UNS zameraju nepotpisana saopštenja, rad za interes vlasti i njenih medija, opasno spinujući činjenicu da su se ogrešili o profesionalne etičke standarde, i umesto da priznaju tu svoju grešku, napadima na najveće novinarsko udruženje sve se više zakopavaju u živo blato, u koje su upali objavljujući prvo kao svoju vest, a potom ispravljajući je i potpisujući kao saopštenje svog vlasnika o presudi švajcarskog suda protiv tri srpska medija, bez dokaza da su videli šta u njoj piše.
UNS nemam razloga da branim, rastao sam se sa njim pre više od dve godine, posle devet godina na jednoj od rukovodećih funkcija, i ostao samo jedan od oko dve hiljade članova. Upisao sam se u njega 2002. godine. Nisam bio u njemu devedesetih, nisam radio ni za jedan od huškačkih medija, nisam nikada napisao niti jednu jedinu reč govora mržnje ili nečega sličnog. Kao i ogromna većina članova UNS.
Znam da su, nakon Petog oktobra, odlukom Suda časti, iz UNS isključeni svi glavni urednici Miloševićevih medija, upravo zbog teškog ogrešenja o profesiju. Sada sam angažovan u kompaniji koja je izdavač ovih novina, upravo na pomoći da se unapredi poštovanje etičkih standarda, pa mi smeta i kada su Kurir za kršenje Kodeksa napadali mediji u vlasništvu Junajted grupe upravo zbog ukazivanja na njihove propuste.
Zato, smeta mi kada Slobodan Georgiev na svom Tviteru navodi kako će iz tog udruženja istupiti svi časni članovi. Smeta mi kada laže da UNS ne pripada zgrada u Resavskoj ulici. Smeta mi kada sebe predstavlja časnim novinarom i pita se gde su u UNS novinari, najavljujući da je tamo 10 do 15 njih koji će sami otići narednih dana. Smeta mi i kada Jelena Obućina, članica uprave UNS i urednica u mediju koji vodi Slobodan Georgiev, posle njegove najave napusti Udruženje novinara Srbije. Upravo mi budi sumnju da je slušati gazdu opasna navika.
Juče na RTS ili danas na Njuzmaksu, sve je jedno. Smeta mi što Georgiev traži da UNS objasni svoju ulogu devedesetih, jer je ona objašnjenja i sudskim odlukama. Smeta mi što traži imovinu, jer je i ona neprikosnovena, upravo na osnovu sudskih odluka. Smeta mi i što ti mediji sada kao heroja profesionalnog novinarstva predstavljaju, recimo, Žaklinu Tatalović, zaboravljajući njenu zapaženu ulogu u promovisanju upravo ove vlasti, ne tako davne šopinge po svetu i selfije iz malih aviona. Smeta mi što se Ivan Ivanović tek nedavno setio novinarske solidarnosti, i što se ne sećam da sam ga video, recimo, na protestu ispred tadašnjeg B92 kada je Olji Bećković ukinuta emisija. Unapred mu se izvinjavam ako zbog „gužve“ nisam uspeo da ga primetim. Tada mu je bilo lepše da propagira aktuelne ministre, iako mu ja, bez obzira na to, ne sporim da je novinar.
Smeta mi i kada neki drugi novinari sa Nove.rs, čiji dosadašnji rad iskreno cenim, kritikuju UNS i tabloide, istovremeno zaboravljajući da u njihovoj redakciji ima mnogo novinara i urednika baš iz tih tabloida, koji su u taj, samosebepredstavljajući profesionalni medij, preneli baš ono za šta optužuju te iste tabloide i rade isto kao i što su radili dok su bili zaposleni u tim tabloidima. Smeta mi i kad ti mediji sebi daju za pravo da upozoravaju na kršenje etike, a to pravo osporavaju drugima, pa i najvećem novinarskom udruženju, koje je i jedan od osnivača Saveta za štampu.
Smeta mi i što se javljaju pojedini političari i stranke u osudi UNS, zaboravljajući da kažu kako su baš oni doneli onaj zakon protiv medija 2009. godine. I kako su baš oni hteli da otimaju imovinu UNS plaćajući reket NUNS za pisanje optužnica protiv novinara. Koje su podneli, ali su izgubili.
Razumem da je želja da se opere biografija veća od bilo kakvog dostojanstva, ali mi mnogo smeta kad N1, Nova S i Nova.rs, kao i Njuzmaks Adrija, koji sebe predstavljaju kao profesionalne, i u čije sam mnoge profesionalne domete imao prilike da se uverim, sada neprofesionalno rade isto ono što smrtno zameraju „režimskim“ medijima, kako ih zovu. Oni, koji kukaju da su napadnuti čim ih neko spomene na Tviteru, ili u nekim novinama koje im nisu po volji, zbog nekog postavljenog pitanja, sada rade to isto. Vode hajku u svojim medijima i na Tviteru protiv onih koji njima postavljaju pitanja. A pitanja su jednostavna: gde je presuda i šta u njoj piše? Zašto ste to prećutali? Zašto ste prvo objavili vest, da biste je posle preimenovali u saopštenje? Zašto ste prekršili Kodeks? I zašto sada vodite hajku na one koji na to ukazuju?
Izvor: Kurir.rs
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.