuje grafite „SNSuživo“.

Za građane od građana

Na početku svog rada NSuživo objavljivao je fotografije i snimke sa gradskih ulica. Saobraćajne nezgode, izgubljene stvari, razna okupljanja, crna hronika, fotografije običnih ljudi – sve se to moglo naći na stranici.

Po samom priznanju NSU, 90 odsto sadržaja slali su sami građani. Na to da stranica postane popularna među Novosađanima uticala je brzina reagovanja, ono što bi neko poslao u inboks – vrlo brzo bi se našlo na početnoj strani. Građani su imali osećaj korisnosti, a stranica, s druge strane, korist od lajkova.

Popularizovanju su pomogli i sami mejnstrim mediji, koji su u NSU pronalazili odličan izvor informacija. Dok su novinari proveravali sve što građani pošalju, stranica je to jednostavno delila. Kao novinaru u redakciji lokalnog novosadskog portala, stekao sam naviku da Uživo sa novosadskih ulica posetim barem jednom-dvaput na sat.

Tokom protesta, članovi NSU prvi put su se suočili sa jačim udarom botova i direktnim vređanjem. Kako su podelili sa publikom na Fejsbuku, nazivani su „sektašima“, „uličarima“

„Imamo motiv da pokrenemo to neko građansko novinarstvo kod nas u Novom Sadu, da ljudi vide da to može da funkcioniše na jedan drugačiji način od komercijalnih medija koji postoje“, ispričao je Nikola Bilić za emisiju „Prepričano“ 2017. godine.

Novinar i stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Norbert Šinković kaže za Cenzolovku da je NSU u jednom periodu bio na tragu građanskog novinarstva. Međutim, ističe da postoji problem sa samim tim pojmom.

„Građansko novinarstvo podrazumeva da građani nekom mediju javljaju informacije i onda novinari, u skladu sa pravilima profesije, proveravaju navode. Novinarstvo ima svoja pravila, kodeks. Stranicu na kojoj vi okačite sadržaj koji vam je neko poslao više bih nazvao inicijativom za širenje informacija, uglavnom servisnih. Moramo da budemo pažljivi i u kontekstu toga da to nije inicijalno građansko novinarstvo, jer ono podrazumeva i učešće nekog medija, što NSuživo, dok je bio stranica, nije bio. Nisu postojali filteri za proveru informacija, koji postoje u profesionalnim medijima“, dodaje Šinković.

On dodaje da posao medija nije da bude najbrži, niti da objavljuje svaku informaciju, već da objavi ono što je provereno i tačno. Brzina je upravo ono što je NSuživo stavljao u fokus. Kako su objasnili jednom prilikom, suština njihovog koncepta je da se bave „instant vestima“, te da je poenta da se plasira vest pre drugih, jer se ona dobija „iz prve ruke, od svedoka sa lica mesta“.

„Kad nismo sigurni za neke stvari, stavimo da je nezvanično, čisto zbog neke sigurnosti“, objasnili su kako su rešavali potencijalne sumnje.

Ono što je bilo svojevrsno osveženje za Novosađane jeste da su se na stranici mogli podeliti i komunalni problemi, ali nije bilo politike. Građani su mogli da izbegnu pojavljivanje političara koji su iskakali iz svih ekrana. Tako je barem bilo neko vreme.

Protesti protiv diktature i promena politike

Nakon izbora 2017. godine, studenti u Novom Sadu organizovali su skup na Trgu slobode, iz kojeg su se izrodili veliki protesti „Protiv diktature“, na kojima je u nekim momentima bilo i nekoliko hiljada građana. NSU je još uvek bio samo stranica, ali ti dani predstavljaju prekretnicu za ovu platformu.

Članovi NSU tima izašli su na ulice, uključili kamere i pomno pratili dešavanja na protestima. Već tada dosta popularni, protesti su im pomogli da privuku još veću pažnju. Da je tako, pokazuje i gledanost njihovih video-snimaka sa protesta, koji su im do danas među najgledanijima.

Snimak građana koji s upaljenim telefonima šetaju jednim od novosadskih bulevara dok su na njemu pogašena svetla, pregledan je više od pola miliona puta. NSU sa protesta ima još nekoliko snimaka koji je pregledalo 100.000, 200.000 ili 300.000 ljudi.

Tog perioda se za Cenzolovku priseća tadašnji student i jedan od vođa protesta u Novom Sadu Miran Pogačar.

„Oni su svakodnevno pratili proteste, a njihova stranica je rasla. Da su profitirali iz toga može se videti i po broju pregleda na video-snimcima sa tih događaja. U jednom momentu su se samo povukli. Nisu dali objašnjenje zašto su to uradili. Na kraju, može se slobodno reći da, ako je neko medijski, pa i finansijski profitirao od tih protesta, to su bili oni. Meni je izuzetno krivo da neko ko je imao neposredne koristi od tih protesta potrči posle u zagrljaj SNS-u“, poručuje Pogačar.

„Meni je izuzetno krivo da neko ko je imao neposredne koristi od tih protesta potrči posle u zagrljaj SNS-u“ (Miran Pogačar)

Iz redakcije portala nsuzivo.rs nisu dali svoj komentar na tvrdnje da su postali „SNSuživo“, ali nisu ni odgovorili na druga pitanja koja je Cenzolovka postavila, a  koja se tiču novinara koji čine njihovu redakciju, zatim da li su sve objavljene tekstove sa njihovim potpisom ujedno i napisali članovi redakcije, smatraju li da su dokazali da su servis Novosađana… Od poruke da će „uskoro“ odgovoriti na pitanja prošlo je gotovo mesec dana, a od Bilića ili Koprivice ni reči.

Međutim, u razgovoru za studentski portal Univerzitetski odjek Bilić je poručio da su sa praćenjem protesta iz 2017. godine „prestali kada je to preraslo u neku politiku“ i kada više nije bilo građanskog aktivizma. U narednim mesecima će se pokazati da će NSU, u stvari, sve dublje zadirati u politiku.

Treba istaći i to da su se tokom protesta članovi NSU prvi put suočili sa jačim udarom botova i direktnim vređanjem. Kako su podelili sa publikom na Fejsbuku, nazivani su „sektašima“, „uličarima“, uz poruku da kače slike ulica, kao do tada.

Bilo je primetno i da stranica sve više koketira sa marketingom, što, u suštini, nije iritiralo publiku, koja se odazivala na nagradne igre. S druge strane, onima koji su pratili razvoj stranice od početka je bilo drago da takva lokalna priča može da ubire opipljive plodove.

Ipak, delu onih kojima je bilo drago zbog razvoja stranice, sve više je smetalo prisustvo političara na fotografijama, prvenstveno gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. Bila je to „naivna umetnost“ gradske PR službe, a stranica je prenosila fotografije uz saopštenja o započetim radovima, otvorenim manifestacijama…

Pretvaranje u sajt, novac od Grada, problematično izveštavanje

U novembru 2017. godine Bilić i Koprivica odlučili su se na veliki korak – od prvobitnog fokusiranja na platformu u vidu stranice na društvenoj mreži, prelaze na sajt. Dogodila se i promena vizuelnog identiteta, pa se od svetloplavog logoa pretvara u crveni, što je karakteristično za tabloidna glasila. Vrlo brzo je stigla i prva nagrada, pa im PC Press dodeljuje nagradu Glas publike.

Medij je registrovan u januaru 2018. godine, a već u junu na gradskom konkursu za projekat „Novi Sad uživo“ dobijaju 1,5 miliona dinara, što je jedna od većih suma koje su dodeljene nekom mediju na prošlogodišnjem konkursu. Iako sajt i dalje građanima nudi potrebne servisne informacije ili uvek čitanu crnu hroniku, zanimljivosti iz sveta i Srbije, primetna je doza neprofesionalnog izveštavanja kada su u pitanju političke teme.

„To nije inicijalno građansko novinarstvo, jer ono podrazumeva i učešće nekog medija, što NSuživo, dok je bio stranica, nije bio. Nisu postojali filteri za proveru informacija, koji postoje u profesionalnim medijima“ (Norbert Šinković)

O aktivnostima ili izjavama opozicije nema mnogo toga, a pojedina saopštenja gradonačelnika Vučevića na portalu se mogu pročitati. Niz negativnih reakcija zbog izveštavanja izazvao je događaj od prošlog leta, kada su se stanovnici novosadskog naselja Liman pobunili protiv planirane izgradnje javnih garaža u njihovom kvartu. Građani su potpisivali inicijativu, ali je portal nsuzivo.rs, uz nepotpisanog novinara, uspeo da pronađe „politički interes“ pojedinih aktera događaja, donoseći „novu pozadinu protesta“. Kako su pisali, mirne proteste žele da obesmisle politički akteri koji kroz „raspoloženje komšiluka žele da provuku interese svojih organizacija“.

Jedan od imenovanih koji daju „novu pozadinu“ jeste i naš sagovornik Miran Pogačar, koji se na okupljanju Limanaca pojavio kako bi pružio podršku sugrađanima.

„Relativno bizaran događaj. Pošto NSuživo prati deo gradskih dešavanja, naročito one koji se tiču bilo kakvog suprotstavljanja gradskoj vlasti, oni su tu da vide da li nekako mogu da izokrenu priču i da je prikažu u drugačijem svetlu. Tako je bilo i ovaj put, pa su se pojavili ‘politički akteri’ pokušavajući, valjda, da se samopromovišu. Sa takvim smešnim formulacijama oni pokušavaju da naivnom jezičkom akrobatikom stigmatizuju pojedince, te traže načina da olakšaju vlastima da nastave svoje spinove. Drago mi da je ljudi prepoznaju to i da im se podsmevaju prozivajući ih kada pokušaju da objave nešto što iskrivljuje istinu“, smatra Pogačar.

Nedostatke u izveštavanju primećuje i Norbert Šinković, a sve u svetlu aktuelnih protesta „Jedan od pet miliona“. NSuživo isprati ove događaje, uz prebrojavanje okupljenih, uglavnom ne prenosi reči govornika, neretko se u izveštajima pojavljuju kvalifikacije, a katkad umeju i da apeluju sledećim naslovom: „NE POLITIČKOM ETIKETIRANJU: Protesti nisu mesto za promovisanje stranaka“.

„Postoje gruba kršenja nekih pravila, posebno u poslednje vreme u izveštavanju sa protesta, jer je prisutna politička ideologija. Ne postoji izbalansiranost. Zaista bežim od toga da ih nazivam medijem, bez obzira na to što su oni registrovani, jer mislim da je to samo mimikrija. Isto kao što imate i u štampanim ili televizijskim formatima mimikriju novinarstva. Novinarstvo podrazumeva to da ste vi svesni sopstvenih ideoloških matrica kada pišete o nečemu – jedno je šta vi mislite o nekoj stranci, a drugo šta objavite. Posebno je važno kako ćete to da prezentujete, kao proverenu činjenicu ili kao stav, kolumnu, što je potpuno legitimno. Mešati faktografske stvari sa komentarima i predstavljati to kao proverenu informaciju akt je nasilja nad građanima“, kaže Šinković.

Da li je moralo baš ovako?

Da postoje manipulacije u izveštavanju konstatovao je i FakeNews Tragač. NSuživo je objavio da je u jednu od protestnih šetnji krenulo 350 ljudi, što je FNT osporio servisom MapChecking, ali i fotografijama na kojima se vidi veći broj demonstranata.

NSuživo je postao i portal koji, zahvaljujući neimenovanim izvorima, otkriva grehe opozicionih političara. U poslednje vreme tema je lider Pokreta za preokret Janko Veselinović. NSU otkriva njegove navodne malverzacije iz vremena dok je bio direktor „Novosadske toplane“ (od 2002. do 2004. godine).

„Imamo motiv da pokrenemo to neko građansko novinarstvo kod nas u Novom Sadu, da ljudi vide da to može da funkcioniše na jedan drugačiji način od komercijalnih medija koji postoje (Nikola Bilić, 2017)

Iako je potpuno legitimno istraživati prošlost, koliko god ona daleka bila, onih koji pretenduju da jednog dana postanu vlast i pozivati ih na odgovornost, postavlja se pitanje šta je sa malverzacijama koje se dešavaju upravo sada, sa nameštenim nabavkama, problematičnim odlukama, kritikom vlasti bilo od strane građana ili opozicije. To je nešto čime se ovaj portal ne bavi.

Zbog svega navedenog, jedan revoltirani pratilac navodi da „smaraju sa politikom i SNS“, jedna Novosađanka na vest o tome da „članovi ’1 od 5 miliona’ transparentima priželjkuju sukobe pred veliki skup“ u Novom Sadu, postavlja pitanje „da li je potrebno da se potencira odanost SNS-u“, a treći kratko dodaje: „SNSuživo“.

Platforma NSU bila je jedna od retkih uspešnih lokalnih inicijativa u kojima su građani prepoznali potrebu da sa drugima dele informacije za koje smatraju da su važne ili zanimljive. Upravo to je razlog uspeha koji je ostvaren zahvaljujući samim Novosađanima.

Nasuprot tome, portal nsuzivo.rs više nije priča svih Novosađana, već jednog dela ili pojedinaca. Uređivačka politika, bez obzira na to kakva je, jeste pravo svakog medija, pa tako i odluka da li ćete da budete pravi servis građana ili servis neke od političkih opcija. Ipak, u slučaju NSU, ostaje jasno pitanje – da li je moralo da bude baš ovako?