„Postoje dokazi da ljude privlače teorije zavere koje potvrđuju njihove predrasude. Neka istraživanja sugerišu da se ljudi više okreću teorijama zavere kad se suočavaju sa kriznim situacijama“, rekla je za Bi-Bi-Si socijalna psihološkinja sa Univerziteta u Kentu Karen Daglas.
Ako na to dodamo generalni pad poverenja građana u tradicionalne medije u Srbiji, ne treba da čudi što su internet i društvene mreže postali prostor gde se mnogi građani informišu. Samim tim što su teorije zavere nedostupne u mejnstrim medijima, njihova popularnost raste na internetu, a neki su se setili kako da to iskoriste i profitiraju.
Na početku pandemije reakcije čitalaca na vesti o koronavirusu bile su „tuga i zabrinutost“. U poslednje vreme, međutim, na društvenim mrežama ispod vesti u mejnstrim medijima koje se odnose na kovid 19 i vakcine protiv koronavirusa možemo videti da čitaoci u velikom broju reaguju negativno. Većina reakcija je „smeh ili bes“, komentari su neretko u antivakserskom duhu, a kao argumente protiv vakcinacije komentatori navode linkove ka sajtovima Srbin.info, Balkan info, Vaseljenska TV, Ekspres vesti, Nulta tačka i sličnim portalima.
Za ove portale je zajedničko to što sebe vide kao alternativu mejnstrim medijima koji su, kako kažu, cenzurisani i šire državnu propagandu, te se kod njih, za razliku od ovih drugih, može čuti tzv. druga strana.
Oni se bore za slobodu i očuvanje starih, „pravih“ vrednosti, dok su tuđe ili „moderne“ vrednosti opasne i pogrešne, te ih treba zabraniti. Oni su namenjeni desno orijentisanoj publici kojoj senzacionalističkim naslovima panično poručuju da su „srpstvo“, srpska porodica i pravoslavlje ugroženi, ocenjuju naši sagovornici.
NIJE CENZURA AKO NE PREPORUČUJETE ŠTETNE LEKOVE
Masovni mediji nikada nisu davali prostor alternativi, navodi profesorka Jelena Kleut, ali napominje da je danas to ogromna dilema sa kojom se suočavaju urednici mejnstrim medija širom sveta.
„Da li medij treba da objavi da neki ljudi preporučuju, a drugi koriste ivermektin kao lek? Ako je mediju stalo do dobrobiti svoje publike, svakako neće zagovarati upotrebu ovog leka, i to sigurno nije cenzura. Međutim, da li treba da one koji zagovaraju suoči sa onima koji upućuju na štetnost ovog leka, to je ključno pitanje. Ako ih postave naporedo, deluje kao da su to dve jednako legitimne strane. Ako jednu isključi, deluje kao cenzura. I zato treba raditi ono što jedan deo medija radi – okrenuti se činjenicama i proverenim studijama. Dakle, ne sučeljavati direktno gledišta, ne davati prostor promoterima pseudonaučnih studija, već objavljivati samo naučno verifikovane podatke“, podvlači profesorka Kleut.
Alternativne (dez)informacije
Novinarka Raskrikavanja Marija Vučić kaže za Cenzolovku da nije jasno čemu ovi sajtovi mogu biti alternativa jer i oni, poput mnogih, plasiraju neku vrstu propagande i da to što su antirežimski ne znači da su objektivni.
„Oni sve medije smatraju ’globalističkim’ medijima koji rade za interese Sorosa, Svetske banke, NATO-a, gej lobija, ovih i onih. Nasuprot nama ’plaćenicima’ koji pišemo kako nekom odgovara, ’alternativni’ su slobodni i nezavisni. To, međutim, nema veze s realnošću. To što ćete uzeti post nekog teoretičara zavere sa Fejsbuka i od toga napraviti tekst, to što ćete stavljati senzacionalističke naslove da vakcina ubija i da su Srbi ugroženi, da je Putin bog ili da Bil Gejts hoće da pobije čovečanstvo, to ne znači da ste slobodni i nezavisni. To znači da širite određenu desničarsku propagandu kroz gomilu neproverenih, netačnih i neutemeljenih tvrdnji, a uz to u paketu uglavnom ide širenje straha i mržnje“, objašnjava Marija Vučić.
Ako, na primer, napišete: „MONSTRUOZNO! U Kanadi 13 vakcinisanih trudnica rodilo mrtvu decu!“, a ja proverim vaše tvrdnje i dokažem da su lažne, i objavim tekst o tome, kako to smatrate propagandnom kampanjom? Ovo moje je istina, ovo vaše je laž (Marija Vučić)
Fake News tragač, medij koji se bavi proverom činjenica, označio je portale Srbin info, Vaseljenska, Nulta tačka i druge kao one na kojima su se najčešće pojavljivale dezinformacije o vakcinama protiv koronavirusa.
Ipak, urednica Vaseljenske Vesna Veizović tvrdi da nije tačno da je Fake News tragač u više navrata dokazao da se na portalu koji ona uređuje prenose dezinformacije o koronavirusu.
„Vaša tvrdnja se zasniva na tvrdnji da postoji objektivno razlikovanje tačnih i netačnih informacija o koronavirusu. Nažalost, svedoci smo da se većina informacija i tvrdnji o koronavirusu i pandemiji koje su preneli mejnstrim mediji zapravo pokazala kao netačna. Ne zato što su mediji tako hteli da obmanu javnost već zato što su to bile dostupne informacije. Sa tog stanovišta ne može se ustvrditi da onaj ko pokušava da navedene informacije dovede pod kritičku analizu javnosti, prenosi dezinformacije. Mejnstrim mediji su jasno potpuno cenzurisani u cilju postizanja političkih efekata koji teško pogađaju zdravlje i slobodu ljudi“, kaže Vesna Veizović.
Marija Vučić ove medije opisuje kao prostor gde cirkulišu senzacionalistički panični naslovi, gde nam podmeću nekredibilne sagovornike, ogrezle u određenim ideologijama, čije mišljenje čitaoci treba da prihvate kao činjenicu.
„Ako ja neću da prenesem nečije neutemeljene tlapnje o bilo čemu, a ’alternativni’ hoće, to ne znači da sam ja cenzurisana, a oni slobodni. To znači da ja proveravam, a oni ne proveravaju. Provera informacija i odbijanje da se prenese nešto neprovereno, to nije cenzura, nego je to novinarstvo. Kopi-pejstovanje tvrdnji sa kojekakvih sajtova, Fejsbuka i Vajber grupa, uz dramatične naslove, to nije novinarstvo i nije nikakva alternativa“, poručuje Marija Vučić.
Istina u krajnje nepovoljnom položaju
Urednik Fake News tragača Stefan Janjić kaže za Cenzolovku da su se antivakcinalne dezinformacije na ovim sajtovima same nametnule svojom brojnošću i vidljivošću, te su tako ušle u njihov fokus.
„Nažalost, reakcija portala koji se bave utvrđivanjem činjenica uvek je na neki način zakasnela reakcija: od momenta kada uočimo dezinformaciju do momenta kad skupimo dovoljan broj argumenata da je osporimo, laž je već dostigla svoj viralni zenit i postigla cilj zbog kojeg je i kreirana. Laž se može smisliti u sekundi, a za analizu su ponekad potrebni dani i nedelje. Istina je, naposletku, u krajnje nepovoljnom položaju“, primećuje Janjić.
Zdrav razum nalaže da na internetu ne treba čitati ni kulinarske recepte ukoliko su nepotpisani, a kamoli vesti o pitanjima koja se tiču života i smrti (Stefan Janjić)
Pomenuti sajtovi imaju svoju stalnu publiku (zajednicu) koja ih čvrsto podržava. Zajedno imaju preko 800.000 pretplatnika na Jutjubu i 600 miliona pregleda, 150.000 pratilaca na Fejsbuku i milionske mesečne posete sajtovima.
Poređenja radi, Jutjub kanal Balkan info ima 434.000 pretplatnika i 245 miliona pregleda, dok kanal N1 ima 352.000 pretplatnika i 366 miliona pregleda.
Ako poredimo ostale parametre, poput posete sajtovima ili broj pratilaca na Fejsbuku, primetno je da su mnogo manje praćeni na taj način u odnosu na mejnstrim medije. Dakle, njihova publika se nalazi uglavnom na Jutjubu.
Vanredna profesorka na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut navodi da velika popularnost ovih portala izaziva zabrinutost.
„Poluinformacije i dezinformacije sa ovih sajtova i stranica perpetuiraju se širom onlajn prostora. Očito ih vidimo u komentarima na Fejsbuku, to potvrđuje i jedno istraživanje u kojem trenutno učestvujem. Čini mi se čak da su dominantni, objavljuju se bez ikakvih ograda, kao već poznato, zdravorazumsko znanje. Dok oni koji su vakcinisani i veruju u efikasnost maski i vakcina nastupaju defanzivno. Možemo samo da pretpostavimo kojom brzinom i snagom se vesti iz navedenih medija šire preko servisa za kratke poruke, Vajbera, Vocapa i drugih“, napominje profesorka Kleut.
Stefan Janjić smatra da ovi sajtovi imaju stabilnu publiku zato što preciznije poručuju svojoj ciljnoj grupi ono što ona želi da čuje, a to neizbežno dovodi do zatvaranja u takozvane filter-mehure.
„Stvaranje bablova u onlajn sferi otežava dijalog među grupama koje se nalaze na različitim pozicijama. U tom svetlu, čini mi se kako se portali za utvrđivanje činjenica obraćaju uglavnom ljudima koji već imaju visok nivo medijske pismenosti i pristojan nivo naučne pismenosti. Ako naša analiza i stigne do ljudi koji su poverovali u laž, oni često ne idu dalje od naslova: kroz naslov shvate intenciju našeg teksta i odustaju od bilo kakve dalje interakcije“, konstatuje Janjić.
Mejnstrim mediji su jasno potpuno cenzurisani u cilju postizanja političkih efekata koji teško pogađaju zdravlje i slobodu ljudi (Vesna Veizović, Vaseljenska)
Urednica Vaseljenske Vesna Veizović podršku na društvenim mrežama objašnjava time što su „mejnstrim mediji opterećeni cenzurom“, te da javnost traži odgovore u alternativnom prostoru.
„Nije se poverenje u mejnstrim medije smanjilo u vreme pandemije, samo je postalo očigledno. Ni vi ne možete da osporite činjenicu da su mejnstrim mediji opterećeni cenzurom, a ne možete da osporite ni da je nestalo istraživačko novinarstvo izvan naručenih istraživanja za potrebe različitih kampanja u medijima za različite naručioce. To je postalo očigledno u vreme pandemije zbog ograničavanja zajemčenih sloboda, čije je ograničavanje trebalo opravdati medijskom propagandom. Zapravo, javnost odbija da bude izložena propagandi koja je postala nesporna na mejnstrim medijima. To je i razlog zašto se vode propagandne kampanje protiv alternativnih medija, naravno često zasnovane na ’fols fleg’ informacijama i događajima“, ocenjuje Vesna Veizović.
Marija Vučić kaže da ne postoji nikakva kampanja protiv ovih medija; da se tekstovi fektčekera sastoje od argumenata i dokaza, da sadrže gomilu linkova ka izvorima na osnovu kojih nešto tvrde.
„Svi mi imamo svoje metodologije, dostupne na našim sajtovima, gde možete videti kako i zašto nešto proveravamo. Ako, na primer, vi napišete: ’MONSTRUOZNO! U Kanadi 13 vakcinisanih trudnica rodilo mrtvu decu!’, a ja onda proverim vaše tvrdnje i dokažem da su lažne, da se to nije dogodilo, da su vaši izvori nepostojeći ili nekredibilni, i objavim tekst o tome, kako to smatrate propagandnom kampanjom? Ovo moje je istina, ovo vaše je laž. Dakle, nemojte pisati laži, nemojte samo da kopirate tekstove sa nasumičnih američkih opskurnih sajtova bez impresuma ili ko zna čije i kojekakve tvrdnje sa društvenih mreža, nego proveravajte šta objavljujete ako se već smatrate novinarima, pa se nećete ni naći na meti fektčekera“, navodi Marija Vučić.
Istinitija istina
Urednici ovih sajtova tvrde da su nezavisni, da je njihov cilj da sruše okove cenzure i da gledaocima omoguće da saznaju pravu istinu. Tvrde da su nepristrasni i da su njihova vrata otvorena za sve.
„Ovo je zajednička odlika te nove generacije medija širom sveta“, primećuje profesorka Jelena Kleut. „U osnovi, oni poručuju – svi vas lažu, a kao lek nude sebe. Kod nas je simptomatičan taj izraz prava istina. On lepo ukazuje da ovi portali vide višestrukost istina, a u odnosu na njih istina koju nude je bolja, takoreći istinitija. I zapazite da uvek govore o istini, a nikad o tačnim i proverenim činjenicama.“
Laž se može smisliti u sekundi, a za analizu su ponekad potrebni dani i nedelje. Istina je, naposletku, u krajnje nepovoljnom položaju (Stefan Janjić)
Većina ovih portala nije upisana u Registar medija, tekstovi im nisu potpisani i ne zna se ni ko za njih odgovara – jer na sajtovima nema impresuma.
Na pitanje zbog čega Vaseljenska nije upisana u Registar medija, urednica ovog portala Vesna Veizović kaže:
„Mi smo nezavisan medijski portal, bez izvora finansiranja i teško možemo da prevaziđemo administrativne prepreke koje se nameću u cilju gušenja slobode javne reči i informisanja građana.“
Ona dodaje da se njihov rad zasniva isključivo na entuzijazmu uredništva i saradnika, budući da nemaju finansijere.
Stefan Janjić ipak upozorava da bi čitaoci ovu činjenicu trebalo da pročitaju kao dokaz niskog integriteta.
„Zašto bismo verovali bilo kom mediju koji sakriva podatke o svojoj redakciji i novinarima? Međutim, manipulatori imaju spreman odgovor na to pitanje: oni se zapravo bore protiv cenzure, a jedini način da istraju u toj borbi jeste da ostanu u senci, da budu neka vrsta tajne informativne službe. Zdrav razum ipak nalaže da na internetu ne treba čitati ni kulinarske recepte ukoliko su nepotpisani, a kamoli vesti o pitanjima koja se tiču života i smrti“, zaključuje Janjić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.