Takođe, u nedostatku takvih informacija a usled potrebe javnosti za istim, pojavljuju se dezinformacije, odnosno „lažne vesti“.
Nedostatak kvalitetnog informisanja i dezinformacije urušavaju bezbednost i kvalitet našeg života i društva.
U pandemiji korona virusa koja je pogodila čovečanstvo u svim delovima planete, ovaj virus je još uvek nepoznanica. O njemu se uči u hodu, i tek ćemo saznavati o posledicama globalnih promena, dobrim i lošim stranama sistema u našim okruženjima.
Na žalost, svako je od nas savremenik obilja informacija sa jedne strane, koje za mnoge prelaze u prezasićenost, a sa druge – i dalje brojnih nepoznanica o pandemiji i novom trenutku u kojem smo se našli.
Svako od nas ipak može za sebe i na korist svoje okoline u društva da povede računa o tome kako se informiše i na koji način će razumeti medijski sadržaj u današnjem informacionom smogu.
U želji da damo mali doprinos tome kako se informišemo dok svi zajedno prolazimo kroz pandemiju, ali i uopšte u digitalnoj eri, KoSSev u saradnji sa UNMIK-om i kreativnim timom mladih ‘frilensera’ iz Beograda, pokreće mini edukativni video serijal „OpisMEDIJavanje“ u okviru kampanje za medijsku pismenost „Mediji i građani“.
Poznata srpska novinarka Tamara Skrozza govori danas o kodeksu novinara, dokumentu koji bi trebalo da novinarima da pomogne da poštenije, odgovornije i moralnije rade svoj posao:
Šta znači pravo na privatnost? Kako se čuva pravo na privatnost ‘običnog’ čoveka, a kako državnog funkcionera? Ima li estrada pravo na privatnost? Zašto je važno pravo na pretpostavku nevinosti? Šta znači posebna zaštita identiteta dece? Kako da prepoznamo kada novinari sopstvene nacionalne, verske, ideološke, ili političke predrasude, unesu u svoje redakcije i u svoje računare?
Odgovore potražite u OpisMEDIJavanju!
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.